Poljska dobija novu vladu 13. decembra

„Nadam se da će u sredu vlada položiti zakletvu. Nekoliko sati kasnije u Briselu će se donositi odluke koje su važne za poljske interese. Stalo mi je da brzo počnemo da ih rešavamo“, kazao je Tusk na konferenciji za novinare u Sejmu poljskog parlamenta.

Pojedinačni pobednik parlamentarnih izbora 15. oktobra, ali bez većine i bez nade da privuče neke poslanike i senatore u oba doma parlamenta, Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog uz pomoć predsednika Andžeja Dude, koji je takodje iz te stranke, uspela je da maksimalno, poštujući ustavne termine, odugovlači sa predajom vlasti.

„Odlažanje stare ekipe sa vlasti je bolan proces i skup za Poljsku. Pravo i Pravda je iskoristila poslednje sedmice za demoliranje džave. Nastojimo to da nadziremo a gde možemo da zaustavimo. Samo Ministarstvo kulture je od 15. oktobra podelilo svojima oko 100 miliona evra“, rekao je Tusk.

Zahvaljujući većini od 248 od 460 poslanika donjeg doma parlamenta, dok konzervativci Kačinjskog imaju 191, i 66 opozicionih senatora u gornjem domu, opozicija je sinoć izglasala izmene u poslovniku Sejma i elektronsko glasanje umesto ubacivanja listića kako bi što više ubrzala imenovanje nove Tuskove vlade.

Prema Ustavu ako vlada premijera Mateuša Moravjeckog 11. decembra, poslednjeg dana za to da traži poverenje Sejma parlamenta, to poverenje ne dobije, što se očekuje, poslanici donjeg doma izabraće sami premijera već iste večeri, 11. decembra.

Tusk će izneti ekspoze i program vlade 12. decembra i zatražiti odmah poverenje parlamenta za koje Tuskova koalicija Gradjanske koalicije, Trećeg puta i ujedinjene Levice ima komotnu većinu.

Kada većina u Sejmu koju ima dosadašnja opozicija ukaže poverenje koalicionoj vladi Donalda Tuska, u kojoj su relativno glatko još prošle sedmice podeljeni resori a danas su poznata i imena svih ministara, predsedniku Andžeju Dudi po Ustavu ne preostaje ništa drugo nego da takva vlada koju je imenovao parlament položi pred njim zakletvu.

Odmah nakon polaganja zakletve Tusk se sprema na samit Balkan-EU u Briselu, saopštio je danas novinarima.

Budući poljski premijer, nekadašnji predsednik Evropskog saveta kao jedan od prvih zadataka nastoji da izgladi spor zvanične Varšave i Brisela oko sistemskih rizika za pravnu državu zbog kontroverznih reformi koje je tokom poslednjih osam godina na vlasti sprovodio Kačinjski sa svojim konzervativcima i manjim koalicionim partnerom Suverena Poljska ministra pravde Zbignjeva Žobre.

„Dajte mi nakon izbora 400 dana i zavešću red gvozdenom metlom. A posle neka vlast preuzmu delikatniji ljudi“, kazao je Tusk letos u Varšavi pred oko pola miliona pristalica opozicije i gradjana, protivnika toga da se Poljska reformiše po madjarskom, Orbanovom modelu.

„Pitanje novoimenovanih sudija, Ustavni sud, Savet za narodne medije, to su Augijeve štale. Radimo zajedno sa budućim ministrom pravde Adamom Bodnarom (bivšim poljskim ombudsmanom) i pravnim krugovima na paketu izmena koje će vratiti pravnu državu“, kazao je danas Tusk.

Uklanjanje makar dela sistemskih rizika za pravnu državu u Poljskoj uslov je da Evropska unija odmrzne desetine milijardi evra Poljskoj iz Fonda obnove posle pandemije.

Velike promene očekuju i nekada javne medije, poljsku televiziju TVP, Poljski radio i nacionalnu novinsku agenciju PAP koje su konzervativci Kačinjskog pretvorili, i po oceni posmatrača OEBS-a na raznim izborima, u najgoru moguću propagandu protiv opozicije a sa misijom, kako je kazao sam Kačinjski, da „šire istinu o Poljskoj“, onako kako je vidi vladajuća stranka.

Čistke se očekuju i u javnim i državnim preduzećima i u nekim drugim institucijama u koje je čak i tokom ovih poslednjih sedmica posle poraza na izborima vladajuća stranka smeštala svoje kadrove i rodjake zvaničnika.

Sejm je takodje uspostavio tri nove parlamentarne istražne komisije, koje treba da provere eventualne zloupotrebe vlasti prethodnih osam godina, prvo izraelskog softvera Pegaz za prisluškivanje i praćenje političara opozicije i novinara iako je kupljen za borbu protiv terorista.

Dosadašnji premijer Moravjecki odgovaraće pred specijalnom istražnom komisijom zašto su organizovani u vreme pandemije kovida predsednički izbori poštom pa se od njih odustalo.

Treća komisija treba da istraži najveću korupcionašku aferu poslednjih meseci da je poljsko Ministarstvo spoljnih poslova za hiljade evra ili dolara masovno izdavalo šengenske vize migrantima po Africi i Aziji, koji su onda nastavljali dalje na Zapad, čak i pod maskom bolivudskih filmskih ekipa koje će navodno snimati u Poljskoj a uhvaćeni su u SAD.