Posle presude Saveznog suda SAD protiv carina Trampova ekonomska agenda u haosu

Suštinu ekonomske politike Trampa činile su njegove istorijske carine, ali je administracija opisala njene agresivne trgovinske akcije kao samo jednu nogu tronožne stolice. Izgrađena na carinama, smanjenju potrošnje i smanjenju poreza, Trampova ekonomska agenda se oslanja na sve tri komponente da bi se čvrsto držala.

Međutim, tročlano veće na Američkom sudu za međunarodnu trgovinu blokiralo je Trampove globalne carine, koje je on uveo pozivajući se na vanredna ekonomska ovlašćenja. Te trgovinske mere uključuju recipročne carine „Dan oslobođenja“, univerzalne cafrine od deset odsto i carine usmerene na sprečavanje ulaska fentanila u Sjedinjene Države.

Tronožna ekonomska stolica je upravo izgubila nogu, barem za sada, ukatzuje CNN. Bez trgovine, ceo Trampov plan ekonomske politike mogao bi da se sruši.

Istorijske carine su ubedile desetine američkih trgovinskih partnera da sednu za pregovarački sto kako bi postigli dogovor sa Trampom. Ti trgovinski sporazumi bi u teoriji mogli da otvore strana tržišta za više američke robe, što bi koristilo američkim proizvođačima i poljoprivrednicima.

Prihodi od Trampovih carina, u međuvremenu, mogli bi, barem delimično, da pomognu u plaćanju izuzetno skupih poreskih smanjenja Trampa i republikanaca u Kongresu, što bi moglo da podstakne ekonomski rast i doda sigurnost tržištima povećanjem gornje granice duga.
Trampova deregulacija i smanjenje potrošnje, posebno putem Ministarstva za efikasnost vlade (DOGE), takođe bi mogli da smanje troškove vlade i ponište deo uticaja smanjenja poreza na rastući savezni dug.

Zbog svoje krhke konstrukcije, Trampov plan za uvođenje novog ekonomskog zlatnog doba ima mnogo skeptika, uključujući većinu vodećih ekonomista, koji tvrde da administraciji nedostaju disciplina, autoritet i politička podrška da bi se to ostvarilo. Povremena trgovinska politika, pravne bitke oko DOGE i unutarstranački sukobi oko „Velikog, lepog zakona“ služe kao dokaz.

Ilon Mask, jedan od najvećih finansijskih podržavalaca Trampa, koji je bio javno lice Trampovog DOGE tima, kritikovao je ove nedelje zakon, rekavši da masovno povećanje američkog duga kojim je zakon obuhvaćen efikasno potkopava napore grupe za smanjenje troškova.

Sada, sa potencijalom da Trampova agenda nema carinske komponente, republikanski jastrebovi deficita u Kongresu možda neće podržati Trampovo smanjenje poreza. Mnogi su već bili izuzetno nervozni zbog cene zakona od skoro četiri biliona dolara – čak i sa oko bilion dolara nepopularnih smanjenja Medikejda.

„Povećani prihodi od carina (približno 150 milijardi dolara godišnje) mogli su da pomognu u nadoknađivanju dela deficita iz paketa pomirenja“, napisala je Aniket Šah, šefica odeljenja za održivost i tranzicionu strategiju u kompaniji Džefris, u poruci klijentima u sredu.

Šah je rekla da je pravni ishod sada neizvestan, a Tramp i republikanci bi mogli biti primorani da se zadovolje manjim smanjenjem poreza ili povećanjem smanjenja potrošnje kako bi unapredili zakon koji je odobrio Predstavnički dom Kongresa SAD kroz proces pomirenja sa Senatom.

U ovom trenutku ima više pitanja nego odgovora. Trampova administracija je uložila žalbu na presudu, koja bi na kraju mogla biti poništena, ocenjuje CNN.

„To zaista postavlja pitanja o tome kako će administracija reagovati i kako će ovo uticati, ako uopšte bude uticalo, na poreski paket koji prolazi kroz Kongres“, primetio je Kit Lerner, jedan od glavnih investicionih direktora u Truist Advisory Services.
Čak i dok žalba prolazi kroz pravni sistem – možda do Vrhovnog suda – presuda u sredu bi mogla da potkopa Trampove dugo tražene trgovinske sporazume sa stranim partnerima.