Foto: EPA ANDREW GOMBERT

To je izazvalo znatno smanjenje berzanskog indeksa S&P 500 na njujorškim berzama, ali i pad vrednosti dolara i pad cena sirove nafte na manje od 45 dolara po barelu. Vrednost glavnog berzanskog indeksa u Japanu takođe je znatno opala, reflektujući zabrinutost zbog stanja na Volstritu.

Zabeležen je četvrti pad zaredom indeksa S&P 500 od najmanje 1,5 odsto, što se nije dogodilo od avgusta 2015. S&P (Standard & Poor’s 500) je indeks akcija 500 najvećih američkih kompanija registrovanih na berzi.

Vrednost ovog indeksa je sada 19,8 odsto manja nego u septembru, i nalazi se u najgorem mesečnom padu od 2008. Mediji prenose da su američka tržišta deonicama imala najgore Badnje veče do sada. Mnoge berze u Aziji, Evropi i Severnoj Americi su juče bile zatvorene zbog Božića.

Investitori od Vašingtona očekuju znake stabilnosti koji bi mogli da utiču na povećanje poverenja umesto dodatnih briga. Investitori su najviše zabrinuti zbog nesuglasica američkog predsednika Donalda Trampa i direktora Federalnih rezervi, kao i zbog delimične blokade vlade SAD, koja bi mogla da potraje sve do početka nove godine. Napori ministra finansija Stivena Mnukina da umiri strahove investitora izgleda su samo pogoršali situaciju.

Američki berzanski indeksi su na putu da imaju najgori decembar od 1931. i vremena Velike depresije. „Bilo kakva poruka podrške tržištima deonica iz Bele kuće sada neće pomoći. To je sve povezano sa politikom i činjenicom da se pokazalo da u njoj ima veoma malo konzistentnosti i discipline“, kaže direktor BMO menadžmenta Ernesto Ramos.

Previranja u Vašingtonu tokom vikenda veoma su loše uticala na berze koje su na putu da zabeleže najgoru sedmicu poslovanja u poslednjih deset godina pošto su iz Federalnih rezervi najavljena još dva povećanja stopa u 2019. Indeks S&P 500 beleži najstrmiji pad od finansijske krize. Kada se tome dodaju tekući trgovinski rat, veći troškovi zaduživanja i usporenje globalnog rasta, izgleda da su politička previranja oživela duhove recesije.

Japanske akcije juče su takođe zabeležile strmoglav pad posle velikih gubitaka na Volstritu koji su usledili pošto je Tramp kritikovao centralnu banku SAD. Nikei, glavni berzanski indeks berze u Tokiju, zabeležio je na kraju dana pad od pet odsto, što je najgore stanje od aprila 2017. Indeksi u Šangaju, Bangkoku i Tajvanu su takođe opali. U Kini je već juče ujutro šangajski kompozitni indeks pao za više od dva odsto. Šangajski kompozitni indeks je ove godine pao skoro 25 odsto. Berze u Tokiju i Hong Kongu su na putu da godinu završe s gubicima od preko 10 odsto.

Smatra se da azijska tržišta većinom prate kretanja u SAD. Osim toga, veliki uticaj imaju i trgovinske napetosti između SAD i Kine, kao i izveštaji da Tramp ima nameru da otpusti direktora Federalnih rezervi DŽeroma Pauela, ali i to što je američka vlada u delimičnoj blokadi pošto je Kongres odbio da finansira izgradnju zida na granici SAD sa Meksikom.

U ponedeljak je Tramp optužio Federalne rezerve, centralnu banku Amerike, da su „jedini problem“ američke ekonomije. Ministar finansija Stiven Mnukin je u nedelju preduzeo neuobičajen korak i pozvao direktore šest najvećih američkih banaka u pokušaju da umiri berzu. Nakon toga, ministarstvo je izdalo saopštenje u kojem se navodi da su direktori banaka u telefonskom razgovoru sa Mnukinom potvrdili da imaju „dovoljnu likvidnost za kreditiranje potrošača, poslovnih tržišta i svih drugih tržišnih operacija“ i navodi se da će „tržišta nastaviti neometano da rade“. Ali, analitičari sada upozoravaju da je ova neočekivana izjava samo doprinela da investitori postanu nervozni.