Prvi krug predsedničkih izbora u Turskoj: Pet važnih lekcija

Ekonomija ‘nije toliko bitna’

Očekivalo se da će pad turske lire, koji je u jesen pogurao inflaciju na 85 posto, potstaknuti turske birače da glasaju protiv Erdogana.

Međutim, turski predsednik, koji je tri puta u jednoj godini povećao minimalnu platu, pružio je još obećanja u predizbornoj kampanji, između ostalog i to da će se plate državnih službenika udvostručiti.

Ove mere su uverile deo biračkog tela u zemlji, u kojoj “ekonomski glasovi nisu toliko važni koliko analitičari tvrde”, procenjuje Berk Esen, istraživač političkih nauka s Univerziteta Sabanci u Istanbulu.

Kako bi ekonomiju vratila na pravi put, opozicija je obećala da će podići kamatne stope kako bi se inflacija spustila ispod deset posto “u roku od dve godine”.

Profesor međunarodne ekonomije Umit Akcay smatra da ova obećanja opozicije “nisu izazvala entuzijazam kod ljudi koji se u osnovi suočavaju s poteškoćama”.

Kurdski glasovi nisu dovoljni za opoziciju

“Kurdski glasovi objašnjavaju dobar rezultat opozicije,” kaže Johanan Benhaim, voditelj savremenih studija na Francuskom institutu za anadolske studije u Istanbulu.

Kemal Kiličdaroglu osvojio je najbolje rezultate u provincijama s većinskim kurdskim stanovništvom, koje se nalaze na jugoistoku zemlje, posebno u Dijarbakiru, gde je osvojio 72 posto glasova, nakon što je uz njega stala prokurdska Narodna demokratska stranka (HDP).

Istraživač Bajram Balci kaže: “Erdoganova strategija povezivanja opozicije s Kurdima, PKK i terorizmom pokazala se uspešnom.”

Ograničeni uticaj posledica zemljotresa

Preživele žrtve razornog zemljotresa, koji je pogodio zemlju 6. februara, izrazile su svoj bes dan nakon nesreće, optužujući državu da je sporo intervenisala u njihovim provincijama, posebno u Adiyamanu i Hatayu.

Međutim, Erdogan je obećao da će obnoviti 650.000 domova za preživele u zemljotresu što je pre moguće. Berk Esen smatra kako se ta “poruka činila verodostojnom” pojedinim biračima.

Na taj način je turski predsednik zadržao svoje vrlo visoke rezultate u većini pogođenih provincija i osvojio 72 posto glasova u Kahramanmarasu, 69 posto u Malatyi i 66 posto u Adiyamanu. U Hatayu, njegov rezultat je ostao stabilan sa 48 posto.

Proboj nacionalista

Proboj koji je ostvario nacionalistički kandidat Sinan Ogan jedno je od iznenađenja na izborima. Ovaj bivši zastupnik je osvojio više od pet posto glasova, a i Erdogan i Kilicdaroglu su koalirali s nacionalističkim formacijama.

“Nacionalizam je sastavni deo turskog političkog pejzaža”, rekao je Umut Ozkirimli, istraživač na Međunarodnom istraživačkom institutu u Barceloni: “On je konstanta od 1990-ih.”

Težina nacionalista, čije su različite formacije prikupile 22 posto glasova na parlamentarnim izborima, koji su održani istovremeno s predsedničkim, može se objasniti i pitanjem sirijskih izbeglica koje borave u Turskoj.

“Najveća promena u situaciji je da su desnica i krajnja desnica sada masovno u središtu igre”, kaže Johanan Benhaim.

Pogrešne procene u anketama

Sve ili većina anketa pokazivale su vodstvo Kiličdaroglua ispred predsednika Erdogana, a neke su čak predviđale pobedu opozicije još u prvom krugu.

Međutim, turski predsednik je dokazao da su bili u krivu nakon što je osvojio 49,50 posto glasova, iako bitka nije rešena u prvom krugu, kao što se dogodilo 2018. godine, piše Al Džazira.