Putin nagoveštava da bi mogao da okonča rat u Ukrajini, ali zašto baš sada?

Taj komentar, prvi pravi nagoveštaj Putina da bi njegov rat „po izboru“ mogao da ide ka završnici, usledio je nakon dugog žaljenja zbog propalih pregovora na početku invazije 2022. godine i bio je izuzetno kratak.

Ipak, ovo nije čovek koji govori nepromišljeno ili haotično. Njegova moguća publika od jednog čoveka nije predsednik SAD Donald Tramp. Putinovo retko odstupanje od njegove uobičajene, nezadovoljavajuće pozicije možda je bilo osmišljeno da održi iluziju da se mir u Ukrajini može uskoro postići, nešto što šef Kremlja već dugo pokušava da održi u životu.

Ipak, uprkos tome, na dan kada je Moskva demonstrirala punu vojnu snagu Putin je odlučio da ne koristi maksimalističku retoriku – da „specijalna vojna operacija” mora da traje dok se njeni ciljevi ne ostvare. (Ti ciljevi – demilitarizacija Ukrajine i preuzimanje njenog istočnog regiona Donbas – još nisu ni blizu ostvareni.) Umesto toga, činilo se da Putin odražava raspoloženje koje trenutno preovlađuje u Rusiji, a koje potvrđuju i nedavna istraživanja javnog mnjenja – da rat uskoro mora da se završi, piše CNN.

Postojao je još jedan obrt u Putinovom iznenađujućem potezu – predložio je Gerharda Šredera, nemačkog kancelara od 1998. do 2005. tokom Putinovog ranog „medenog meseca” sa Zapadom, kao glavnog posrednika za buduće direktne pregovore sa Evropom.

Gerhard Šreder je bio predsednik upravnog odbora ruskog projekta gasovoda Severni tok sve dok nije podneo ostavku nakon invazije 2022. godine, ali je ostao blizak Putinu.

Zbog te povezanosti njegov ugled je ozbiljno narušen u očima mnogih, a prvi odgovor na ovu ideju u Evropi navodno je bio slab, li možda će naići na odjek u Vašingtonu i dodatno zakomplikovati stvarne napore za pokretanje mirovnog procesa.

Lako je posmatrati Putinove nove priče o diplomatiji kroz prizmu njegovog dosadašnjeg ponašanja tokom prethodne godine – usporenog, neiskrenog i manipulativnog poigravanja mirom. Ali uvreženo mišljenje da vlast Vladimir Putina ne može preživeti ništa manje od gotovo potpune pobede u Ukrajini poljuljano je nedavnim široko rasprostranjenim kritikama u Rusiji zbog načina vođenja rata, njegovog trajanja i ogromne ljudske i ekonomske cene. U moskovskim elitama sve češće kruži mišljenje da Putin možda politički neće preživeti sam rat.

Teško je gledati paradu na Crvenom trgu drugačije nego kao zapanjujuće poniženje za doslovnu tvrđavu Kremlja. Uoči događaja, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izdao je „dekret” kojim je odobrio održavanje parade – odnosno naredio svojim snagama da ne gađaju to područje – što je bio svojevrstan čin podsmeha koji pokazuje da Kijev ne smatra da je u podređenom položaju.

Odsustvo ruske vojne tehnike sa parade predstavlja oštar kontrast u odnosu na prethodne godine, kada je Moskva prikazivala impresivnu vojnu silu, a zapadni vojni stručnjaci proučavali najnovije modele tenkova i njihove sitne modifikacije. Ove godine na Crvenom trgu bili su uglavnom vojnici – a i njih je sve manje.

Evropska nada da će se Rusija jednog dana jednostavno slomiti u Ukrajini dugo je delovala očajno, pa čak i nerealno. Bez direktnog vojnog angažovanja Evrope ili NATO-a u ratu, to je postala jedina strategija kontinenta – vršiti pritisak i nadati se da će Moskva popustiti pre nego što će Kijev. Nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću prošle godine Evropa praktično nije imala drugog izbora.

Tok rata tokom četiri godine donosio je uspehe i neuspehe za obe strane. Početni neuspesi Rusije ipak su doveli do zauzimanja i držanja teritorija, koje su potom izgubljene. Zatim je ruska strategija iscrpljujuće upornosti omogućila sporo osvajanje malih delova fronta, što je ozbiljno iscrpelo ograničene ljudske resurse Ukrajine.

Prošle godine činilo se da je Kijev na ivici poraza, bez dovoljno resursa i pune podrške svog najvažnijeg saveznika — Sjedinjenih Država.

Ali ovaj najnoviji preokret ima drugačiji prizvuk iz dva razloga.

Prvo, pad morala u Rusiji postao je opipljiv. U policijskoj državi to se događa tek kada kritična masa nezadovoljnih počne sebe da vidi kao većinu i stekne dovoljno samopouzdanja da javno izrazi svoje mišljenje. Putin je i ranije preživeo ozbiljne kritike rata – uključujući kratkotrajnu pobunu koju je 2023. poveo Jevgenij Prigožin, a koja je propala jednako dramatično kao što je i počela.

Ali Kremlju ponestaje siromašnih Rusa i zatvorenika, spremnih da se prijave za slabo planirane „mašine za mlevenje mesa” dok vlasti sve teže uspevaju da privuku studente iz srednje klase u vojsku.

Ruska ekonomija sada zaista oseća teret rata. Elita je očigledno dovoljno nezadovoljna da Putin oseća potrebu da je umiri sugestijom – prenetom u subotu preko državnih medija – da bi rat mogao uskoro da se završi. Mnogo toga još može da se promeni, a navodno gomilanje ruskih trupa duž linije fronta možda ipak donese određeni napredak. Ali Kremlj je u ozbiljnim problemima.

Druga promena odnosi se na položaj Ukrajinaca. I njima nedostaju vojnici – možda čak i ozbiljnije – ali imaju mnogo robota. Gotovo zanemarljiv napredak Rusije na linijama fronta u velikoj meri je posledica toga što Kijev pronalazi načine da napada, snabdeva, evakuiše i presreće ruske napade pomoću bespilotnih vozila, odnosno dronova.

To je zaista izuzetno dostignuće, čiji je značaj u savremenom ratovanju postao očigledan kada su bogate zalivske države u martu požurile da od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog zatraže pomoć u zaštiti svog vazdušnog prostora od iranskih dronova. On sada zaista ima „karte” da nastavi borbu, nakon što je Donald Tramp prošle godine tvrdio da ih nema.

Moskva je i ranije uspevala da sustigne tehnološki zaostatak, često u roku od nekoliko meseci, pa bi Ukrajina trebalo da ima u vidu rusku metaforu o „prerano otvorenom šampanjcu”.

Ali predstoji leto tokom kojeg, uprkos tome što rat sa Iranom odvlači globalnu pažnju koja je Ukrajini hitno potrebna, Kijev i dalje stoji uspravno, a ne na kolenima – priča o izuzetnom opstanku uprkos ogromnim izgledima protiv nje jer drugog izbora nije bilo.

U međuvremenu, Putinovo očigledno uverenje da su resursi njegove države beskonačni polako se pokazuje kao zabluda kakva je oduvek i bila. Svi ratovi se završavaju, a možda je Vladimir Putin to konačno shvatio.