Putinovo „da“ i „ne“ Trampu: Šta je zvanični odgovor Kremlja za prekid vatre u Ukrajini? (VIDEO)

„Slažemo se sa predlogom o prekidu neprijateljstava, ali moramo imati na umu da ovaj prekid vatre mora da ima za cilj dugotrajan mir i mora da sagleda osnovne uzroke krize“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, ponavljajući prethodne tvrdnje Kremlja da je „aktuelna ukrajinska vlada deo osnovnog problema“.

Rusija je prvi put izvršila invaziju na Ukrajinu 2014. i pokrenula invaziju u punom obimu 2022. U to vreme, Putin je zahtevao da se Ukrajini nikada ne dozvoli ulazak u NATO i da blok poništi svoj vojni otisak u istočnoj i centralnoj Evropi – što su SAD i njihovi saveznici odbacili osuđujući invaziju kao očito otimanje zemlje.

Putin je takođe predložio da Ukrajina obustavi mobilizaciju i bilo kakvu obuku svojih trupa, kao i da druge nacije prestanu da isporučuju oružje Kijevu tokom primirja – u vreme kada „ruske trupe napreduju u skoro svim oblastima borbenog kontakta“.

Iako je američka ideja „sjajna i ispravna“, o mnogim stvarima tek treba da se razgovara, rekao je on, dodajući da bi „možda“ pozvao američkog predsednika Donalda Trampa.

Konferencija za novinare održana je kada je američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof stigao u Moskvu da obavesti zvaničnike Kremlja o mirovnom planu.

Ukrajinski zvaničnici prihvatili su američki predlog o 30-dnevnom prekidu vatre koji pokriva celu liniju fronta nakon što su ranije ove nedelje razgovarali sa američkim kolegama u Saudijskoj Arabiji.

Putinovi komentari brzo su izazvali osudu Kijeva, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je ruskog lidera da odugovlači pregovore.

„Putin se, naravno, plaši da direktno kaže predsedniku Trampu da želi da nastavi ovaj rat, da želi da ubija Ukrajince“, rekao je on, kritikujući Putinov odgovor kao „veoma manipulativan“.

Right now, we have all heard from Russia Putin’s highly predictable and manipulative words in response to the idea of a ceasefire on the front lines—at this moment he is, in fact, preparing to reject it.

Of course, Putin is afraid to tell President Trump directly that he wants… pic.twitter.com/SWbYwMGA46

— Volodymyr Zelenskyy / Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) March 13, 2025

Kasnije u četvrtak, Tramp je Putinov odgovor nazvao „obećavajućim“, ali ne i potpunim.

„Voleo bih da se sretnem sa njima ili da razgovaram sa njim, ali moramo brzo da završimo. Znate, svaki dan se ljudi ubijaju“, rekao je on u Ovalnom kabinetu i dodao da će biti „veoma razočaravajući trenutak za svet“ ako Rusija ne pristane na prekid vatre.

On je takođe rekao da SAD razgovaraju sa Ukrajinom koja bi teritorija bila zadržana i izgubljena u bilo kom konačnom dogovoru. „Dakle, o mnogim detaljima konačnog sporazuma se zapravo razgovaralo“, rekao je on.

Ruski zvaničnici zauzimaju tvrđi stav

Putin je pokrenuo mnoštvo pitanja koja su ponovili i drugi ruski zvaničnici, od kojih su neki zauzeli oštriji stav protiv predloženog prekida vatre.

Zabrinutost koju je Putin izneo uključivala je šta će se dogoditi u zapadnom Kurskom regionu Rusije, gde Ukrajina zauzima deo teritorije, kako će se verifikovati prekid vatre i kako bi Kijev iskoristio 30-dnevno primirje.

„Šta ćemo sa ovim područjem u Kurskoj oblasti – ako zaustavimo vojne akcije na 30 dana, da li to znači da će svi koji se tamo nalaze otići bez borbe? Zar da ih pustimo odatle nakon što su počinili mnogo zločina nad civilima?“, kazao je Putin iako je ranije rekao da je Kursk ponovo pod ruskom kontrolom i da su ukrajinske trupe „potpuno izolovane“.

Ranije u četvrtak, pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da Moskva ne želi privremeni prekid vatre, tvrdeći da bi to dalo mogućnost za predah ukrajinskoj vojsci.

Ušakov je rekao da je objasnio stav Rusije američkom savetniku za nacionalnu bezbednost Majklu Volcu u telefonskom razgovoru u sredu.

„Ja sam izneo naš stav da ovo nije ništa drugo do privremeni predah za ukrajinsku vojsku i ništa više“, rekao je Ušakov.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov brzo je pojasnio da opaske Ušakova ne treba posmatrati kao rusko odbijanje predloga SAD i da Moskva čeka dalje informacije pre nego što donese odluku.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova otišla je dalje, rekavši u četvrtak da u Ukrajini ne sme biti „bilo kakvog“ stranog vojnog prisustva.

„Za nas je apsolutno neprihvatljivo raspoređivanje jedinica oružanih snaga drugih država u Ukrajini pod bilo kojom zastavom, bilo da je to strani kontingent, vojne baze ili neke mirovne operacije“, rekla je Zaharova i dodala da će Rusija odgovoriti „svim raspoloživim sredstvima“.

Kada je američki državni sekretar Marko Rubio u sredu upitan o mogućnosti da evropske trupe deluju kao mirovne snage, najviši američki diplomata je odgovorio: „Postoje različiti načini da se napravi sredstvo odvraćanja na terenu“.

U međuvremenu, ruska vojska je u četvrtak saopštila da je ponovo zauzela Sudžu, najveći grad koji je Ukrajina nekada okupirala u Kursku, preteći jedinom teritorijalnom pregovaračkom manuru Kijeva usred pritiska da pregovara o prekidu rata, što bi predstavljalo simboličnu pobedu Kremlja.

„Putinov odgovor samo taktika“

Metju Bojz, viši saradnik Centra za Evropu i Evroaziju u institutu Hadson izjavio je za Glas Amerike da to što je Putin naveo da je otvoren za primirje, ali da ostaje da se samo još razgovara o detaljima, otvara vrata i šalje signal da želi da razmotri to sa drugom stranom.

„Međutim, kada pogledate ostatak da treba da se bavi ‘osnovnim uzrocima rata’, Putin traži više od razmatranja detalja. „Osnovni uzroci“ su ključni za Ruse i neće biti lako to rešiti“, navodi Bojz.

Dejvid Krejmer, izvršni direktor Instituta Džordž Buš mlađi navodi da za Putina, rešavanje osnovnih uzroka zahteva promenu ukrajinskog rukovodstva, priznanje ruske okupirane teritorije, trajnu neutralnost Ukrajine, demilitarizaciju Ukrajine i da nema evropskih trupa koje bi kontrolisale prekid vatre.

„Ove ruske zahteve američka strana bi trebalo da odbaci, tim pre što su oni za Ukrajince neprihvatljivi. Putin će verovatno ovo odugovlačiti dok će nastaviti da nepotrebno ubija Ukrajince svaki dan. Potrebno je da se izvrši pritisak na rusku stranu da se okonča rat koji je Putin započeo“, navodi Krejmer za Ukrajinski servis Glasa Amerike.

Džon Herbst, nekadašnji američki ambasador u Ukrajini i Uzbekistanu nije začuđen što je Putin zvučao pozitivno, ali da je zapravo lukav.

„On je rekao „da“ Trampu, ali onda, kada razgovara o onome što on zove detaljima, on je zapravo rekao:“Ne, mi moramo da objasnimo šta je bilo, pre nego što prihvatimo primirje. To zapravo njemu omogućava da nastavi rat, a da ne naljuti Trampa, to mu je namera“, rekao je Herbst.

Majkl Kimidž, direktor Kenan instituta u Vilson centru, smatra da je Putinov odgovor znak da su pregovori tek na samom početku i da još nema zvaničnih mehanizama za dogovor o okončanju rata i da nisu prevaziđene razlike među stranama u pregovorima.

„Rusija možda i dalje želi da zauzme još ukrajinske teritorije a Ukrajina traži bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, a Sjedinjene Države žele da prestanu neprijateljstva u Ukrajini. Ako ove tri strane uspeju da postignu trajni sporazum o okončanju rata, što je daleko od izvesnog, biće to dug i vijugav put. Reči predsednika Putina ne isključuju takav ishod, ali nije ni da ga požuruju“, naveo je Kimidž.

Piter Doren, viši saradnik Fondacije za obranu demokratija, navodi da je Putinov odgovor samo taktika.

„On želi da ubaci Ameriku i Ukrajinu u duge pregovore, dok Rusija nastavlja da napada Ukrajinu i odbija da vrati decu koju je ukrala iz zemlje“, rekao je Doren za Glas Amerike.