Foto: D.B.Za manje od mesec dana biće godišnjica početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ono što oni nazivaju „specijalnom vojnom operacijom“ u Moskvi je zapravo još jedan krvavi i brutalni rat u Evropi, piše Slobodna Bosna.
Od prvih dana tog rata ovdašnji vojni i spoljnopolitički analitičari ukazivali su na niz sličnosti između ruske agresije na Ukrajinu i velikosrpske agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, odnosno ratova na prostoru bivše Jugoslavije. 1990-ih godina.
Koliko je rat u Ukrajini, sa svojim uzrocima i razlozima, kao i načinom na koji se vodi, uporediv sa nekim drugim ratovima u bliskoj i daljoj prošlosti, rekao je za Net.hr istoričar Hrvoje Klasić.
„Ako tražimo poređenja između rata koji se vodi u Ukrajini i nekih ratova u prošlosti, onda pre svega treba da definišemo šta upoređujemo ili koji bi bili parametri koje upoređujemo. Rekao bih da je ključna činjenica da li je agresiju izvršila jedna država na drugu, da država agresor želi da okupira teritoriju druge zemlje i da svoju agresiju opravdava pružanjem pomoći svojim sunarodnicima koji žive na teritoriji druge zemlje, a koji u svojoj mišljenja, lišeni prava ili su im životi ugroženi“, rekao je Klasić.
Ratovi se, kaže, mogu porediti po mnogim parametrima, a kao rezultat toga, Klasić je uporedio rat u Ukrajini i ono što mu je prethodilo sa dva istorijski najbliža rata na teritoriji Evrope.
„Razmišljam o tome šta se dogodilo tridesetih godina u Evropi i šta se desilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih na Balkanu. Drugim rečima, Nemačka je tada proširila svoj ‘Lebensraum’ ili ‘životni prostor’ na račun drugih država. Ona je okupirala teritorije drugih država, a agresija je na samom početku opravdana pretnjom Nemaca na teritoriji Čehoslovačke, Poljske, Austrije… Spasavanje ili pružanje pomoći Nemcima u tim državama bilo je opravdanje za agresiju, “ on kaže.
Slična situacija je postojala krajem 1980-ih i početkom 1990-ih u tadašnjoj SFR Jugoslaviji.
„Srbija je tada ušla u rat sa drugim jugoslovenskim republikama i u principu je htela da okupira teritoriju kako bi stvorila neku vrstu „velike Srbije“, odnosno onoga što se danas zove „srpski svet“. Razlog ili argument za agresiju je bio stav da su Srbi ugroženi na prostorima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, pa ih treba spasavati.Ja bih ovome dodao još jednu sličnost, a to je režimska politička propaganda koja je prethodila kao priprema. zemlje u sopstvenoj javnosti, a prema kojoj je okupacija drugih teritorija neizbežna“, rekao je za Net.hr A klasik.
Nekoliko meseci pre nego što je Vladimir Putin naredio početak invazije na Ukrajinu, Rusija je gomilala trupe na granici sa Ukrajinom.
Mediji i razni analitičari širom sveta tada su spekulisali da li Putin blefira ili je ozbiljan.
Iako je ratna psihoza rasla, skoro svi su tvrdili prvo – da Putin blefira. Datumi su čak objavljeni kada se pretpostavljalo da će Rusija pokrenuti invaziju.
„Ako uporedimo situaciju neposredno pre napada Rusije na Ukrajinu sa onom pre ekspanzije, odnosno napada Nemačke na Austriju, Čehoslovačku i Poljsku, zanimljivo je da je u oba slučaja u svetskoj javnosti bilo informacija da bi to moglo da se desi. tog i tog dana“. Međutim, gledajući tadašnje medijske izveštaje, vidimo da su se visoki zvaničnici Trećeg rajha – Gering, Gebels, pa čak i sam Hitler ismevali govoreći da je došao „takav i takav dan“, a da nemačka nikoga nije napala.I zaista, nisu napali tada već za nedelju dana.Skoro slično se desilo prošle godine u februaru kada su mnogi svetski mediji objavili da će Rusija tada i tamo napasti Ukrajinu.I zaista nije napala tog dana , ali je napao nedelju dana kasnije. I to je jedno od mogućih poređenja ratne situacije”, rekao je Klasić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
