"Policija nije smela da okleva": Stručnjaci za bezbednost o reakciji crnogorske policije tokom masakra na Cetinju 1EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Stručnjaci za bezbednost smatraju da policajci nisu smeli da oklevaju da upotrebe vatreno oružje i spreče Cetinjanina Vuka Borilovića da nastavi s napadom koji je rezultirao nezapamćenim masakrom, pišu podgoričke Vijesti.

Takođe, iz Uprave policije (UP) morali su u što kraćem roku – najkasnije sat ili dva nakon događaja – da obaveste javnost o dešavanjima makar osnovnom informacijom, kako bi sprečili uznemirenje javnosti.

To su za “Vijesti” kazali eksperti koji su radili u hrvatskoj i srpskoj policiji – penzionisani hrvatski policijski funkcioner Mladen Gojun i pukovnica srpske policije u penziji Slavica Radovanović.

S njihovim stavovima saglasni su i iskusni crnogorski policajci, takođe penzionisani, ali nijedan od njih nije želio javno da komentariše nezapamćeni zločin na Cetinju, niti postupanje njihovih bivših kolega tokom krize u naselju Medovina.

Prema Zakonu o unutrašnjim poslovima (član 79), policajac može upotrebiti vatreno oružje i pre nego što upozori onoga prema kome će pucati “ako je ugrožen njegov život ili život drugih lica”.

Na Cetinju je pre dva dana ubijeno deset, a teško ranjeno šest ljudi. Među ubijenima je i dvoje dece. U nezapamćenoj tragediji ubijen je i napadač Borilović.

Sumnje u efikasnost policijske akcije su dodatno pojačane informacijom da je Borilovića usmrtio sugrađanin, koju je saopštila viša državna tužiteljka Andrijana Nastić.

Iz UP su saopštili da se i dalje utvrđuju okolnosti da li je Borilovićeva smrt nastupila kao posledica teškog ranjavanja u sukobu s policijom ili “naknadnog ispaljivanja projektila na za sada tačno neutvrđen način od strane građanina”.

U juče poslatom saopštenju, u kom su detaljno opisali svoje viđenje nezapamćenog zločina u prijestonici, iz UP nisu razjasnili nekoliko pitanja – koliko je vremena prošlo od kada im je prijavljena pucnjava do momenta kada su prvi policajci stigli na lice mesta, u koliko sati je angažovana Protivteroristička jedinica (PTJ), ko je komandovao akcijom, da li su policajci koji su prvi stigli u Medovinu morali da čekaju odobrenje da uzvrate vatru i onesposobe Borilovića koji je sejao smrt…

Šef Odeljenja bezbednosti Cetinje Dalibor Šaban tvrdi da je policija odmah došla na lice mesta.

”Ako je događaj prijavljen u 15.30 časova, a službenici u 15.33 bili na licu mesta, uspeli da obezbede za kratko vreme lice mesta, da zaštite građane od mogućih posedica delovanja izvršioca krivičnog dela, teško je izneti stav da policija nije reagovala na vreme”, kazao je Šaban za TV Vijesti.

Nije se smelo čekati

Mladen Gojun kazao je za “Vijesti” da smatra da treba razlikovati ubilački pohod i talačku krizu, te da se na Cetinju desilo ovo prvo i da zbog toga policajci na terenu nije trebalo da čekaju nikakvo odobrenje za pucanje.

”Ako se policajac nađe u sličnoj situaciji, bez obzira da li je u civilu ili uniformi, nema zahteva ni čekanja odobrenja za pucanje. I u bivšoj državi (SFR Jugoslaviji), a i sad u svakoj, zakonom o unutrašnjim poslovima i pravilnikom o postupanju i upotrebi vatrenog oružja, rešena je zaštita života i imovine ljudi. Dakle, zakonom je regulisano da se može u tim situacijama upotrebiti vatreno oružje, i to od zastrašivanja, pa dalje. Međutim, ako je, kao u ovom slučaju, već došlo do stradanja ljudi, tu, po mom dubokom uverenju i iskustvu, nema puno razmišljanja, niti traženja odobrenja – morate sprečiti osobu u daljem ubilačkom pohodu”, rekao je.

Objašnjava da se u Cetinju dogodio “ubilački pohod” i da policija u toj situaciji nije morala da pregovara.

”U tim situacijama nema se šta čekati. On sigurno nije u jednom trenutku prestao da puca. Koliko sam shvatio, najpre je ubio jednu majku i njenu decu, pa onda krenuo dalje… Ne znam koliko je trajalo, ali u takvom pohodu, prema mom mišljenju, nema puno razmišljanja”, ocenio je.

Gojun je kazao da su policajci morali, bez odobrenja, nakon formalnog upozorenja, da upotrebe oružje i spasu živote građana i svoje živote, ističući da je, po njegovom mišljenju, događaj predugo trajao.

”Ja mogu biti u grupi policajaca i čekati instrukcije nadležnog, ali ako u datom trenutku procenim da su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja, ako već imamo ubijene, a to su morali znati, ako procenim da je ugrožen život građana ili moj i da bi, objektivno, mogla nastupiti smrt – nemam što čekati naređenje vođe grupe, sektora… Bez obzira na zakon i pravilnike. Znao bih preciznije da sam bio tamo, ali nisam, no policajac ima mogućnost da kad su životi građana ugroženi, donese procenu. To je bilo ključno. Formalno su morali da kažu – ‘prekini, predaj se, baci oružje’, a onda da bez razmišljanja o eventualnom prekoračenju, zaštite živote građana”, kazao je Gojun.

Komentarišući navode UP da su policajci ispalili 20 projektila u pravcu Borilovića, kako bi ga onesposobili, on pita da li su s toliko ispaljenih hitaca postigli ikakav efekat.

”Shvatio sam da ga je ustrelio jedan građanin. Ne znam kakvi su zakonski okviri, ali po meni, kad je građanin procenio da može doći do daljeg ubijanja ljudi, proradio je instikt za preživljavanje i reakcija”, kazao je.

UP ćutanjem uznemirila javnost?

Slavica Radovanović rekla je “Vijestima” da je policija u situacijama poput prekjučerašnje na Cetinju, “gde imamo veliki tragični ishod”, trebalo da u prvih sat ili dva nakon događaja, predstavi građanima barem okvirne informacije.

”O osobi koja je izvršila ubistva, da pojasni da li je imala veze s porodičnim nasiljem i sl. Dakle, da iznese neku genezu slučaja, ali i da objasni da li je lice koje je izvršilo zločine posedovalo oružje u legalnom posedu. Policija bi u što kraćem roku trebalo da pribavi podatke i iznese opšte informacije, jer događaj izaziva uznemirenje javnosti”, navela je sagovornica.

Policija to prekjuče nije učinila, već se oglasila tek nekoliko sati nakon masakra. Najviši državni zvaničnici su putem društvenih mreža obaveštavali da se desila tragedija, bez iznošenja ikakvih detalja o tome što se dogodilo, a javnost je o događaju bila obaveštena samo iz medija koji su imali pristup jedino nezvaničnim informacijama.

U brojnim kriznim situacijama ovog tipa u zapadnim državama, tamošnje policije imaju praksu da najčešće putem društvenih mreža upozore građane da je kriza u toku i daju im osnovne savete, poput onog da se ne približavaju mestu dešavanja. Ako su se pak tu zatekli, savetuju im da ne izlaze iz domova i ne približavaju prozorima.

Iz UP su objasnili da nisu izlazili sa saopštenjima za javnost iz “objektivnih razloga”, odnosno sve dok nesumnjivo nisu bile utvrđene činjenice i posledice u ovom, za crnogorske okolnosti, nezapamćenom slučaju.

”Verujemo i da je to bio jedini odgovoran pristup, a posebno imajući u vidu da bi objavljivanje bilo kakvih nedovoljno proverenih informacija, a takvih je, imajući u vidu osobenost okolnosti, bilo mnogo i mogle su voditi negativnim posljedicama.”

Na društvenim mrežama se, u međuvremenu, proširio veliki broj dezinformacija u kojima se spekulisalo o motivima zločina, broju i identitetu nastradalih…

Odgovarajući na pitanje da li je UP pogrešila što odmah nije istupila sa saopštenjem, Radovanović je kazala da je “pogrešila” malo preteška reč, ali da policija treba da obaveštava građane o ovakvim događajima i da ne treba da čeka nekoliko sati da se oglasi.

”Jer je vladalo veliko uznemirenje. Ovakvi slučajevi ne dešavaju se stalno… Policija služi za to da građanima u ovakvim prilikama pruži informacije, kako ne bi došlo do dezinformacija i ne znam čega već”, pojasnila je.

Nije mogla da odgovori na pitanje da li je policija, da je promptno obavestila javnost šta se dešava na Cetinju, potencijalno mogla upozorenjem da spasi neke živote.

”Ne znam šta da vam kažem… Ako je policija imala informaciju da se nešto dogodilo u porodičnoj kući i da postoji opasnost da će lice povrediti i druge ljude, ona je trebalo odmah da dođe na mesto događaja i proba da obezbedi prostor da ne bi došlo do daljih težih posledica. Ako je pak lice izašlo iz kuće i niko nije prijavio da je pucalo – a to su kratki vremenski periodi – a policija dok dođe, a nema informaciju… Ne mogu da odgovorim i stavim sve na teret policiji.”

Ona navodi da policije u Crnoj Gori i Srbiji, pošto se ovakvi slučajevi retko dešavaju kod nas, ne rade s građanima na preventivnoj edukaciji, ali da bi to trebalo da učine.

”Ako se čuje neki pucanj ili neka galama na ulici, građani bi trebalo da imaju bar neka osnovna poznavanja o svojoj bezbednosti, da se zatvore u kuće, da ne izlaze napolje, da odmah pozovu policiju, da se obezbede… Eto teme za rad policije u zajednici”, poručila je.

Borilović je tokom krvave drame iz lovačke puške nasumično pucao u komšije, ekipu Hitne medicinske pomoći, pripadnike policije i prolaznike, odbijajući da se preda organima reda, iako je bio opkoljen.

Obdukcija je, kako su objavile “Vijesti”, pokazala da je Borilović pogođen s pet metaka, a balističari i patolozi će dati ocenu iz kojih oružja je to urađeno i koje rane su bile smrtonosne.

”Vijesti” saznaju da je napadač imao dozvolu za oružje kojim je počinio zločin, jer je kao lovac posedovao oružni list.

Policajac mora da neutrališe napadača

Američki Federalni istražni biro (FBI) je 2012. godine, nakon masakra u osnovnoj školi “Sendi Huk” u Konektikatu, razvio program obuke policijskih službenika za odgovore na masovne pucnjave.

Penzionisana FBI agentkinja koja je stvorila taj program Ketrin Švajt kazala je nedavno u jednom intervjuu da FBI obuka zahteva da, kad je u toku pucnjava, policajac – čak i da je samo jedan na terenu – mora ići sve do strelca kako bi ga neutralisao.

”To je jedini cilj i od toga nikada ne bi trebalo da odustanete.”

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD-a izradilo je 2008. priručnik sa savetima građanima šta da rade u slučaju masovne pucnjave, odnosno suočavanja sa situacijom tzv. aktivnog strelca – osobe uključene u ubijanje ili pokušaj ubijanja ljudi na ograničenom i naseljenom području.

Ističu da, pre nego što na lice mesta stigne policija, pojedinci moraju biti pripremljeni i psihički i fizički da se nose sa situacijom.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da građani treba da pokušaju da se evakuišu s lica mjesta, da, ako su u mogućnosti, pomognu drugima da to učine, da pokušaju da pozovu pomoć…

Ako je evakuacija nemoguća, treba pronaći skrovište, osigurati zaštitu ako se bude pucalo u njihovom smeru, blokirati ulaz pucaču u skrovište…

Ako je strelac u blizini građana, preporuka je da se sakriju iza krupnih predmeta (stolova, ormara i sl.), budu tihi i mirni i pozovu pomoć.

”U krajnjem slučaju i isključivo kad vam je život u neposrednoj opasnosti, pokušajte da ometete i/ili onesposobite aktivnog strelca: ponašajte se prema njemu/njoj što je moguće agresivnije; bacajte predmete i improvizujte oružje; vičite… Kad je strelac u bliskom dometu i ne može pobeći, vaše šanse za preživljavanje mnogo su veće ako pokušate da ga/je onesposobite”, piše u priručniku.

Slične preporuke upućuje i FBI, koji je pre dve godine producirao video-snimke u kojima su demonstrirane taktike za zaštitu od napadača.

”Bežite, sakrijte se, borite se. Učenje ovih principa pripremiće vas i osnažiti da ih sprovedete u praksi i preživite, u slučaju da se dogodi nešto nezamislivo”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.