RSE: Kina koristi rat u Ukrajini da zameni Rusiju u Srbiji

Aktuelna situacija, prema stručnim ocenama, mogla bi toj državi i pomoći da dodatno učvrsti svoj položaj kao važan spoljnotrgovinski partner Srbije, kada se izuzmu Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD).

U tom smislu, kako za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Vuk Vuksanović, stariji istraživač u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, može se očekivati „agresivniji“ nastup Kine u Srbiji.

„Kina se u ovom trenutku dok se odigrava rat Ukrajini za Beograd nametnula kao prijatelj, koji ne izaziva mnogo glavobolje, barem ne vladajućoj eliti, jer oni veruju da su sve oči Zapada u ovom trenutku usmereni na Rusiju“, navodi Vuksanović.

Dodaje da je Kina u protekle dve-tri godine postala „primarni partner za srpsko rukovodstvo van Zapadnog sveta“ i tako zamenila Rusiju.

„Sa ovim konfliktom u Ukrajini, to je samo došlo do jačeg izražaja“, ukazuje Vuksanović.

‘U teškim vremenima’ zaokret ka Kini

Zvaničnici Srbije svakodnevno govore o pritiscima pod kojima se nalazi Srbija u odnosu na invaziju Rusije na Ukrajinu, koja je odlukom ruskog predsednika Vladimir Putina počela 24. februara.

To je na otvaranju Komore kineskih kompanija u Beogradu 3. marta istakla i premijerka Ana Brnabić.

„Živimo u teškim vremenima, u kompleksnim vremenima, u vremenima kada se mnoga partnerstva i veze raskidaju i kada smo svi pod ogromnim pritiskom“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je „u takvim vremenima najbolje, ali i najteže“ da se čuvaju partnerstva i prijateljstva.

Srbija se pridružila 2. marta osudi ruske invazije na Ukrajinu glasavši za rezoluciju na sednici Skupštine Ujedinjenih nacija. Istovremeno, međutim, odbija da uvede sankcije Rusiji.

Otvaranje Kineske komore u Srbiji

Početkom marta, u Kineskom kulturnom centru u Beogradu svečano je otvorena Komora kineskih kompanija u Srbiji, sa ciljem unapređenja trgovinskih odnosa dve zemlje.

Za kinesku stranu, Komora je korak dalje u jačanju „čeličnog prijateljstva“ Srbije i Kine, što je izraz koji neizostavno koriste zvaničnici obeju država od 2016. godine, od kada prisustvo Kine počinje da jača u Srbiji.

„Verujem da će Komora kineskih kompanija u Srbiji takođe biti još jedan most čeličnog prijateljstva između Srbije i Kine“, izjavio je na otvaranju Predsednik Komore kineskih kompanija u Srbiji Sihai Song, inače izvršni direktor kompanije „HBIS“ u Srbiji, koja od 2016. rukovodi železarom u Smederevu.

Od decembra je u Srbiji aktivan i Institut Pojas i put, firma koju su osnovali Vlada, Privredna komora Srbije i Univerzitet u Novom Sadu, kako bi olakšali realizaciju „novog puta svile“ kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.

I Srbija i Kina su u specifičnoj poziciji u odnosu na rat u Ukrajini. Obe imaju razvijeno partnerstvo sa Rusijom, kako političko tako i ekonomsko.

Srbija balansira između zahteva Evropske unije (EU) čijem članstvu teži da uvede sankcije Rusiji i negovanja dobrih odnosa sa Moskvom. Kina se u odnosu na aktuelnu situaciju u Ukrajini postavila tako da pre svega zaštiti sopstvene ekonomske interese.

Rizici saradnje sa Kinom ostaju isti

Srbija se zbog saradnje sa Kinom suočila sa kritikama iz Brisela i Vašingtona. Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da se tu neće ništa promeniti.

Ukazuje i da su predstavnici vlasti u Srbiji iskoristili aktuelnu situaciju u Ukrajini i to što je Rusija pod budnim okom Zapada, da prodube saradnju sa Kinom.

„Ja bih rekao da su oni ovim zapravo kupili neki prostor za disanje, oni koji vode srpsku saradnju sa Kinom, ali mogu da kažem da je to ipak samo privremeno, jer ono što se sada dešava je ništa pri onome što će da usledi kada na red dođe kinesko-američki rivalitet“, kaže Vuksanović.

On dodaje da je Kina za Srbiju u ekonomskom smislu bila „atraktivniji partner“ u odnosu na Rusiju.

„Uvek je Kina bila atraktivnija u tom pogledu, jer su uvek bili svesni da Kina može da potpiše cifre na čeku koje ruska ekonomija, koja je bila pretežno zavisna od energenata nije mogla“, navodi Vuksanović.

Posle Komore, u planu i sporazum o slobodnoj trgovini

Kako se navodi u zvaničnoj dokumentaciji, Komora kineskih kompanija u Srbiji za cilj ima da proširi obim ekonomske i trgovinske saradnje između Srbije i Kine i štiti prava i interese članova.

Takođe, kako se dodaje, ona će pomagati članovima u rešavanju poslovnih problema i pružanju saveta i smernica kineskim kompanijama koje nameravaju da razvijaju poslovanje u Srbiji.

Predsednik Komore kineskih kompanija u Srbiji Sihai Song, nije krio ambicije Kine da preko Srbije i Zapadnog Balkana uđe na evropsko tržište.

„Sa ovom komorom kao jezgrom, izgradićemo poslovnu platformu za razmenu i razvoj kineskih kompanija u Srbiji, platformu za privrednu i kulturnu razmenu između Kine i Srbije i međunarodnu platformu za bliske veze Kine i Evrope“, rekao je Song.

Pored brojnih infrastrukturnih projekata u Srbiji u okviru kineske Inicijative Pojas i put, koji se mahom finansiraju kroz kineske kredite i koje direktnim pogodbama realizuju kineske kompanije, u planu je i sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje.

„Srbija će pokušati u što najkraćem mogućem roku da dogovori sa Kinom sporazum o slobodnoj trgovini o kojem su razgovarali predsednici Aleksandar Vučić i Si Đinping u februaru 2022“, rekla je novinarima premijerka Ana Brnabić 3. marta.

Sporazumi o slobodnoj trgovini podrazumevaju da se većina proizvoda izvozi i uvozi bez carina.

Srbija takve sporazume vеć ima potpisane sa državama članicama CEFTA, EFTA, Turskom i Evroazijskom ekonomskom unijom, kojoj pripada i Rusija.

Takođe, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je Srbija potpisala sa EU 2008. podrazumeva izvoz bez carine industrijskih i većine prehrambenih proizvoda.

Podaci Narodne banke Srbije ukazuju da se investicije iz Kine ubrzavaju od 2016. godine, dok je oko 90 odsto svih ulaganja iz Kine u proteklih deset godina uloženo upravo u periodu od 2016. do septembra 2021.

O eventualnom kineskom preuzimanju ruskih poslova

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ne očekuje da će u svetlu aktuelnih dešavanja doći do zamene ruskih partnera u Srbiji kineskim. U razgovoru za RSE Savić pojašnjava da razlog leži u specifičnosti saradnje Srbije sa Rusijom.

„Mi smo sa Rusijom imali vrlo specifičnu saradnju, vezano za naftu i gas, energetski sektor, to Kinezi Srbiji ne mogu da ponude“, navodi Savić.

Vlasti u Srbiji su navele da će, ukoliko Naftna industrija Srbije, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, bude imala poteškoća u poslovanju zbog sankcija zapada, ponuditi „fer cenu“ Rusiji za otkup udela.

Ljubodrag Savić dodaje da je slična situacija i kada je reč o izvozu iz Srbije.

„Mi smo u Rusiju izvozili najviše poljoprivredne proizvode, sada smo napravili nedavno jedan sporazum sa Kinezima, koji pruža Srbiji mogućnost i slične uslove kao što je na evropskom tržištu. Neće to tako lako ići u Kinu, ne zato što to neće jedna ni druga strana, nego zato što Kinezi prave jeftinije od svih na svetu, tako da Srbija tek treba da vidi šta može tu da uradi“, pojašnjava Savić.

Odnos Kine prema ruskoj invaziji na Ukrajinu

Uprkos bliskim vezama predsednika Rusije i Kine, Kina se za sada, u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, drži sopstvenih interesa.

U izveštaju redakcije RSE na engleskom navodi se da je Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB), razvojna banka koju predvodi Kina, suspendovala sve poslove sa Rusijom i Belorusijom 3. marta, što je mogući znak izazova u odnosima Pekinga i Moskve.

Poslovanje sa Rusijom je istog dana suspendovala i Nova razvojna banka sa sedištem u Šangaju.

Ekonomske veze između zemalja su, međutim, kako piše RSE na engleskom, ojačale poslednjih godina, sa rastom bilateralne trgovine koji ide ka tome da Kina postane najveći trgovinski partner Rusije.

Prema izveštaju Rojtersa, ruske firme takođe žure da otvore račune u kineskim bankama u nadi da će zaobići najgori ekonomski gubitak koji su donele sankcije, dok je Fajnenšel tajms 4. marta objavio da se investitori sve više klade na to da će Peking povećati trgovinu sa Rusijom kako bi ublažio udar od sankcija.

Na glasanju o Rezoluciji Ujedinjenih nacija 2. marta kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Kina je bila uzdržana, uz još 34 države. Za je glasala 141 država, među kojima i Srbija. Protiv su bile Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Sirije i Eritreja.

I Kina i Rusija su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Srbija u političkom smislu računa na obe države po pitanju Kosova, kako nijedna nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Izvor: RSE