SDSM prihvatio rezoluciju o genocidu nad Albancima

Suština tog saopštenja data je u njegovoj poslednjoj rečenici gde MANU poručuje da će se o „sadržaju i ustavnosti svakog ponuđenog zakonskog rešenja iz ove sfere, MANU izjasniti tada kada takva rešenja budu dostavljena na javni uvid i raspravu“.

MANU bi mogla biti osumnjičena da se, uostalom pametno, izvlači, ali sušta je istina da makedonska javnost pojma nema o čemu su pregovarale makedonske stranke sa albanskim, oko čega se nisu složile, a oko čega su se saglasile. Jer izjave o sadržaju tih pregovora koje daje jedna strana odmah bivaju demantovane, a ponekad, zanimljivo, ne baš demantovane nego ismejane sa druge strane.

Jedini dokument koji je javnosti dat na uvid je Zajednička platforma albanskih parlamentarnih stranaka koja sadrži sedam, ne može biti jasnijih zahteva. Ipak, mada je do pred kraj prošle nedelje izgledalo jasno da su tu Platformu tri albanske stranke u Makedoniji sačinile i potpisale u Tirani, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edi Rame, lider DUI Ali Ahmeti je odjednom preko Fejsbuka objavio da je platforma, na inicijativu njegove stranke, sačinjena i potpisana u Skoplju. Međutim, kako je preneo skopski Dnevnik, mediji u Albaniji su objavili da je albanski pokret Besa uputio pismo albanskom premijeru u kome je tvrdnje Ahmetija o Skopskoj platformi kategorično demantovao – platforma je doneta, kako je rečeno, pod okriljem Rame u Tirani!

Identičnim pobijanjem izjava izjavama praćeni su pregovori dve makedonske stranke sa tri albanske stranke koje iza platforme stoje. Najpre DUI i VMRO-DPMNE se izjavama nisu složili oko toga zbog čega su njihovi pregovori propali. Mada za uspeh pregovora DUI-VMRO-DPMNE nije ni bilo šansi budući da je međunarodna zajednica vanredne parlamentarne izbore organizovala radi eliminacije Nikole Gruevskog, a DUI se nikad nije umorio od ponavljanja da ništa neće raditi bez dogovora s prijateljima iz međunarodne zajednice. A tek oko toga oko čega su se DUI i Socijaldemokratski savez dogovorili pre nego što je lider SDSM dobio potpise albanskih stranaka pravi je haos.

Zbog nesumnjive povezanosti regiona, za nas u Srbiji su od interesa sve tačke albansko-makedonskog dogovora, ali najurgentnije je pitanje „usvajanje rezolucije u Sobranju Makedonije kojom se osuđuje genocid nad albanskim narodom u Makedoniji u periodu 1912-1956.“ što je poslednji stav prve od sedam tačaka albanske platforme. Demokratska partija Srba u Makedoniji tvrdi da se u toj rezoluciji „izričito traži da srpski narod bude proglašen genocidnim za navodne zločine nad albanskom manjinom u Makedoniji između dva svetska rata“. Mada je SDSM najpre negirao da je usvajanje ovakve rezolucije prihvatio, potpredsednica te stranke Radmila Šekerinska u TV intervjuu je praktično potvrdila da ta stranka ne samo što je prihvatila zahtev nego i sama smatra da takva rezolucija ima mesta.

„Ono što tražimo i od drugih političkih partija, u principu nije bilo jasne predstave šta se očekuje od takve rezolucije i da je ono što je bilo početni cilj da se osudi stradanje građana, civilnog stanovništva tokom prošlog veka, pre Drugog svetskog rata. Takav koncept, koji pokazuje da smo svi zajedno stradali, koji pokazuje da ratovi i podele su doneli loše ovoj zemlji i njenim ljudima. Mislim da će se to u Sobranju usvojiti konsenzusom“, rekla je Šekerinska.

Iz njene poslednje rečenice je nepobitno jasno da je SDSM prihvatio zahtev albanskih stranaka o donošenju rezolucije o genocidu, mada se u njenoj izjavi ne pominje izričito nijedan narod, niti se precizira ko se osuđuje.

Danas se očekivalo da političke snage u Makedoniji, koje podržava međunarodna zajednica, izaberu predsednika Sobranja kako bi on u poslednjem trenutku raspisao lokalne izbore za 14. maj. Većina za izbor predsednika Sobranja postoji, i koliko je poznato, on bi trebalo da bude Albanac. Ta bi većina mogla da se upusti u usvajanje zakona oko kojih su se dogovorili SDSM i DUI, ali na protivničkoj strani tvrde da će usvajanje tih zakona blokirati podnošenjem 10.000 amandmana jer ako nema vlade rasprava o amandmanima, pod evropskom zastavicom, ne bi mogla da bude ograničena na 10 dana.

Tako bi u Makedoniji počela u najmanju ruku još jedna nestandardna procedura koja bi mogla da se nastavi zaobilaženjem makedonskog predsednika Đorđa Ivanova i izborom nove vlade bez mandatara kome bi mandat, kako to Ustav predviđa, u ruke predao predsednik. Do izbora predsednika Sobranja, međutim, juče nije došlo, pa se, ne samo zbog isticanja zakonskih rokova, spekuliše da bi lokalni izbori mogli da budu odloženi.