Politico otkriva: Evropska komisija potvrdila postojanje mađarske špijunske mreže u Briselu, meta bili zvaničnici EU

Dokument, datiran iz aprila ove godine, sažima nalaze istrage koju je sproveo Pjotr Serafin, komesar zadužen za borbu protiv prevara, kojem je povereno da ispita navode da su pripadnici mađarske obaveštajne službe, raspoređeni u stalnom predstavništvu Mađarske u Briselu, sredinom 2010-ih pokušavali da vrbuju zvaničnike institucija Evropske unije.

Istraga je utvrdila da su mađarske obaveštajne službe od 2013. do 2016. godine poslale više svojih službenika da rade u stalnom predstavništvu.

„Aktivnosti tih obaveštajnih službenika u Briselu u početku su bile diskretne, ali su od 2015. godine postajale sve otvorenije“, navodi se u dokumentu.

Zbog pojačanih aktivnosti, postojanje špijunske mreže postalo je „poznato u krugovima mađarskih zvaničnika zaposlenih u evropskim institucijama, što je, po svemu sudeći, umanjilo efikasnost njihovih aktivnosti“, piše u dokumentu. „Prema našim saznanjima, te aktivnosti su prestale 2016. godine.“

Godine 2015. Oliver Varhelji postao je ambasador Mađarske pri Evropskoj uniji i preuzeo rukovođenje predstavništvom. Danas obavlja funkciju evropskog komesara za zdravlje i dobrobit životinja. U stalnom predstavništvu počeo je da radi 2011. godine.

Kada su prošle godine mediji prvi put objavili navode da se u ambasadi navodno nalazila špijunska mreža, Varhelji je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen rekao da „nije bio upoznat“ sa navodnim aktivnostima mađarskih obaveštajnih službi.

Svoj stav je ponovio u januaru ove godine, kada su ga poslanici Evropskog parlamenta ispitivali o ovom slučaju. Varhelji je izjavio da mu obaveštajne službe nikada nisu pristupile sa zahtevom da prosleđuje poverljive informacije.

„Da li su mi se obratile mađarske ili bilo koje druge službe? Ne, nisu“, rekao je poslanicima na sednici odbora Evropskog parlamenta.

Varhelji nije odgovorio na zahtev za komentar.

Serafinova istraga takođe nije utvrdila odgovornost nijednog konkretnog pojedinca.

„Na osnovu informacija prikupljenih tokom istrage, kao i imajući u vidu ograničene instrumente koji su Komisiji trenutno na raspolaganju, nije moguće pripisati pojedinačnu odgovornost ili umešanost bilo kome osim samim pripadnicima obaveštajne službe“, navodi se u dokumentu.

U dokumentu, koji je dostavljen poslanicima Evropskog parlamenta, navodi se da Evropska komisija „nije upoznata“ ni sa kakvim „ozbiljnim“ bezbednosnim propustima.

Ipak, dokument iznosi pojedine nalaze istrage i po prvi put potvrđuje postojanje špijunske mreže, kao i činjenicu da su njena meta bili zvaničnici Evropske unije.

„Obaveštajni službenici koristili su svoj službeni položaj kako bi izvršavali posebnu misiju koja je, po svemu sudeći, prevazilazila zadatke koji se uobičajeno povezuju sa radom diplomata u Stalnom predstavništvu“, navodi se u dokumentu.

„To je, naročito, podrazumevalo uspostavljanje kontakta sa službenicima Evropske komisije mađarske nacionalnosti i pokušaje prikupljanja detaljnih informacija od njih o radu Komisije na temama od posebnog interesa za mađarsku vladu“, dodaje se u tekstu.

Stalno predstavništvo Mađarske pri Evropskoj uniji nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Evropska komisija uputila je Politiko na izjavu svog portparola Balaža Ujvarija, datu u aprilu prilikom objavljivanja da je istraga okončana u kojoj se navodi da je EK zaključila da nije bilo moguće utvrditi postojanje ozbiljnog bezbednosnog propusta u vezi sa navodima koji su se pojavili u medijima.