Šta je femicid i koliko je raširen po Evropi i svetu?

Femicidi se dele u dve kategorije: intimni i neintimni femicid. Prvi se odnosi na ubistvo osobe ženskog pola od sadašnjeg ili bivšeg partnera, a drugi na ubistvo žene od osoba s kojima nisu bile u intimnoj vezi, piše CNN.

Neintimni femicid se, primerice, odnosi na ubojstva žena tokom oružanih sukoba, na „ubožistvo iz časti“, gde je ono počinjeno zbog navodne sramote koju je žena nanela porodici, ubistvo žena zbog rase ili seksualnosti, femicid koji su izvršile druge žene i ubijanje transrodnih žena.

Koliko je to veliki problem u globalnom smislu?

Ne postoje globalni ili standardizirani podaci o femicidu. No, prema najnovijem globalnom izveštaju o ubistvima Kancelarije Ujedinjenih naroda za droge i kriminal (UNODC) objavljenom 2019, koje iznosi podatke za 2017, te je godine širom sveta s namerom ubijeno 87.000 žena.

Više od polovine njih (50.000) ubio je njihov intimni partner ili član porodice.

No, problem je verojatno veći.

„Nedostatak podataka skriva prave razmere nasilja“, napisao je Evropski institut za ravnopravnost polova, čiji se rezultati istraživanja o rodnom nasilju u EU očekuju 2023. godine.

Femicid u raznim delovima sveta

U Ujedinjenom Kraljevstvu su između 2009. i 2018. „osobe muškog pola svakog trećeg dana ubile onu ženskog“, prema desetogodišnjem izveštaju Popisa ubistava žena objavljenom decembra 2020.

Godine 2017. najviše je žena ubijeno u Aziji, zatim Africi, te Severnoj i Južnoj Americi, Evropi i Okeaniji.

U studiji iz 2016. „Gender Analysis of Violent Deaths“ piše da su, iako je njihov ukupni broj ubistava nizak, Slovenija, Novi Zeland, Švajcarska i Austrija prve četiri „zemlje s visokim prihodom u kojima je stopa ubistava žena veća od ili jednaka stopi uboistava muškaraca“. Nemačka i Hong Kong zajedno drže peto mjesto.

Iako UNODC izveštava da femicidi čine mali postotak svih ubistava, globalni trend je i dalje uznemirujući. Nemačka televizija DW izvestila je decembra 2020. da „svaki dan u Nemačkoj muškarac pokušava ubiti svoju sadašnju ili bivšu partnerku, a svaki treći dan je taj pokušaj uspešan“.

Razlikuje li se femicid od ubistva u krivičnom pravu?

U većini zemalja u krivičnom pravu femicid ne spada u neku posebnu kategoriju, već se svrstava u ubistvo. Samo nekoliko zemalja legalno priznaje femicid, od kojih je većina u Latinskoj Americi.

Nijedna država članica EU nije definisala femicid u svom zakonodavstvu.

Parlament Velike Britanije nedavno je odbacio peticiju u kojoj se traži da se femicid proglasi zločinom, navodeći: „Nije jasno što peticija traži od britanske vlade ili parlamenta. Ubistvo se već smatra zločinom, pa nismo sigurni što želite postići stvaranjem novog prekršaja.“

Ivana Milovanović, sudinica iz Srbije i stručnjakinja za rodno nasilje, rekla je za UN Women kako „femicid treba priznati kao posebno kazneno delo“.

„Femicid se razlikuje od drugih oblika ubistva jer se radi o rodno povezanim ubistvima žena samo zato što su žene. To ukazuje da se temeljni uzroci femicida razlikuju od drugih vrsta ubistava i povezani su s opštim položajem žena u društvu, diskriminacijom žena, rodnim ulogama, nejednakom raspodelom moći između muškaraca i žena, uobičajenim rodnim stereotipima, predrasudama i nasiljem nad ženama“, kaže ona.

Femicid u zakonu: Korak bliže pravdi ili ne?

Prema navodima nekih stručnjaka, uvršćavanjem femicida u kazneni zakon priznali bi mizoginu prirodu ovih zločina, ali i imali pristup tačnijim podacima; što naposletku može rezultirati boljom zaštitom žena.

Na primer, u Meksiku ne samo da je femicid priznat zakonom već je 2020. Kongres odobrio strožije kazne za femicid – od 45 do 65 godina zatvora.

No, ove odredbe i kazne nisu dovele do većih stopa osuda ili smanjenja ovih zločina.

„Zemlje u Latinskoj Americi usvojile su zakone koji kriminaliziraju femicid i gde se on navodi kao posebno delo u krivičnim zakonima. Ipak, nema naznaka smanjenja broja ubistava žena i devojaka koja su povezana s njihovim polom“, piše UNODC.

Novinarka Megan Betli se osvrnula na Meksiko i napisala kako ovakav zakon čak otežava situaciju ženama.

„Paradoksalno, čak i kad su ubice žena uhvaćene i procesuirane, kategorija femicida je otežala njihovu presudu“, navodi ona i vidi razlog tome što tužiocii moraju dokazati izvan svake sumnje da je taj zločin počinjen jer je žrtva bila žena.

Kako smanjiti femicide?

Postavlja se pitanje kako smanjiti stope femicida. CNN navodi da definitivno ne funkcioniše strategija koja govori ženama šta da rade, kako da se oblače ili kako da se ponašaju da ne bi postale žrtve nasilja.

Prema izveštaju projekta Small Arms Survey, prikupljanje podataka je „neophodno“ za sprečavanje rodno uslovljenog nasilja: „Podaci razvrstani prema polu, dobu, etničkoj pripadnosti, odnosu žrtve i počinilaca, te motivaciji za nasilje, zajedno s kontekstualnim podacima poput mesta, vremena i oruđa nasilja, koristiće u nastojanjima da se dijagnostikuje, smanji i spreči nasilje.“

Vlada Perua se često navodi kao pozitivan primer u zaštiti nasilja nad ženama. Peru ima „nekoliko agencija sa specijalizovanim radnim grupama za smanjenje broja femicida i procesuiranju zlostavljača; uključujući hitne centre za žene, hitnu liniju za žrtve nasilja nad ženama i specijalizovana policijsko odeljenjl za prevenciju nasilja u obitelji“.

Na krajui, piše CNN da li se, kako bi se sprečilo rodno uslovljeno nasilje, potrebno menjati kulturne i društvene norme?

Prema istraživanju Univerziteta Bristol Presssugestes, društva moraju pomno sagledati svoja stanovištva o „muževnosti i ženstvenosti, ravnopravnosti polova, porodičnom nasilju i femicidima, patrijarhalnoj ideologiji, tradicionalnim vrednostima, ulozi religije u društvu i medijskom izveštavanju o femicidima i nasilju nad ženama“.