Strah od svetskog rata

Ruske rakete nedavno su pale u blizini Lavova, na 20 kilometara od poljske granice, ubivši pritom 35 ljudi. Da su bombe pale zapadnije, iza poljske granice, NATO bi bio pod pritiskom.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven odmah je upozorio da će Sjedinjene Države „braniti svaki pedalj teritorija NATO“. Granica tih zemalja je crvena linija za Zapadni vojni savez, ali Alijansa jasno daje do znanja da njena vojska neće direktno intervenisati u Ukrajini. To bi sa sobom nosilo preveliki rizik od sukoba s Rusijom.

Strah od nuklearnog oružja

Stručnjaci još uvek ne žele da pominju termin „treći svetski rat“, ali pretnja postoji već duže vreme. „Ideja da tamo pošaljemo našu ratnu mašineriju, naše trupe, avione, pilote i tenkove – ne zavaravajmo se – to je treći svetski rat“, rekao je nedavno američki predsednik.

Dakle, do „svetskog rata“, sa ili bez upotrebe nuklearnog oružja, tj. upotrebom konvencionalnog oružja – može doći. Alijansa bi drugačije reagirala na korišćenje taktičkog oružja niske ili srednje eksplozivne snage koje bi se koristilo u teritorijalno ograničenim ratnim područjima van NATO, nego u slučaju korišćenja strateške nuklearne bombe. Ali, ako bi se sile poput SAD i Rusije odlučile za atomsko oružje, to bi bio najgori scenario – rat uništenja koji bi svet pretvorio u prah i pepeo.

Putinov rulet

Da li bi Putin otišao tako daleko? Dok neki stručnjaci to smatraju blefom, drugi veruju da bi bivši agent KGB-a to mogao da uradi. „Putin ne sme da zaboravi da je i NATO nuklearni savez“, kaže bivši poljski ministar spoljnih poslova i odbrane Radek Šikorski. „On zna da se nuklearni rat ne može preživeti. Dan u kojem bi Putin posegnuo za nuklearnim oružjem bio bi poslednji u njegovom životu.“

Nemačko-američki istoričar Konrad Jarauš poredi Putinovu strategiju sa 1939. godinom. On, kaže, pokušava da „inicira regionalni sukob, a zatim upozorava Zapad da će, ako dovoljno masivno reaguje, izbiti treći svetski rat“.

Profesor Štefan Garctecki sa Tehničkog univerziteta Kemnic smatra međutim sledeće: „Ne mora da dođe do dalje eskalacije kao što je to bilo 1939, pod uslovom da se preduzmu masivne kontramere“, kaže Garctecki, podsećajući pritom na „zamrznute sukobe“ u Gruziji i Moldaviji. On veruje da bi NATO trebalo jasnije da definiše svoje crvene linije: „Ako postoji opasnost da se Kijev i Odesa pretvore u evropski Alepo, onda će morati intenzivnije da se razgovara o zoni zabrane letova.“

Uloga Kine je ključna

Rat bi mogao da izmakne kontroli, smatra Sven Lange, direktor Bundesverovog centra za vojnu istoriju u Potsdamu. „Često se u istoriji događalo da regionalni sukob poput ovog izazove globalni. Prvi svetski rat bio je najbolji primer za to“, kaže Lange.

Za svetski rat, međutim, „doprinos Rusije nije presudan“, ukazuje Lange, presudno je kako se pozicioniraju „dve velike globalne sile, SAD i Kina“. Prema njegovoj oceni, Peking trenutno za to nema interesa. „Verujem da će Rusija dobiti podršku iz Kine, ali ne toliko veliku da bi se time neposredno ušlo u sukob sa SAD“, smatra Lange.

U istočnoj Evropi na situaciju međutim ne gledaju toliko opušteno: raste nervoza, jer rat je sve bliži. Iako generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg uverava: „Jedan za sve, svi za jednog“, udari hipersoničnih ruskih projektila nedaleko od granice NATO tamo izazivaju strah. Poset američkog predsednika Bajdena Poljskoj ove sedmice takođe ima za cilj da umiri istočno krilo NATO.

Ipak, u istočnoj Evropi kritike ne prestaju. Ono što Ukrajina trenutno čini nadilazi samoodbranu, tvrdi Šikorski. To što se Ukrajinci tako žestoko bore pomaže Zapadu i na taj način, kaže, NATO dobija na vremenu. „Ukrajinci nam pokazuju kako može da se bori za Evropu i njene vrednosti“, ocenjuje poljski političar.

Ograničiti sukob

Mnogi u istočnoj Evropi veruju da bi NATO trebalo Ukrajini da isporuči avione MIG 29, da zatvori njen vazdušni prostor, a da bi Nemačka morala da prestane da uvozi energente iz Rusije kako bi Putin ostao bez novca za rat. Što se ide istočnije, to više ljudi smatra da dolazi eskalacija. „Svi smo mi već u ovom ratu“, izjavila je ukrajinska književnica Katja Petrovskaja: „Ako posmatrate istorijski, onda znate da više nema načina da zaustavite ovaj rat ako ne budemo delovali radikalno“, izjavila je spisateljica nedavno za Drugi program nemačke televizije ZDF.

U Nemačkoj se na takve predloge odgovara hladnom analizom. Najvažnije je „ograničiti sukob u smislu prostora i vremena, kako bi se sprečilo njegovo širenje“, smatra Herfrid Minkler sa berlinskog Univerziteta Humbolt. Petrovskaja se s tim ne slaže, ali Minkler u izjavi za DW odgovara: „To je razumljivo, s obzirom na strahote u Ukrajini, ali se svodi na razgovor o velikom ratu.“

Putin kao Hitler?

Neki istoričari uočavaju „analogije s Drugim svetskim ratom“, posebno kada je reč o tome kako Putin deluje. Okupljanja naroda koja bi trebalo da legitimišu prisajedinjenje odnosno invaziju Crvene armije na Poljsku 17. septembra 1939. su „ista mustra koju Putin ponavlja na Krimu i u istočnoj Ukrajini“, ocenjuje prof. Garctecki s univerziteta u Kemnicu. „Hitler je od 1939. godine vodio politiku revizije Versajskog mirovnog poretka, a Putin na sličan način pokušava da revidira posledice raspada SSSR-a“, smatra Herfrid Minkler.

Šikorski Putina čak direktno poredi sa Hitlerom i kaže: „Putin je poput Hitlera pre Holokausta, ali nakon invazije na Poljsku 1939.“ Nemački istoričar Minkler, međutim, upozorava na opasnost od takvih direktnih poređenja, „jer to stvara privid jasnoće tamo gde je (još?) nema. U pozadini Hitlera je rasna ideologija kakvu trenutno ne prepoznajemo kod Putina“, zaključuje Minkler.