Foto: EPA-EFE/MIRIAM ALSTER / POOLJe li to to? Da li je to najbolje što zapadni lideri mogu da urade dok se približava ponoć? Ljubazno, Džo Bajden je podelio simpatije i dolare u sedmočasovnoj poseti Izraelu. Male količine pomoći stižu u Gazu. Dva taoca od 200 su oslobođena. Ali nema prekida vatre, nema „humanitarne pauze“ ili sigurne zone, nema kraja bombardovanja, nema dugoročnog plana. Strah od širenja požara raste, ocenjuje Sajmon Tisdal spoljnopolitički komentator Gardijana.
Umesto toga, postoji nevoljno, ali ipak sramotno pristajanje Zapada na neizbežni, sveobuhvatni izraelski vojni napad na Gazu sa svojim razumljivim, ali neostvarivim ciljem: trajno iskorenjivanje Hamasa.
Sa više od 4.000 ubijenih Palestinaca, „tim“ premijera Benjamina Netanjahua, da upotrebimo Bajdenov strašni izraz, trebalo bi da bude na crvenom kartonu. A on je upravo dobio zeleno svetlo.
Zapadni politički nered, konfuzija i nesigurnost suočeni sa ovom katastrofom koja se odvija su zastrašujući. Posetioci Britanac Riši Sunak i Nemac Olaf Šolc, u sendviču sa Bajdenom, svirali su domaćoj publici i, uz nežne reči opreza, inače igrali zajedno sa Netanjahuom.
Svađanje visokih zvaničnika učinilo je EU gotovo irelevantnim posmatračem.
U Savetu bezbednosti UN, otrcanom čuvaru ogorčenog međunarodnog prava, Francuska i svi ostali podržali su nacrt rezolucije o pauziranju neprijateljstava i poništenju izraelske naredbe za evakuaciju u severnoj Gazi.
Ali SAD su stavile veto, rekavši da bi to Izraelu vezalo ruke. Patetično, Velika Britanija je bila uzdržana zajedno sa Rusijom – nesrećni par.
Veliki deo diplomatije se odvija iza kulisa. Najveći strah je da će, ako Izrael napadne, Hezbolah u Libanu otvoriti drugi front. Nestabilnost se širi na Irak i Siriju. Američko obećanje o više bombi i metaka za Izrael razbesnelo je muslimanski svet.
U međuvremenu, niko, čak ni Bajden, ne zna šta je Netanjahuov post-Hamasov, posleratni plan. To je zato što ga gotovo sigurno nema.
Teroristički zločini od 7. oktobra koji su odneli 1.400 života Izraelaca bili su zastrašujući. Malo ko osporava da Izrael ima pravno i moralno pravo da se brani. Ali arapski lideri, plašeći se gneva svog naroda, u pravu su kada kažu da kolektivno kažnjavanje civila nije način da to urade.
UN takođe zahtevaju prekid vatre. Bez toga, neizbežne su nove tragedije poput eksplozije u anglikanskoj bolnici al-Ahli. Uprkos onome što licemerni britanski zvaničnici kažu, ne postoji takva stvar kao što je „mirna i odmerena“ invazija.
Izraelski ratni kabinet postavio je četiri cilja za „Operaciju Gvozdeni mačevi“: vojno uništenje Hamasa, eliminisanje terorističke pretnje u Gazi, rešavanje talačke krize i odbrana državnih granica i građana.
Ali zvaničnici priznaju da još uvek raspravljaju o tome šta sledi. Izgleda da nema izlazne strategije.
Invazija „će značiti suočavanje sa Hamasom na njegovom domaćem terenu (i) će verovatno biti dugotrajna, krvava afera“, upozorila je nezavisna Međunarodna krizna grupa. „Održivo oslobađanje Gaze svih manifestacija onoga što Izraelci vide kao terorizam, a mnogi Palestinci nazivaju otporom, biće nemoguće bez širih političkih promena“.
Dakle, ko bi mogao da upravlja Gazom, pod pretpostavkom da je Hamas zaista definitivno svrgnut? Administrator kojeg su imenovale UN uz podršku mirovnih snaga? Neka vrsta međunarodnog visokog predstavnika, kao u Bosni?
Predlaže se da bi kontrola mogla biti vraćena Palestinskoj upravi (PA), koje je Hamas zbacio 2007. Ali PA je slaba, nevoljna. Za početak, predsednik Mahmud Abas bi morao da ustupi mesto novim izabranim liderima.
Prime Minister Benjamin Netanyahu to US President Joe Biden: „Mr. President, Joe, I want to thank you for coming here today and for the unequivocal support you have given Israel during these trying times, a support that reflects the overwhelming will of the American people.“ pic.twitter.com/f4KURIaoja
— Prime Minister of Israel (@IsraeliPM) October 18, 2023
U svakom slučaju, nejasno je koliko uticaja zapadni lideri mogu imati na bilo kakvo posleratno rešenje. Bajdenova i Sunakova naizgled bezuslovna podrška Izraelu diskvalifikuje ih kao posrednike u miru.
Arapska liga ponovo zahteva oživljene razgovore o stvaranju palestinske države. Ali više nego ikad, Izrael ne sluša.
Bajden je napravio tri osnovne bliskoistočne greške od 2021. Fokusirajući se na domaća pitanja i Kinu, pokušao je da ignoriše region. Nije moguće. Drugo, popeo se na Abrahamov sporazum Donalda Trampa i izraelsko-arapski karavan za normalizaciju. Kobno, ti „istorijski“ dogovori su pokušali da zaobiđu palestinski sukob.
Treće, Bajden nije uspeo da se oštro odstupi kada je Netanjahu, veliki Trampov obožavalac, napravio svoj antidemokratski puč na Kapitol Hilu, udružio se sa ekstremno desničarskim fanaticima rešenim da anektira Zapadnu obalu i potkopa napore SAD da smiri tenzije sa Iranom. Bajden mu je dao hladno rame, ali nije učinio ništa drugo.
Taj mraz se sada nasilno otopio, ali ne zato što se izraelski lider iznenada promenio. Netanjahu se očajnički bori da preživi. Kada je Bajden u sredu sišao iz aviona Air Force One u Tel Avivu, otišao je da se rukuje. Ali Netanjahu ga je zgrabio u zagrljaju medveda u nevolji. Opasan, duboko nepopularan, dvoličan, otrovan, to je Netanjahu danas.
Nije preterivanje reći da bi mogao da povuče Bajdena sa sobom. Nakon što ih je prvobitni šok ponovo spojio, dvojica lidera su ponovo na različitim putevima. Daleko od težnje za deeskalacijom, Netanjahu predviđa „dugi rat“. Zapravo, čini se da je to ono što on želi.
„Ovo nije ni u čijem interesu osim Netanjahua, koji verovatno vidi kraj svoje vlade sa krajem predstojeće bitke sa Hamasom“, prokomentarisao je autor David Rothkopf. Produženi sukob, koji nanosi više civilnih žrtava i veću regionalnu nestabilnost, mogao bi još dublje usisati SAD.
Bajden koji izaziva empatiju, zarobljen svojim slepim tačkama i njegovom dobrom naravi, sada „poseduje“ ovaj rat. Ako se situacija dalje pogorša, neće se moći pobeći. On već mora da vodi jedan dug rat, sa Rusijom u Ukrajini.
On se potencijalno suočava sa još jednom boljkom, hladnom ili vrućom, sa Kinom. Poput lešinara koji kruže, Vladimir Putin i Si Đinping, prijatelji u Pekingu prošle nedelje, samodopadno gledaju.
Ko god da je kriv – a sigurno nije sve njegova krivica – ova katastrofa se odvija na Bajdenovom satu. Tramp i drugari vrebaju. Do predsedničkih izbora u SAD 2024. je jedva godinu dana. Gorka je pomisao da će Netanjahu, koga je Bajden toliko učinio da spasi prošle nedelje, biti među onima koji su navijali za njegov poraz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
