Foto: EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Gotovo polovinu švedskog parlamenta čine žene (47 odsto), a prate je Finska, sa 42 odsto i Belgija i Španija, sa po 40 odsto.

Značajan udeo žena u parlamentu imaju i Austrija (37 odsto), kao i Danska i Portugal (po 36 odsto) i Italija sa 35 odsto.

Suprotno praksi ovih zemalja, žene u mađarskom parlamentu zauzimaju svega 13 odsto mesta, u malteškom 15 odsto, u parlamentu Kipra i Grčke po 18 odsto i u rumunskom parlamentu 20 odsto.

Kako su pokazali podaci Eurostata, žene su tokom 2018. godine prosečno zauzimale 30 odsto mesta u nacionalnim parlamentima evropskih zemalja.

Ovaj procenat se proširio 2003. godine, kada je ih je u proseku bilo oko jedne petine (21 odsto).

Ipak, procenat muškaraca u parlamentima još uvek je značajno viši u svim državama. Nijedan nacionalni parlament u Evropi nema više žena nego muškaraca.

Postotak žena porastao je, ne samo u parlamentima, nego i u vladama, pa je tako prosek od 23 odsto u 2003. godini skočio na 30 odsto u 2018. godini.

Na nivou Evrope, najviše žena imaju vlade u Švedskoj i Španiji (52 odsto), potom u Francuskoj (49 odsto), Holandiji (42 odsto) i Danskoj (41 odsto).

Mađarska i Malta i na ovoj skali nalaze se na dnu, sa svega 7 i 12 odsto članica vlada, a potom i Kipar, Italija i Poljska sa 17 odsto žena.

Od 2003. do danas porastao je i broj ženskih predsednika i premijera. Tokom 2018. godine, u Evropi je bilo 3 premijerke, dok su 2003. godine svi premijeri bili muškarci.

Tokom ovih 15 godina, nijednom se nije desilo da se na mestima premijera u Evropi nalazi više od četiri žene.

 

 

Povezani tekstovi