„U Srbiji se pojavila jaka opozicija, dva scenarija za ishod izbora“: Ruski politikolog o predstojećem glasanju

U Srbiji će, piše Agajev na portalu Vybor-Naroda (Narodni izbor), 17. decembra biti vanredni parlamentarni izbori, pa je vreme da pogledamo šta se tamo dešava.

Što se tiče kontrole nad parlamentom, većina anketa, ističe, pokazuje pad rezultata koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. Pitanje je, kaže, koliko će taj pad biti radikalan.

Prema njegovoj oceni postoje dva scenarija ishoda izbora: zadržavanje većine postojeće koalicije ili njeno blokiranje. Za drugu opciju kaže da može da dovede do pojave novih partnera za SNS, pa zapravo izbori možda neće uticati na Vučića.

Ono što situaciju čini nepredvidivom jeste napomena sociologa da će osam odsto ispitanika glasati za opoziciju, ali još nisu odlučili za koga tačno. Takođe ima previše neodlučnih birača za ovu fazu kampanje, što verovatno može da ukaže na izlaznost.

Ali sa sigurnošću možemo reći da se u Srbiji pojavila jaka opozicija Vučiću u vidu koalicije „Srbija protiv nasilja“, naveo je Agajev.

Odluka o održavanju glasanja doneta je u pozadini masovnih protesta i eskalacije situacije na Kosovu, a pripreme za izbore ostavljaju u senci ozbiljne ustupke po pitanju Kosova, piše Vybor-Naroda u analizi koja je objavljena juče. Izbori na svakih par godina postali su srpska politička tradicija i odvijaju se po inertnom scenariju.

Koalicija oko vladajuće Srpske napredne stranke sledi listu „Srbija ne sme da stane“, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić. Istorijski događaj bila je najava saveza vlasti sa nacionalističkom Srpskom radikalnom strankom Vojislava Šešelja, ali samo na lokalnim izborima.

Radikali se zalažu za članstvo Srbije u BRIKS-u, što je u suprotnosti sa politikom pridruživanja Evropskoj uniji. Značajan igrač ostaje Socijalistička partija Srbije, bliska vlasti, na čelu sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Vodeći konkurent vlasti je koalicija liberalnih opozicionih partija „Srbija protiv nasilja“. Njen neformalni lider smatra se Vučićevim „ličnim neprijateljem“, „oligarh i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas“, ukazuje portal.

Liberalna opozicija je bila ta koja je tražila vanredne izbore. U leto su u Srbiji održani protesti velikih razmera nakon dve masovne pucnjave, uključujući i jednu u beogradskoj školi. Spontane građanske skupove, koji su ujedinjavali ljude različitih stavova, pokušali su da predvode lideri prozapadne opozicije. Čak je i izborna lista liberalne koalicije dobila ime po nedavnim protestima.

Kao rezultat takve politizacije, protesti su utihnuli, što je, naravno, bilo u interesu vlasti, kao i održavanje vanrednih izbora. Jedno od glavnih pitanja je koliko liberalna opozicija zaista ima nezavisnu ulogu u Srbiji. Mnogi njeni lideri predstavljaju bivšu vladajuću elitu.

Konzervativno-patriotski opozicioni blok objedinjuje male i relativno nedavno stvorene stranke koje sa desničarskih pozicija kritikuju vlast zbog izdaje srpskih nacionalnih interesa (Zavetnici, Dveri, NADA).

Oni su, po rezultatima prošlih izbora, čak i ušli u parlament. Za razliku od liberalne opozicije, stranke koje brane „Kosovski zavet“ nemaju iskustva u vlasti i resursima, pa se sumnja da ih vlast indirektno finansira da kanališu nezadovoljstvo sa ustupaka na zahteve Zapada. Ove stranke kritikuju Zapad, podržavaju Rusiju i zalažu se za očuvanje neutralnog statusa Srbije.

Kritike vlasti sa levih pozicija praktično izostaju. U srpskom informacionom prostoru jaka su antikomunistička i antijugoslovenska osećanja. Od svrgavanja Slobodana Miloševića 2000. godine, desničarska konzervativna retorika je ideološki dominirala. Čak su se i socijalisti značajno distancirali od jugoslovenskog nasleđa i prihvatili neoliberalni, proevropski konsenzus.

Posebnu grupu čine stranke nacionalnih manjina, za koje su doneti pojednostavljeni uslovi učešća. Tu se ističe Ruska partija u kojoj praktično nema Rusa – uglavnom Srba rusofila. Ove godine je nastala jedinstvena situacija: Nova komunistička partija Jugoslavije, poznata po proruskom i antinatovskom stavu, nalazi se na istoj listi sa monarhistima rusofilima, ali komunisti nemaju šanse da uđu u parlament.

Slaba tačka SNS

Slaba tačka stranke na vlasti je njena preopširna infrastruktura. Prema različitim procenama, Srpsku naprednu stranku čini od 400 do 700 hiljada ljudi, odnosno skoro svaki deseti stanovnik zemlje.

Ova okolnost se može smatrati jednim od razloga za česte vanredne izbore: ovakvu mrežu članova i simpatizera treba održavati aktivnom. Stranka na vlasti u kampanji se fokusira na napore za modernizaciju zemlje (izgradnja puteva, škola i drugih objekata), privlačenje stranih investicija, borbu protiv korupcije i kriminala i zaštitu interesa Srbije u međunarodnoj areni.

Među ostalim temama izdvaja se ekologija, ekološki aktivisti su uvršteni na liste liberalnih opozicionih partija.

Ali slaba tačka liberala je nespremnost da govore o Kosovu i antiruskim sankcijama, kako ne bi izgovarali nepopularne teze.

Njih više zanimaju pitanja korupcije, promene vlasti, slobode medija, efikasnost reformi u okviru evropskih integracija. Cela njihova borba svodi se na to da Vučić i aktuelna elita moraju da odu, a druge karakteristike sistema uspostavljenog posle 2000. se ne dovode u pitanje.

Suprotno očekivanjima, geopolitička pitanja ne zauzimaju istaknuto mesto u kampanji. S jedne strane, kurs ka evropskim integracijama se i dalje podrazumeva, sa druge strane, Srbija nije pristupila antiruskim sankcijama i zadržava formalnu neutralnost.

Portal predviđa pobedu SNS-a, drugo mesto zauzeće velika koalicija liberalnih opozicionih partija, a treće, sa malom razlikom, Socijalistička partija Srbije. Mogu da očekuju rezultate u rasponu od 12 do 16 odsto. Preostali glasovi biće raspoređeni između konzervativnih opozicionih partija, a Srpska radikalna stranka mogla bi da se vrati u parlament prvi put posle pauze, zaključuje se.