Visoka cena Makartijevog izbora za predsedavajućeg Predstavničkog doma SAD

Plaćajući visoku cenu za dolazak na čelo Predstavničkog doma, Mekarti je oslabio svoj autoritet a tvrdim konzervativcima omogućio veći uticaj koji će republikanskoj većini otežati da uradi bilo šta u Predstavničkom domu, što bi moglo da dovede u pitanje i finansiranje vlade SAD.

Američki poslanici se pripremaju za nove nevolje, pošto je mukotrpan izbor Mekartija za predsedavajućeg Predstavničkog doma nagovestio godine nereda u tom domu, ukazuje Fajnenšel tajms.

Mekarti je obezbedio svoje mesto u istorijskim knjigama, ne samo time što je došao na mesto kojim je po Ustavu drugi u redu za preuzimanje funkcije predsednika SAD, posle potpredsednika, već i time što je izabran posle tri dana u 15. krugu glasanja, što je najviše još od vremena pre američkog Građanskog rata.

Mnogi u Vašingtonu očekivali su da će tempo usvajanja zakona biti usporen nakon što su prošlogodišnji izbori doneli podeljeni Kongres – s republikancima u većini u Predstavničkom domu i demokratama u većini u Senatu, ali je, kako ocenjuje britanski list, višednevni zastoj u radu Predstavničkog doma pripremilo scenu za eskalaciju haosa u Vašingtonu koji se već privikao na disfukncionalnost i nesklad.

Produženi izbor predsedavajućeg izazvao je novu zabrinutost i među demokratama i među republikancima da će mala grupa pobunjenika s desnog krila Republikanske partije blokirati velike delove zakona koji se moraju usvojiti kasnije ove godine.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu već je bio pod teretom tanke većine svoje partije i osnaženog desnog bloka. Sada su ustupci koje je dao da bi došao na funkciju predsedavajućeg obezbedili pobunjenicima dodatno oruđe da poseju nered, ocenjuje Njujork tajms.

Popuštajući pred zahtevima grupe, kako navodi list, ekstremno desnih republikanskih disidenata za promenu načina rada Predstavničkog doma, Mekarti je razvodnio svoju moć a povećavao njihovu.

Zbog nekih od ustupaka koje je Mekarti prihvatio, praktično vođenje Predstavničkog doma biće gotovo skoro nemoguće, ukazuje Njujork tajms, ističući da donji dom Kongresa možda neće moći da obezbedi finansiranje vlade ili finansiranje federalnog duga, što bi moglo da ima katastrofalne posledice po SAD.

Među posebno važnim zadacima koje Kongres mora da izvrši je usvajanje desetak zakona o potrošnji koji održavaju finansiranje vlade, kao i podizanje zakonske granice za zaduživanja koja omogućava Ministarstvu finansija da finansira dug SAD. Ako Kongres ne može da usvoji zakon o finansiranju, prestaće da rade neke vladine službe, a ako ne može da poveća gornju granicu duga, vlada SAD bi mogla prvi put u istoriji da ne isplati dug.

Da bi pridobio jogunaste republikance, Mekarti je morao da iznese niz ključnih ustupaka i obećanja koja ograničavaju njegovu moć i povećavaju uticaj konzervativaca u Predstavničkom domu, mimo pitanja finansiranja i zaduživanja, ukazuje BBC.

Jedan od ključnih zahteva tih republikanaca bio je mogućnost da samo jedan poslanik pokrene glasanje o smeni predsedavajućeg, zbog čega bi lako moglo da bude pokrenuto novo glasanje kakvo je viđeno prošle nedelje, čime će Mekartijeva funkcija biti mnogo nestabilnija.

Mekarti je takođe obećao da će u donošenju zakona mnogo veću ulogu imati obični poslanici van najužeg rukovodstva. Pored toga, on je prihvatio da pripadnici krajnje desne struje imaju predstavnike u Odboru doma za pravila koji određuje kada će se glasati o predlogu zakona, koliko će se o njemu debatovati i kako se može menjati amandmanima. Time će najkonzervativniji poslanici moći da uobličavaju zakone ili da ih odbace ako ih smatraju nepoželjnim.

Mekarti je platio visoku cenu da bi bio izabran pošto ne samo što je izgubio autoritet kao predsedavajući, već je zbog datih ustupaka onemogućio da republikanska većina u Predstavničkom domu uradi bilo šta, ocenjuje u uredničkom komentaru konzervativni Volstrit džurnal.

Pobunjenici su, između ostalog, dobili obećanje da diskreciona potrošnja u fiskalnoj 2024. neće premašiti iznos iz 2022, što uključuje potrošnju na odbranu, koja bi morala da padne za 75 milijardi dolara, što je, ukazuje američki list, užasan signal neprijateljima SAD koji su sve ratoborniji.

Najveći problem za Mekartija je ipak što je pristao da svaki član većinske partije može tražiti njegovu smenu, čime je postao talac svakog ko želi da izazove nevolje ili da se istakne kako bi prikupio više sredstava za svoju kampanju.

Dati ustupci zakomplikovaće mogućnost Republikanske partije da vlada, jer s demokratama u Senatu i Beloj kući, jedina poluga uticaja koju republikanci imaju jesu njihovih 218 glasova u Predstavničkom domu. Grupa od 20 njih je pokazala da može uticati na odluku većine i ne treba se iznenaditi ako i neka druga grupa republikanaca učini isto.

Prošlonedeljna melodrama u Predstavničkom domu na duži tok neće biti važna ako republikanci mogu da se ujedine i vladaju kao koherentna većina. Ali ako ne mogu, zaključuje Volstrit džurnal, Mekarti će možda zažaliti zbog visoke cene koju je platio, a mogla bi zažaliti i cela zemlja.