Za razliku od nafte i gasa, Zapad nije sankcionisao rusku nuklearnu energiju: Zašto?

Rosatom, ruska državna kompanija sa monopolom na nuklearnu energiju koja izvozi i obogaćuje uranijum i gradi nuklearne elektrane širom sveta, ima kontrolu nad najvećom evropskom nuklearnom elektranom u ukrajinskom regionu Zaporožje od kada su ga ruske snage zauzele pre godinu dana.

Kijev je optužio ruske snage da pretvaraju ovaj kompleks u vojnu bazu i koriste ga kao pokriće da lansiraju napade, znajući da Ukrajina ne može da uzvrati vatru a da ne rizikuje da će pogoditi jedan od reaktora u elektrani.

Ukrajina je takođe okrivila Rusiju za eksplozije na tom mestu, uključujući jednu krajem prošle godine.

Petro Kotin, privremeni predsednik ukrajinske kompanije za atomsku energiju Energoatom je zabrinut zbog militarizacije elektrane, kao i zbog znatnog smanjenja broja kvalifikovanog osoblja u postrojenju.

Ruska pres služba zadužena za elektranu je rekla za Si-En-En da je u toku regrutacija novih zaposlenih, „što osigurava bezbedno operisanje“ postrojenja.

Ako se nešto dogodi, Energoatom „ne može da uskoči i pomogne da se izbegne bilo kakav hitan slučaj ili njegove posledice“ zato što Rusija kontroliše tu teritoriju, kaže Kotin.

Uprkos onome što je Kotin opisao kao opasnost od greške ili od kršenja bezbednosnih protokola u elektrani Zaporožje, kao i čestim apelima Kijeva da se Rosatom sankcioniše, ova ruska kompanija ostaje uglavnom nepovređena, iako je Velika Britanija uvela sankcije za njen vrhovni menadžment i za nekoliko podružnica prošlog meseca, a Finska obustavila ugovor sa njom prošlog maja.

Stručnjaci kažu da Rosatom ostaje zaštićen zbog ključne uloge koju ima u nuklearnoj energiji na globalnom nivou i činjenice da ne može lako da bude zamenjen.

Problem je u zavisnosti od ovog ruskog preimućstva, kaže Pol Dorfman, predsednik Grupe za nuklearni konsalting i dugogodišnji savetnik britnaske vlade i nuklearne industrije.

Za početak, Rosatom je ključni izvoznik nuklearnog goriva.

Tokom 2021, Sjedinjene Države su se oslanjale na ruski nuklearni monopol za 14 odsto uranijuma koji je pokretao njihove nuklearne reaktore.

Evropska postrojenja kupila su gotovo petinu svog nuklearnog goriva od Rosatoma.

Prema Dorfmanovim rečima, Evropska unija je napravila mali napredak od kada se odvikla od ruske nuklearne industrije.

Rosatom takođe pruža usluge obogaćivanja, koje iznose 28 odsto od onoga što je Sjedinjenim Državama bilo potrebno 2021.

Ova kompanija je izgradila brojne nuklearne elektrane širom sveta, a u nekim slučajevima je finansirala njihovu izgradnju.

Krajem 2021, gotovo jedna od pet nuklearnih elektrana na svetu bila je u Rusiji ili ju je Rusija izgradila, a Rosatom gradi još 15 van Rusije, prema podacima Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija.

Kasper Sulecki, profesor istraživač na norveškom Institutu za međunarodne odnose, kaže da su troškovi izgradnje nuklearne elektrane toliko visoki da mogu da ih finansiraju samo vlade, a u nekim slučajevima čak ni one ne mogu to da priušte.

U tim slučajevima, Rosatom je često uskakao, nudeći kreditne linije za koje garantuje ruska vlada, a u nekim slučajevima dugoročne ugovore za obezbeđivanje goriva ili čak vođenje elektrane.

Sulecki, koji je bio koautor nedavnog izveštaja o ruskoj nuklearnoj industriji, kaže da je najekstremniji od tih ugovora takozvani izgradi-poseduj-upravljaj model.

Rosatom je prvi put upotrebio ovaj model sa turskom nuklearnom elektranom Akuju, koju korporacija gradi, u potpunosti je finansira i obavezala se da će upravljati njome tokom celog njenog životnog veka.

Takva zavisnost može da zaseni druge stvari.

Na primer, Mađarska se najglasnije u Evropskoj uniji zalagala protiv sankcija za Rosatom.

Ona je takođe jedna od svega nekoliko zemalja EU koje se oslanjaju na nuklearnu energiju za 40 odsto svoje struje i ima dugoročni ugovor o finansiranju sa Rosatomom za izgradnju nuklearne elektrane.

Stručnjaci kažu da bi bile potrebne godine da se pronađu novi snabdevači koji bi zamenili Rosatom u globalnoj nuklearnoj industriji.

To bi mogao da bude razlog zašto se Rosatomova okupacija nuklearne elekrane Zaporožje podudarila sa rastom inostranih prihoda kompanije.

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Likačev rekao je u decembru za ruski list Izvestja da su inostrani prihodi na putu da porastu za oko 15 odsto u 2022. u odnosu na 2021.

Sa svoje strane, Kotin iz Energoatoma smatra da Rosatom toliko loše održava opremu u elektrani Zaporožje da bi ruska okupacija mogla da nanese nepopravljivu štetu.

Ako se tako nastavi još godinu dana, „siguran sam da nećemo moći ponovo da pokrenemo tu elektranu“, kaže on.

Diplomatski napori da se kontrola nad ovom elektranom vrati u ruke Ukrajine su u zastoju, rekao je ovog vikenda ukrajinski ministar za energetiku Herman Haluščenko.

Rusija je više puta optuživala Ukrajinu da je bombardovala elektranu Zaporožje a, u jednom mejlu poslatom Si-En-Enu, pres služba Rosatoma za elektranu je negirala da se na toj lokaciji nalazi teška vojna oprema.