Miting SNS na Spensu, foto: N. M.U javnosti se o tome malo zna, ali kada je upriličen poslednji miting Srpske napredne stranke u Novom Sadu, grupa od stotinjak momaka došla je par sati ranije pred početak programa, zauzela je svoja mesta na gornjim tribinama Spensa i krenula sa treningom. Uvežbavalo se navijanje i skandiranje („Aco Srbine“… i tako redom).
Deluje šašavo, ali zapravo nije.
„Naprednjački ultrasi“ ne okupljaju se kao obični svakog vikenda, nego eto, jednom do dva puta godišnje, kada predsednik zaželi nove vanredne izbore ili kontramitinge. Tako zajednički repertoar mora iznova da se uvežbava.
Ipak, tog vetrovitog decembra u Novom Sadu pobrali su lovorike, toliko da je predsednik u jednom momentu morao da zastane, uzdahne, prekine tok svojih obećanja i napomene da ovakav doček nije imao nigde u Srbiji.
Navijanje uz pomoć megafona, kako su javili mediji, predvodio je Marko Bosanac Boske, predsednik mesnog odbora SNS-a u Sremskoj Kamenici. Inače i uspešni privrednik koji je dobio unosan posao očitavanja brojila za struju i za kog se u Novom Sadu pročulo kada je gradom i državom zavladao SNS.
Deo javnosti ga je upoznao i na protestima protiv Rio Tinta u Novom Sadu pre skoro tri godine kada je sa grupom momaka napao demonstrante, a jednog čak i udario šakom u glavu. Snimci udarca i svedočanstva okupljenih nisu bili dovoljni da novosadsko tužilaštvo protiv njega pokrene postupak. Ah.
Boske je samo paradigma kako ovde stvari funkcionišu. Čak ne bi ni bio vest iako kao član vladajuće partije dobija unosne državne poslove, što bi i osnovcu koji povremeno pročita naslove bilo sumnjivo, da građane nije doskočila stvarnost; Elektroprivreda Srbije i računi za struju. Višestruko uvećani.
Kako kažu iz „Efektive“ ovo je već treći talas „napumpanih“ računa od 2017. godine, a očekuje nas još.
Iz razloga koji nam nisu do kraja objašnjeni, sem da radnika fali kao i uvek, posao očitavanja brojila u vrednosti od vrtoglavih 4,5 milijardi dinara, EPS je podelio privatnim firmama, a najveći deo kolača više od polovine brojila, dobio je pomenuti privrednik.
Da li neverovatni računi imaju veze sa privatnim firmama koje očitavaju brojila od 2016. godine ili ne, nikada nećemo saznati, jer to ni sam EPS verovatno ne zna.
Ali te činjenice na kraju nas se ni ne tiču, jer nama na računu piše EPS, a ne „Montop“.
Da se razumemo, bilo je pritužbi na račune za struju i ranije, nije EPS po tom poslu bio poznat u svetu, ali je već sada kristalno jasno da su računi bolje očitavani kada je to radilo samo preduzeće uz pomoć omladinskih zadruga i penzionera.
Stoji i teza da ako naša najbogatija firma nije u stanju da sama očita brojila i naplati pošteno ljudima ono što su potrošili, šta da očekujemo od drugih, siromašnijih?
Da ne spominjemo priče o modernizaciji državne kompanije, raznim aplikacijama, električnim brojilima i mogućoj privatizaciji.
Došli smo tako u smešljivu situaciju da dok čekamo obećane leteće automobile od predsednika, još nismo naučili da očitavamo brojila. Apsurd.
Dakle, otvore se vrata od kutije, prepiše se šest brojeva koji se vrte i dostave se EPS-u. Šta je tu tačno neizvodivo?
Odgovornost u ovom slučaju i odgovore na sva ova pitanja mora da snosi isključivo i samo naše najbogatije državno preduzeće.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
