ANEM upozorava: Od pada nadstrešnice počelo ogoljeno nasilje prema novinarima

U više od polovine slučajeva policija nije obavila istražne radnje i nije prikupila i dostavila potrebna obaveštenja tužilaštvima, navodi ANEM, ističući da su u tom periodu fizički napadi na novinarke i novinare na zadatku postali uobičajeni.

U više slučajeva fizičkih napada na novinare, uključujući i napad na Vuka Cvijića, tužilaštvo je donelo odluku da nema mesta za gonjenje po službenoj dužnosti.

Po statistici iz Baze napada, koju vodi Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u 2024. godini bila su 24 fizička napada, od čega samo u novembru i decembru 19, a u prva četiri meseca 2025. čak 14.

Od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je poginulo 16 građana, počelo je ogoljeno nasilje prema novinarima, koje eskalira iz dana u dan, upozorava ANEM.

Naglašava se da nijedan fizički napad na novinare nije pravosudno sankcionisan, a nekažnjivost za napade i pretnje samo je ohrabrivala nasilnike.

Zbog svega toga, navodi se da je tokom 2024. godine više novinara moralo da ode iz Srbije zbog ugrožene bezbednosti, ili da angažuje privatno obezbeđenje zbog policijskih procena da nisu ugroženi, iako su okolnosti govorile suprotno.

Udruženje naglašava da su, više nego ikada, vodeći političari u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti targetirali novinare i medije, što je praćeno nezapamćenim permanentnim kampanjama u tabloidnim medijima.

Iako se medijska zajednica homogenizuje u borbi protiv napada na novinare, tokom 2024. godine dogodilo se dodatno ekonomsko siromašenje medija i novinara, delimično i zbog iznenadnog prekida aktivnosti Američke agencije za međunarodnu pomoć.

Procene su da su mediji u proseku ostali bez 30 odsto prihoda, što je bitno uticalo na njihovu egzisteniciju.

S druge strane, kroz projektno sufinansiranje država i lokalne samouprave su nastavile da usmeravaju sredstava građana prema nepostojećim medijima, ili medijima koji su osnovani samo zbog izvlačenja budžetskog novca, a najveći deo novca otišao je medijima koji su propagatori vlasti.

Iako je postojala zakonska obaveza da se raspiše konkurs za novi saziv Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), to se nije dogodilo da bi se sprečilo neophodno regulisanje i sankcionisanje prvenstveno tabloidnih medija, koji svakodnevno krše zakone.

Tokom 2024. podseća ANEM, ministar za informisanje Dejan Ristić učestvovao je i u napadima na novinarku Tamaru Skrozzu, pa umesto da štiti novinare, medije i slobodu govora, postao je deo hajkačke mašinerije.

Istovremeno, novinari i mediji sve su češće mete SLAPP tužbi, kako bi se, naročito istraživački novinari i mediji, sprečili da izveštavaju, zastrašili ili jednostavno dugim sudskim postupcima iscrpljivali, uz pretnju finansijskim kaznama, navodi ANEM.

Naglašava se da u procesu izmena Krivičnog zakonika nisu uvaženi predlozi novinarskih udruženja, koji bi omogućili bolju zaštitu novinara i medijskih radnika.

Najavljene izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima nije pratila javna rasprava, a predlog nacrta izmena Zakona o javnim medijskim servisima je oktroisao ministar.

ANEM podseća da je na početku prošle godine Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu za četvoricu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, da je Tužilaštvo za organizovani kriminal je, po drugi put, odbilo da preuzme istragu ubistva novinara Milana Pantića i da se ove godine navršilo 30 godina od smrti Dade Vujasinović, što znači da je nastupila apsolutna zastara za rešavanje tog slučaja.