Arhitekta Bojan Kovačević: Neposredna opasnost od rušenja Generalštaba se više ne vidi

Govoreći za emisiju Marker Kovačević naglašava da je ranije u stručnim krugovima provejavao otpor kada se pokrene tema vrednovanja Generalštaba kao spomenika kulture.

„Tog otpora je bilo oduvek, i to na ideološkom nivou, imajući u vidu da se radi o vojnoj zgradi iz perioda socijalizma. Međutim, ti otpori su se strašno smanjili kada se videlo da neko insisistra da to satre pošto-poto i to zarad izgradnje nekog hotela čiji je projekat potpuna katastrofa za Beograd. Među arhitektima je 2005. godine bilo ponekoga ko je tu imao zamerke na davanje statusa kuturnog dobra, iako je ogromna većina mislila je ono što danas svi mislimo. To najbolje ilustruje činjenica da je malo manje od sto međunarodnih strukovnih udruženja, mahom iz regiona, podržalo odbranu Generalštaba, imajući u vidu da to nije samo srpska kulturna baština, već i jugoslovenska“, navodi Kovačević.

Komentarišući sudski postupak koji se vodi protiv Selakovića, sekretarke u ministarstvu Slavice Jelače, te direktora republičkog i beogradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića i Aleksandra Ivanovića, arhitekta Kovačević ističe da je tu „u domenu faktografije jasno i čisto“.

„Šta će sud u postupku da radi, to ćemo da vidimo. U ovom trenutku je bitno da se neposredna opasnost od rušenja više ne vidi. Ona druga priča oko obnove Generalštaba bi trebalo da bude malo intenzivnija, ali i za to ima vremena“, ističe Kovačević.

Kovačević ističe da je skeptičan da bi dalji pritisci vlasti da se kompleks izbriše iz registra zaštićenih kulturnih dobara urodili plodom, napominjući da je sve što se dešavalo u prethodnom periodu u dobroj meri kompromitovalo te pokušaje.

„Ne brinem da bi to moglo da se desi. Ipak, zarad buduće zaštite kulturne baštine, mislim da je vrlo važno da se ovaj pokrenuti postupak raspetlja. Jer sankcije služe i kao primer drugima“, navodi.

On ostavlja mogućnost da bi i neki drugi investitor mogao da bude zainteresovan za projekat gradnje na mestu sadašnjeg kompleksa, ali i napominje da bi takve ambicije naišle na veliki otpor.

„U ugovoru koji potpisan između Republike Srbije i kompanije Džareda Kušnera postoji i odredba gde se investitoru ostavlja mogućnost da bez saglasnosti Srbije prenese prava na treće lice. U tom kontekstu, Kušner više i nije toliko bitan. Međutim, mislim da bi to ovde izazvalo velike probleme, pogotovo ako bi ostala verzija projekta koju je Kušner objavio na društvenim mrežama“, navodi Kovačević dodajući da je ta verzija predstavljala „masakr nad srpskom državnom memorijom“.

Kako ističe, posle svega što se desilo, u stručnim krugovima više ne postoji diskusija oko toga da li kompleks Generalštaba zaslužuje status kulturnog dobra.

„Na skupu koji je organizovan u martu 2024. godine na Građevinskom fakultetu, na kojem je prisustvovalo oko 300 stručnjaka, traženo je da se status Generalštaba podigne na kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. U Beogradu ukupno ima deset ili dvanaest takvih objekata. Za struku nije pitanje da li Generalštab jeste ili nije kulturno dobro, već da li mu je vrednost još viša od toga. To je vrhunski doprinos modernističnog urbanizma i arhitekture. Nikola Dobrović je otac modernog urbanizma u Srbiji. Ovakve zgrade nećete lako naći u istorijskim centrima ni po evropskim gradovima“, ističe Kovačević.

Upitan o održivom rešenju za kompleks, Kovačević ističe da su u ranijim studijama iznete procene koliko bi koštala obnova.

„To su pare koje za državu Srbiju, odgovorno tvrdim, nisu velike. Međutim, od 1999. godine do danas kao da postoji neki strah da se u to uđe. Da li zbog ideje da će to da iritira američki establišment ili nešto drugo? Ovo što se desilo u prethodnom periodu je dovelo do stava u struci da o tom strahu više ne želimo da razgovaramo“, zaključuje Kovačević.