Foto: Privatna arhivaOd onih koji smatraju da se oko čitavog slučaja digla (pre)velika buka, preko drugih koji misle da je reč o „ratno zločinačkim paralelama”, do teze da sa takvom praksom treba nastaviti u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, ali i da je to populističko skretanje pažne javnosti sa gorućih i važnijih pitanja, kreće se raspon odgovora sagovornika Danasa na inicijativu da se posmrtni ostaci Blagoja Jovovića prebace iz Argentine u Srbiju.
Kao što je Danas već izveštavao, ovu inicijativu pokrenula je pre dve nedelje ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski informisavši javnost i medije da je pokrenuta procedura da se posmrtni ostaci Blagoja Jovovića, atentatora na poglavnika Nezavisne Države Hrvatske (NDH) Antu Pavelića, prebace iz Argentine u Srbiju i sahrane uz sve počasti.
Ona je na Instagramu dodala da je procedura pokrenuta zbog želje porodice Jovović i molbe njegove ćerke Marije, koja je pre tri godine dobila srpski pasoš i rešenje o državljanstvu.
„Blagoje je u srpsku istoriju ušao ne kao atentator na Antu Pavelića, već kao čovek čiji je pucanj bio prasak pravde i opomena da nikada ne smemo zaboraviti zločine Pavelićeve NDH… Na Veliki petak, dan raspeća Gospoda Isusa Hrista, sećamo se žrtve, stradanja i nepravde. Istog datuma 1941. godine osnovana je NDH, u kojoj je srpski narod pretrpeo najveće stradanje u svojoj istoriji”, napisala je Đurđević Stamenkovski, a prenela agencija Beta.
Prema njenim rečima, Blagoje Jovović izvršio je atentat na Pavelića 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu. Pavelić je posle atentata pobegao u Španiju, gde je kasnije preminuo od posledica ranjavanja.
Dimitrijević: Dat je preveliki značaj u odnosu na događaj koji nije potvrđen
Istoričar Bojan Dimitrijević lično podržava povratak u zemlju svih preminulih emigranata, da budu sahranjeni u Srbiji ili Crnoj Gori.
– Ali u slučaju Blagoja Jovovića, mislim da mu je dat prevelik značaj u odnosu na događaj koji arhivski nije potvrđen nijednim dokumentom, niti jednom izjavom osim njegove da je to uradio, kratak je Bojan Dimitrijević za Danas.
Tako da, ponavlja, misli da mu je „dat prevelik značaj u odnosu na događaj za koji nismo sigurni da je izvršio”.
Mladenović: „Ratno zločinačke paralele” kao porodično nasleđe
Novinar Filip Mladenović već šest godina se u javnosti oglašava povodom slučaja Blagoja Jovovića (pa, tako nedavno i u Danasu) još od kako je njegova ulica u Zemunu promenila ime u Blagojevu o čemu su svojevremeno izveštavali naš list i N1.
„Svako objektivan i dobronameran može i sam proveriti sve relevantne istorijske činjenice u Državnom Arhivu Crne Gore i u naučnim radovima crnogorskih istoričara. Nesporne istorijske činjenice koje su na kraju krajeva i naterale Blagoja i Jakova Jovovića da emigriraju u daleku Argentinu, gde su zajedno bežali i četnici i ustaše”, navodi on na društvenim mrežama i u medijima.
Prema njegovim rečima, nisu samo rođaci Jovovići pobegli od ruke pravde u Argentinu.
– To isto, samo nekoliko decenija kasnije, uradio je i osuđeni ratni zločinac (osudili su ga i sud države Srbije i Tribunal u Hagu, prvi na 20 godina zatvora zbog otmice i likvidacije 16 putnika iz autobusa kod mesta Mioče u BiH, a drugi na doživotnu robiju zbog monstruoznih ratnih zločina počinjenih u Višegradu i okolini). Reč je o Milanu Lukiću, vođi „Belih orlova” ili „Osvetnika”, lokalne paravojne formacije bosanskih Srba u Višegradu, podseća Filip Mladenović, dodajući da je „taj Milan Lukić od ruke pravde takođe pobegao u daleku Argentinu”.
– Na sreću, Argentina nije više pod diktaturom i ne predstavlja sigurnu kuću za ratne zločince. Uhapšen je 8. avgusta 2005. i potom izručen Tribunalu u Hagu. Ali, ovde se ne završavaju „ratno zločinačke paralele”. Publicista i novinar Rajko Đurđević, nekadašnji istaknuti član Srpske radikalne stranke, 2011. priređuje i promoviše knjigu o Milanu Lukiću pod nazivom „Ispovest haškog sužnja”, svega dve godine nakon prvostepene presude, kojom je ovaj zlikovac osuđen na doživotnu robiju. Aktuelna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski, koja se toliko zalaže za prenos posmrtnih ostatataka ratnog zločinca Blagoja Jovovića iz Argentine u Srbiju, ćerka je Rajka Đurđevića, priređivača i promotera knjige o ratnom zločincu Milanu Lukiću, izvlači za Danas paralelu inicijativa-pokretač ovaj sagovornik Danasa.
Samardžić: Prosto praksa sa kojom treba nastaviti
Miloslav Samardžić, urednik portala „Pogledi.rs” misli da bi posmrtni ostaci Jovovića trebalo da se prenesu u Srbiju i da mu se podigne spomenik.
– Isto tako, mislim da bi bilo dobro i da treba preneti posmrtne ostatke nekih drugih značajnih ljudi, bilo u Srbiji, bilo u Republici Srpskoj, kao što su preneti episkop Nikolaj, Jovan Dučić, svi članovi dinastije Karađorđević na Oplenac, Slobodan Jovanović…, smatra Miloslav Samardžić.
Po njemu, prosto samo treba nastaviti sa tom praksom.
Vlajović Savić: Samo zamajavanje javnosti
Bojana Vlajović Savić, aktivistkinja Centra za građanski aktivizam Res Publika potvrđuje da je čula za inicijativu ministarke Đuđević Stamenkovski da se Blagoje Jovović premesti iz Argentine i sahrani u Aleji velikana.
– Zaista ne znam puno o njegovoj biografiji, niti o značaju koji je imao za srpsku istoriju i za srpski narod, kao i zbog čega bi trebalo da ima mesto u Aleji velikana. Po meni takve odluke bi trebalo doneti konsenzusom, posle rasprave istoričara i stručnjaka za tu oblast, u startu se ograđuje ona.
Ali, smatra da je zapravo ovo pitanje, koje je pokrenula ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja samo zamajavanje javnosti.
– U njenom resoru ima toliko gorućih problema u ovom trenutku kojima bi trebalo da se bavi, i toliko konkretnih inicijativa koje bi mogla i morala da pokrene: da unapredi položaj nezaposlenih lica, boraca iz bivših ratova, uopšte svih ranjivih kategorija koje su u domenu njenog resora. Umesto da to radi, što bi zaista moglo da da utiče da se poboljša život i položaj tih ljudi, ona se bavi, evo, ovim jednim pitanjem, kaže Bojana Vlajović Savić.
Time se sada, po njoj baca, na neki način prašina u oči, zamagljuje goruće i važnije teme.
– Ponovo vraćamo neka pitanja od pre ne znam koliko decenija i na podele: ustaše, četnici, partizani… Dok život, društveno-politička situacija i sve što se dešava u Srbiji nameće zapravo obavezu vlastima i ministrima da se bave konkretnim pitanjima iz svojih resora, zaključuje svoju izjavu za Danas ova naša sagovornica.
Inače, kao što je Danas svojevremeno pisao pre tri godine u jagodinskom naselju Strelište podignut je spomenik Blagoju Jovoviću. Spomenik su 2023. na Dan pobede nad fašizmom u Jagodini otkrili ćerka Blagoja Jovovića, Marija Jovović zajedno sa predsednikom BUNT – Prave Srbije Dušanom Markovićem.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
