Da li će direktorka Centra za socijalni rad nastaviti da radi svoj posao nakon isteka suspenzije licence zbog slučaja ubistva devojčice?

Na osnovu Registra izrečenih mera članovima Komore socijalne zaštite, u koji je Danas imao uvid, suspenzija licence Mirjani Knežević traje do 10. maja ove godine, tačnije do danas.

Predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Mirjana Veljović objašnjava za Danas da generalno, kada je  suspenzija licence u pitanju, stručni radnik ne može samostalno da obavlja poslove iz domena stručnog radnika, te poslove može da radi samo uz mentorstvo.

„Kako to u praksi funkcioniše to niko ne zna. Vrlo je realno da radnici rade isto bez obzira na suspenziju da akte potpisuje neko drugi, da je to mentorstvo čista forma i da tu nema suštine u smislu ispravke grešaka u radu koji su doveli do suspenzije. To je još jedan od primera kako normativni okvir ne može da odgovori potrebama posla, a to su propisi iz 2011. godine odnosno 2013. godine. Eto punih 12, odnosno 10 godina ministarstvo nije u stanju da izmeni propise kako bi se kroz ovaj institut postigao neki efekat“, navodi Veljović.

Suspenzija licence, kako objašnjava naša sagovornica, ne utiče na direktorsku poziciju jer propisi u sistemu socijalne zaštite ne traže licencu za obavljanje poslova direktora.

„U samom sistemu 90 odsto direktora je godinama u v. d. stanju i uglavnom su politički podobne, a ne stručne, iskusne i kompetentne ličnosti za obavljane tih poslova što je neophodno u svim sistemima, a ne samo u sistemu socijalne zaštite, jer je naš sistem godinama zapostavljen i zapušten. Što se tiče imenovane, koleginica je ipak razrešena zbog isteka mandata, suspenzija licence je u toku i radi kao stručni radnik – voditelj slučaja. I šta je urađeno, forma je zadovoljena, a suštinski sve je ostalo isto“, naglašava Mirjana Veljović iz Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti.

Ističe da već sada, a i u buduće niko neće hteti da radi u sistemu socijalne zaštite.

„Kolege masovno odlaze, a mladi ne žele da rade za ovakvu zaradu i uslove koji su ispod svakog ljudskog dostojanstva, a mi smo valjda jedna humana oblast koja bi trebala da se vodi najboljim interesom korisnika“, dodaje ona.

Podsetimo, kada se dogodio nesrećni slučaj, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova tražio smenu Mirjane Knežević od Grada Vršca koji je nadležan za postavljanje rukovodstva u Centru za socijalni rad.

Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova naveo je, nakon sprovedenog nadzora, da je Centar za socijalni rad u Vršcu pogrešno procenio da bezbednost deteta nije ugrožena i uprkos protivljenju majke, odredio da otac viđa dete, što se na kraju kobno završilo.

Vuletić je izneo i hronologiju reagovanja Centra za socijalni rad počevši od 30. aprila 2022. godine kada je majka prijavila policijskoj stanici u Vršcu nasilje u porodici, a policija je istog dana obavestila Centar, što je bilo prvo saznanje o nasilju u ovoj porodici.

Po prijavi nasilja u porodici u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja procenjen je visok rizik od strane policije i istog dana su počiniocu nasilja izrečene hitne mere – udaljenje iz stana i zabrana kontaktiranja žrtve i zabrana da počinilac prilazi žrtvi 48 sati.

„Iako je po procedurama formiran stručni tim u Centru za socijalni rad, nakon čega je slučaj razmatran na Grupi za koordinaciju i saradnju, kojom rukovodi Osnovno javno tužilaštvo, konstatovan visok rizik od ponavljanja nasilja, izostala je redovna saradnja Grupe za koordinaciju kao i preventivne mere prema majci, žrtvi“, naveo je tada pokrajinski sekretar Vuletić.

Sa druge strane, Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti tvrdio je ne može sva krivica da se pripiše samo Centru za socijalni rad već da je sistemska, navodeći da je u ovom slučaju i javni tužilac zakazao, o čemu je Danas već pisao. Zbog ovog slučaja u Vršcu javnost je bila uznemirena.

Prema podacima Komore socijalne zaštite, privremena zabrana rada u socijalnoj zaštiti izrečena je i socijalnoj radnici Sonji Spasevski, zbog čega joj je licenca suspendovana do 10. avgusta ove godine, kao i Marinković Milutinu, dok je psihološkinji Dragici Kostić iz istog Centra za socijalni rad izrečena javna opomena.

Šta stoji u Zakonu o socijalnoj zaštiti o licencama

Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje da licencu stručnom radniku za obavljanje stručnih poslova u socijalnoj zaštiti izdaje Komora socijalne zaštite na šest godina.

„Pravo na licencu ima stručni radnik koji ima propisanu stručnu spremu, koji je uspešno završio odgovarajući akreditovani program obuke u trajanju predviđenom standardima za konkretne poslove i koji ima odgovarajuće radno iskustvo, odnosno položen stručni ispit u skladu sa zakonom“, navodi se u zakonu.

Licenca se, kako se dodaje, obnavlja na zahtev stručnog radnika pošto protekne rok na koji je izdata, a u tom slučaju primenjuju se isti uslovi kao i kod izdavanja licence.

„Ukoliko nadležni organ ne obnovi licencu, stručni radnik gubi pravo da obavlja poslove za koje je predviđena licenca“, ističe se u Zakonu o socijalnoj zaštiti.

Stručnom radniku se oduzima licenca pre isteka roka na koji je izdata, ako:

• poslove ne obavlja u skladu sa propisima i standardima,
•  dođe do otkaza ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze ili radne discipline,
•  grubo prekrši Etički kodeks.

Prema članu 189. ovog zakona, Komora socijalne zaštite izdaje, obnavlja, suspenduje i oduzima licence stručnim radnicima.

„Na rešenje Komore kojim se odbija zahtev stručnog radnika za izdavanje i obnavljanje licence, odnosno protiv rešenja kojim se oduzima licenca stručnom radniku može se izjaviti ministru nadležnom za socijalnu zaštitu. Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Bliže uslove za izdavanje licence, obrazac licence i način izdavanja i obnavljanja licence, odnosno suspenzije i oduzimanja licence stručnim radnicima propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu“, navodi se u zakonu.