Foto: Lj. BukvićDan nakon što je u Beogradu na vodi svečano otvorena Galerija, najveći tržni centar na Balkanu, garaža ispod njega bila je dupke puna.
Kao i Bulevar Vudro Vilsona, glavne ulice u gradu na Savi koji se rađa poslednjih godina. Kula do tržnog centra stigla je do pola, a i sama Galerija kada se malo bolje pogleda ne deluje da je mnogo dalje odmakla. Skockani ulazi, sređen krov i dosta detalja, od cveća u žardinjerama, do lampiona, završeni su. Ostalo i ne baš.
Osmišljena kao grad, Galerija ima ulice i trgove. Ima i šetače, i golubove koji slobodno lete i „stanovnike“, ali većina se još nije uselila.
U prizemlju i na prvom spratu oko glavnog ulaza lokali su i otvoreni, na drugom spratu samo na jednoj strani u nizu čak 13 radnji čeka otvaranje.
Ceo jedan kružni deo centra, pod plastičnom, prozirnom kupolom, je prazan. Nijedan lokal u tom krugu ne radi. Slično je i na drugom „trgu“ na kom žena svira na klaviru.
„Mislim da je otvoreno nekih 180 lokala od 400, od toga su neki kafići i restorani“, kaže jedna od devojaka na info pultu.
Po slobodnoj proceni deluje kao da tek trećina lokala radi. Poneki „skupi“ butik, nekoliko radnji sa dečjim igračkama, knjižare i po koja sa elektronskom opremom.
Ljudi šetaju, izlaze na terase da se slikaju, retki nose kese. Svi su sa maskama.
Prava je enigma naći mesto gde može da se jede.
Teško da postoji bolji primer karme, nego da se godinama hvališ kako su na mestu Beograda na vodi nekada bile zmije,…
Posted by Marko Dražić on Sunday, 1 November 2020
„To nas svi pitaju. Ima nekoliko kafića i restorana, ali mislim da većina nije počela da služi hranu. Tek sledeće nedelje. Trebalo bi da ima jedan restoran i jedno mesto gde prodaju palačinke“, objasnila nam je devojka pokazujući rukom smer u kom treba da se krećemo.
Nismo ih našli. Čak ni ćošak sa hranom, koji u tržnim centrima obično smeste uz bioskope, još ne radi.
„Većina lokala neće početi da radi pre marta ili aprila, tek na proleće“, dobijamo još jednu informaciju od devojke sa info pulta.
Zašto neće, saznajemo koji minut kasnije. Čovek iz obezbeđenja nam je pokazao izlaz na terasu. Najveći adut ovog tržnog centra je očigledan – pogled na Savu. Bilo da je sa prvog, drugog sprata ili krova koji je gotovo tip top sređen. Skockan za pravljenje selfija sa rekom.
„Neće ovo biti skoro gotovo, pogledajte dokle su stigli radovi u lokalima“, kaže nam jedan od radnika.
I zaista – spolja gladac iznutra jadac – u slučaju ovih lokala najbolje opisuje trenutno stanje. Šareni natpisi iznutra koji najavljuju „uskoro“ otvaranje ne pašu onome što se u njima nazire unutra. Kroz malterom i bojom zaprljane staklene zidove u lokalima se vide palete, alati, skele, kolica puna kanti sa bojom, nedovršeni zidovi. I pločice na terasi na pojedinim delovima čekaju da budu zalepljene.
Veliki rukohvat na vratima za ulazak unutra sa terase izlepljen je selotejpom i kartonom. Sa pojedinih liftova vise folije, oni rade, ali deluju kao da još nisu otpakovani. Znaci majstorisanja su na sve strane. Radnička kolica ispod pokretnih stepenica, od kreča prljavi lavaboi u toaletima, nedostatak papira i sapuna.
Na ogradi pasarele sa koje pogled seže na ulaz sa Save stoje natpisi „Sveže zalepljen rukohvat, ne naslanjaj se!“ Očigledno još nije sve spremno. Ono što jeste šljašti, ali ostaje utisak praznoće. Jer zaista postoje delovi mola u kojima nema nijedne otvorene radnje, nijednog čoveka koji šeta.
U poslednjem pokušaju da dođemo do informacije gde može da se nešto jede pitali smo spremačice. „Ne znamo ni mi“, kaže jedna od njih, „i nama se čini da se vrtimo u krug“.
Posle nekoliko krugova odustali smo od hrane, ali je problem bio naći i izlaz do garaže. Očigledno ne samo nama.
„Zašto me nisi upozorila da pogledamo kod koje smo radnje izašli“, rekao je momak devojci, koja je klimala glavom u neverici kod izlaza B.
„Nismo ovde, mislim da nismo“, rekla je pre nego što su nastavili užurbano da traže izlaz. I nama je trebalo vremena, ali smo imali sreće da zapamtimo da je izlaz A. Probali smo da uhvatimo „taksi“, malo nečujno retro vozilo koje one umornih nogu prevozi besplatno po „gradu“ sa jednog na drugo mesto – ali nismo uhvatili nijedno prazno.
Iako deluje kao atrakcija jednog dana kada svi lokali prorade ovi će automobili u Galeriji biti nužnost. Jer čak i za one u dobroj kondiciji deluje nemoguće obići sve za jedan dan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
