Đaci pune Marakanu usred pandemije 1Foto: STARSPORT

Deset dana nakon što je završen produženi školski raspust na koji su učenici otišla kako bi se koliko-toliko obuzdao trenutni epidemijski talas, 25,000 dece starosti do 14 godina moglo bi večeras da se okupi na Marakani, tokom utakmice između Crvene zvezde i bugarskog Ludogoreca.

Ovo okupljanje dolazi nakon što je Crvena zvezda pozvala decu da prisustvuju meču Lige Evrope, koji se zbog kazne UEFA igra bez prisustva odrasle publike.

Iz kluba nisu odgovarali na pitanja Danasa o ovom pozivu. Oni su međutim ranije za „Pregled dana“ Njuzmaks adrije istakli da postupaju u skladu sa propisima koji im dozvoljavaju da stadioni budu do pola popunjeni.

Ipak, kako kaže Vesna Vojvodić, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, – nije sve što je dozvoljeno i pametno.

A manjak pameti ne ogleda se samo u činjenici da su deca doskora bila prinudno van škola zbog velikog broja obolelih a sada se pozivaju na masovna okupljanja, već i u podacima koji govore da je tokom ovog talasa bilo ne samo više obolele dece, već i više onih sa teškom slikom pa i smrtnih ishoda.

Samo pre nekoliko dana preminuo je 16-ogodišnjak iz Vranja, a nekolicina dece i dalje se nalazi na respiratorima.

Dr Olivera Ostojić, načelnica Dečije klinike u KBC „Dragiša Mišović“, objašnjava za Danas da je veći broj obolelih u opštoj populaciji doveo do toga da imamo i veći broj obolele dece.

– Statistički gledano sa većim brojem obolele dece povećava se i broj one deca koja su teško obolela pa i smrtnih ishoda nažalost. Kada se pojavio u Velikoj Britaniji, videlo se da delta soj dovodi do većeg obolevanja među najmlađima. Na jednoj strani, on je prijemčiviji za decu, a na drugoj u ovoj starosnoj grupi ima najmanje vakcinisanih pa je virus tu lako našao svoj način da opstane – navodi dr Ostojić.

Upitana o predstojećoj utakmici i upućenom pozivu deci, sagovornica Danasa navodi da jedino može da kaže da na takvim okupljanjima postoji velika mogućnost transmisije virusa.

Iz FK Crvena zvezda međutim navode da planiraju da sprovedu posebne protivepidemijske mere koje će kontrolisati i predstavnici UEFA i za čije su sprovođenje u ranijim prilikama dobili najbolje ocene.

Vesna Vojvodić podseća međutim da mere postoje i u školama, pa da se uprkos tome licitara sa datumom početka zimskog raspusta.

– Pri tome epidemiolog i član Kriznog štaba profesor Branislav Tiodorović na osnovu svog znanja očekuje da epidemijska situacija neće ostati dovoljno dobra da bi 31. decembra mogao da počne raspust – navodi Vojvodić.

Ona stoga ističe da nadležni moraju u svoj situaciji dati odgovor da li je okupljenje dece na jednoj utakmici bezbedno.

– Ako jeste, onda možemo i mi u školama da sprovedemo iste takve mere pa da deca ostanu u klupama. Vidi se međutim da svi ćute. Ćuti ministar prosvete i prvi potpredsednik vlade, ćuti Tim za škole, ćuti Krizni štab. Na taj način, oni daju svoju prećutnu saglasnot ili bar pokušavaju da ostanu izvan cele situacije a da vruć krompir prebace roditeljima u ruke – koji sada treba da donesu odluku hoće li odgovoriti dečijim željama ili će posluštai ono što im unutrašnji glas govori da je ispravno. A prebacuju i u ruke prosvetnih radnika, koji sada treba da organizuju odlazak dece tako da ih što bolje zaštite – kaže Vojvodić, podsećajući i da je  Sekretarijat za obrazovanje uputio dopis direktorima škola o organizovanom odlasku na Zvezdinu utakmicu.

Na pitanja Danasa o Zvezdinom pozivu deci da dođu na utakmicu juče nismo dobili odgovor ni od Ministarstva prosvete ni od profesora Branislava Tiodorovića.

Nakon bolesti potrebno mirovanje

Dr Olivera Ostojić objašnjava da je raspust imao efekta, te da je tada došlo do pada broja pregleda i u ambulanti i broja hospitalizovane dece. Ona kaže međutim i da se poslednjih dana ponovo vidi blagi rast, napominjući da i u ovom talasu ipak još uvek važi da najveći broj obolele dece ima blage simptome boelsti. „I pored toga dve nedelje nakon preležane bolesti, čak i ako se radilo o asimptomatskom ili blagom slučaju, potrebno je da deca miruju, da se poveća unos vitamina, da se obrati posebna pažnja na ishranu. Ono što vidimo kod malog procenta dece koja su prebolela koronu, uključujući i onu koja su imala blage simptome, jeste pojava multisistemskog inflamantornog sindroma, jednog dakle veoma ozbiljnog stanja, zbog čega je isto važno pratiti ove preporuke o mirovanju“, kaže dr Ostojić.

Više dece u bolnicama i u svetu

Nije samo u Srbiji delta soj doveo do učestalijeg težeg obolevanja dece. Podaci iz Amerike na primer pokazuju da je procenat dece koja su primenjena u jedinice intenzivne nege porastao za 20 odsto sa pojavom delta varijante virusa. Takođe porastao je i broj ukupno hospitalizovane dece. Dok je na primer u julu bilo 0.3 hospitalizacija povezanih sa kovidom na 100,000 dece, u avgustu, kada je delta soj postao dominantan, taj broj je porastao na 1,4 na 100,000. Veća učestalost težih oblika objašnjava se većim brojem ukupno obolele dece, odnosno lakšim prenošenjem delta varijante među decom koja su u najmanjem procentu vakcinisana.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Đaci pune Marakanu usred pandemije”

  1. Država je bolesna. Roditelji ne dozvolite deci da večeras budu na stadionu i eventualno zarade bolest.

  2. Moje dete, učenik VII razreda OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu, je pozvano da prisustvuje utakmici, zajedno sa učenicima svih ostalih osnovnih škola. Poziv je nama roditeljima stigao preko školskog saveta roditelja, dakle zvaničnim kanalom. Smatram da je ovo skandalozno, jer su deca bila na produženom raspustu zbog kovida, a razmatra se i skraćenje polugodišta, a potom im se upućuje poziv da pristustvuju događaju koji je krajnje rizičan, jer je većina dece nevakcinisana.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.