Elen Džermejn za Danas: Srbija lider u sećanju na Holokaust, potrebno zaustaviti širenje nacionalizma 1Foto: Jovana Rakezić

Srbija je na ovim prostorima lider kada se radi o sećanju na Holokaust i zaista obavlja odličan posao u obeležavanju mesta stradanja i edukaciji o ovom veoma važnom pitanju, ističe u razgovoru za Danas Elen Džermejn (Ellen Germain), specijalna predstavnica za pitanja Holokausta u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta.

Džermejn je krajem prošle sedmice boravila u zvaničnoj poseti Beogradu i tom prilikom razgovarala sa zvaničnicama Vlade Srbije, predstavnicima civilnog sektora, kao i jevrejskih zajednica.

Kako ukazuje za naš list, cilj njene posete je bio taj da razgovora o pitanjima Holokausta, koje SAD i Srbija shvataju veoma ozbiljno, odnosno o dokazanim i istinitim sećanjima u vezi sa Holokaustom.

– Takođe, da razgovaramo o edukaciji, ali i restituciji imovine žrtava Holokausta koja im je ilegelano oduzeta – objašnjava Džermejn, dodajući da je veoma zadovoljna posetom našoj zemlji.

Ona podseća da je Srbija 2016. usvojila Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika i naglašava da je taj zakon prvi donet nakon što su se mnoge zemlje složile da je potrebno rešiti to pitanje.

– Srbija je 2020. donela i Zakon o Memorijalnom centru “Staro Sajmište”. Iz perspektive nekoga ko se bavi pitanjima Holokausta, Srbija radi odličan posao. Naravno, uvek ima mesta da se uradi više, ali i da druge države urade više – ističe Džermejn.

Kao jedan od načina naša sagovornica navodi obrazovanje.

– Nedavno sam bila u Izraelu gde sam imala prilike da vidim kako ova zemlja radi veoma interesantne stvari u edukaciji, poput onlajn video-igraca koje doprinose tome deca razumeju šta predstavlja Holokaust, kao i da prepoznaju dezinformacije i stereotipe. Nije potrebno da mlade samo podučavamo o Holokaustu, već i o toleranciji i prihvatanju ljudi koji su drugačiji od nas – ukazuje Džermejn.

Danasova sagovornica smatra da je jedan od najboljih načina da ljudi shvate Holokaust i da im ostane u sećanju to da pričaju sa preživelima i da direktno od njih čuju šta se tada dešavalo.

Naravno, dodaje ona, preživelih je sve manje i manje, ali postoje video svedočanstva koje ljudi mogu uvek da gledaju.

Džermejn je tokom posete Beogradu obišla i “Staro sajmište”, a za naš list kaže da je projekat memorijalnog centra veliki projekat i da će biti “veoma moćan” kada bude završen.

– Plan izgradnje je zaista impresivan – muzeji, izložbe, edukativni centar… “Staro sajmište” će biti veoma važan kao izvor priča ljudi koji su tu stradali. Neverovatno je to da je “Staro sajmište” tridesetih godina prošlog veka bilo mesto okupljanja i zabave, a da je potom postalo mesto smrti – ukazuje Džermejn.

Po njenom mišljenju, izgradnja Memorijalnog centra “Staro sajmište” pokazuje spremnost Srbije da govori o Holokaustu, čije iskustvo tokom Drugog svetskog rata ne zna mnogo ljudi u svetu, pa čak i u samoj Srbiji.

Na naše pitanje kako vidi rast nacionalizma u Evropi, u zemljama poput Mađarske i Poljske, ali i u Srbiji, Džermejn odgovara da je širenje nacionalizma potrebno zaustaviti, jer je to napad na demokratiju i njene vrednosti, koje su donele mnogo dobrog u svetu nakon Drugog svetskog rata.

Upitana da li nakon ratova iz devedesetih u ovom regionu može da dođe do pomirenja ako Srbija ne prizna genocid u Srebrenici i nezavisnost Kosova, naša sagovornica ukazuje da svaka država ima problematičnu istoriju sa kojom mora da se suoči.

– Veći deo mog posla svodi se na to da govorim istinu o istorijskim događajima, te zato uvek kažem da nije dovljno podržavati Holokaust, već podržavati tačne informacije o Holokaustu. To važi i za druge istorijske događaje. Što se tiče ratne prošlosti Srbije, i za to postoje činjenice – Međunarodni sud pravde je presudio da se u Srebrenici dogodio genocid. Time što neko kaže da nije bilo srebreničkog genocida, ne menja činjenicu da ga je bilo – objašnjava Džermejn.

Ona podseća da je i Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio Ratka Mladića za genocid i zločine protiv čovečnosti, ukazujući da je i to činjenica.

– Videla sam po Beogradu grafite Mladiću. Ako što neko napiše da je on “srpski heroj” ne znači da je to tačno – ističe Džermejn i dodaje da je u srpskim medijima prisutno mnogo ruskih dezinformacija.

Danasova sagovornica iz Stejt departmenta ukazuje da se SAD i dalje suočavaju sa istorijom ropstva u toj državi.

– Važno da zemlje ne idu u pravcu menjanja istorije, u pravcu revizionizma jer to tako odgovara političkim ideologijama. Srbija nije jedina u kojoj se to dešava. Smatram da je slavljenje ratnih zločinaca nešto što veoma treba da nas zabrine – zaključuje Elen Džermejn.

Osuda ruske invazije na Ukrajinu

Upitana da prokometariše rusko-ukrajinski rat, Džejmen ukazuje da su SAD vrlo jasne u osudi “Putinovog proizvoljnog rata protiv Ukrajine”.

– SAD, EU i druge demokratske države ujedinile su se naspram neopravdane, neisprovocirane, i već unapred pripremljene invazije Rusije – naglašava naša sagovornica i podseća da Amerika, zajedno sa EU i drugim zemljama, podržava Ukrajinu diplomatski, finansijski, vojno i humanitarno.

Kako dodaje, jezik koji Putin koristi kako bi pokušao da opravda agresiju na Ukrajinu, poput denacifikacije – je laž.

– Tvrdeći da u Ukrajini ima neonacista je u stvari jedna forma izvrtanja činjenica o Holokaustu. To je opasno, jer je to forma antisemitizma. Ako se ispostavi da su u Buči pronađene masovne grobnice, to je onda ratni zločin – ističe Džermejn.

Po njenom mišljenju, situacija u Ukrajini pokazuje koliko je važno da se ljudi edukuju o Holokaustu, kako se on u budućnosti ne bi ponovio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.