Evropski identitet

Istorijske činjenice kazuju da su na Mirovnom kongresu, koji je održan 5. juna 1718. godine, učestvovale Austrija i Mletačka republika, s jedne strane, i Turska odnosno, Osmanska carevina sa druge strane, uz posredništvo i garancije ambasada Holandije i Engleske – velesila tadašnje Evrope. I baš ovde, na brdu Sopot, prekrajane su aktuelne granice među državama, zbog čega je epicentar Evrope tih dana bio u Požarevcu.

Svest o potrebi obeležavanja ovako značajnog evropskog događaja, po rečima zamenice gradonačelnika Požarevca i predsednice Upravnog odbora Fondacije „Požarevački mir 1718“ Vukice Vasić, naročito se iskristalisala poslednjih godina. – Podignut je objekat u vidu Carskog šatora i uređen čitav kompleks parka posvećenog ovom istorijskom događaju. Izgradnjom objekta Carski šator, kao replika nekadašnjeg objekta i mesta gde su se odvijali mirovni pregovori, stvoreni su uslovi da se uredi i postavi stalna muzejska izložba koja će na što autentičniji i slikovitiji način, posetiocima dočarati sliku ondašnjeg vremena i atmosferu koja je vladala na mirovnim pregovorima. Važan moment u tom nastrojanju trajnog obeležavanja Požarevačkog mira, bio je konstituisanje Fondacije „Požarevački mir 1718“ ( 2005. godine ) i njena dalja aktivnost tokom poslednje tri godine. U ovom periodu izgrađen je trajni objekat Carskog šatora, uređen je park sa svim objektima, sadržajima, rasvetom, ogradom i parkingom…Stalna postavka u vidu kostimiranih figura, predstavlja učesnike mirovnog kongresa. Ovako postavljena izložba ima za cilj da sačuva sećanje na evropski Mirovni kongres početkom 18. veka, posetiocima dočara ambijent, atmosferu i ostali užitak doživljenog i mnogoznačajnog momenta. Izložba će biti dostupna za sve posetioce, turiste iz zemlje i inostranstva, učenike osnovnih i srednji škola, delegacije koje posećuju Požarevac i građane Požarevca i građane Požarevc, istakla je Vasić.

Inače, pored memorijalnog i turističkog, izložbena postavka u Carskom šatoru ima i edukativni karakter. Polazeći od toga da izložba prikazuje jedan vema značajan istorijski, evropski događaj, ona poseduje internacionalni karakter. U nizu gradova, u kojima su se održavali evropski kongresi i gde su na duži ili kraći rok sklapani mirovni ugovori, pored Požarevca, našli su se Sremski Karlovci i Beograd. Očuvanje sećanja i trajno obeležavanje mesta, gde su održavani mirovni kongresi, otvaraju mogučnost saradnje gradova na ovom planu i upućuju na to da gradovi mira i naša zemlja budu nosioci politike mirovnog rešavanja sukoba u Evropi među državama i narodima. Zahvaljujući istorijskom, kulturološkom i političkom autoritetu Požarevca i Sremskih Karlovaca, univerzalna ideja o miru dobiće puni smisao kroz aktivnosti predviđene posebnim Protokolom o saradnji tih gradova. Gradu Požarevcu usledio je i poziv za članstvo u mreži evropskih gradova mira čiji je cilj promocija zaštite istorijskog nasleđa evropskog naroda, kao i kulture mira u Evropi.

Autor projekta, dr Miroljub Manojlović, iskazao je zadovoljstvo što je u duhu novih trendova muzejskih prikazivanja nekadašnjih istorijskih događaja. – „Požarevački mir“ dobio je svoju repliku u vidu muzejske izložbe i čitavog kompleksa parka. Nadam se da će građani imati prilike da vide ovu nesvakidašnju, atraktivnu izložbu i da u ovom mirnom kutku Požarevca, budućem kompleksu velikog turističko – rekreacionog centra, pronađu svoj mir i ponesu lepe utiske doživljenog vremena iz 18. veka. U svetu se ovaki istorijski događaji, najčešće obeležavaju otvaranjem etnoloških sela, arheoloških gradova i parkova, kakav će, između ostalog biti i rekonstruisani Terazijski plato iz tridesetih godina 20. Veka, u Beogradu… Večina učesnika mirovnog kongresa „Požarevački mir“ bila je prisutna i na sklapanju predhodnog srpkokarlovačkog mira… Mi nemamo jasne predstave njihovih likova, kako bismo mlađim i starijim posetiocima dočarali 18. vek, vek baroka. Učinili smo to, izgradivši repliku Carskog šatora i izložbenom postavkom sa kostimima iz tog vremena, kako bi posetioci uživali u ovim likovima i događajima, rekao je između ostalog Manojlović.

Autorka stalne izložbene postavke, Snežana Pešić Rajić, uživala je u realizaciji ovog projekta, i nada se da će posetioci, zahvaljujući lutkama i njihovim kostimima, bar na tren vratiti u 18. vek.

Na svečanosti u Carskom šatoru, potpisan je i protokol o saradnji između grada Požarevca i opštine Sremski Karlovci. Dokument su potpisali gradonačelnik Miodrag Milosavljević i predsednik opštine Milenko Filipović.

Gradonačelnik Požarevca, Miodrag Milosavljević, naglasio je da Požarevac sa opštinom Sremski Karlovci sarađuje već tri godine. – Ovo naše prijateljstvo nastaviće se i ubuduće, zato što će Požarevac i Sremski Karlovci sarađivati kada su u pitanju istorija, kultura i tradicija. Naravno, tu se ubraja i afirmacija naših gradova, naročito istorijskih događaja, koji će predstavljati dobar osnov našim istoričarima za analizu i dalje istraživanje. Takođe, naši gradovi značajne turističke destinacije. Istovremeno, biće to prilika za približavanje sa Srbijom, u kojoj su velike sile stavile tačku na ratove i u kojoj je stvarana budućnost mira, napomenuo je Milosavljević.

Predsednik Opštine Sremski karlovci, Milenko Filipović zahvalio je realizatorima projekta koji su prepoznali značaj događaja održanih na prostorima Sremskih Karlovaca, Požarevca i Beograda. – Na ovim prostorima, zaključena su tri svetska mira. Naime 1699. godine zaključen je Karlovački mir, 1718. Požarevački mir, a 1738. godine Beogradski mir… Svi vi koji ste danas ovde, potvrđujete da znate šta je mir i šta on donosi celom čovečanstvu. Nakon zaključenja mira u Sremskim Karlovcima, Požarevcu i Beogradu, Srbija slobodno može reći da je država mira, razumevanja i država koja ratne sukobe, oduvek pokušavala da reši na miran način, rekao je Filipović.

U umetničkom delu programa nastupila je požarevačka Muzička škola „Stevan Mokranjac“. Svečanosti su pored gradonačelnika Miodraga Milosavljevića i njegove zamenice Vukice Vasić, prisustvovali narodni poslanik Žarko Pivac, predsednik Skupštine grada Požarevca Miomir Ilić, njegova zamenica Violeta Tomić, vladika Braničevske eparhije, dr Ignatije Midić, predstavnici ambasada Turske, Velike Britanije i Austrije, direktori javnih preduzeća, predstavnici kulturnih ustanova, Policije, Vojske i građanstvo.