„Grad pod vlašću SNS je grad za investitore, a ne za građane“: Šta gradimo, a šta rušimo u Beogradu?

Arhitekta Branislav Mitrović naglasio je da se struka nije pitala dovoljno kada je reč o projektu Brograd na vodi i istakao da je tim projektom „izgubljen jedan kvalitetan gradski prostor“.

„Smatram da za jedan takav veliki projekat, kao što je bio Beograd na vodi, treba da da bude raspisan javni konkurs na kome struka zaista može, širokim konsenzusom, da kaže šta misli“, rekao je Mitrović.

On je naglasio da pitanje Generalštaba nije rešeno iako se jedan veliki investitor povukao. Istovremeno je izrazio nadu da je struka ipak uspela da skrene pažnju i da bi gubitak Sajma bila ogromna šteta za arhitekturu Beograda.

Govoreći o izgradnji Akvarijuma i Prirodnog muzeja na Ušću, Mitrović je rekao da se tu „struka pitala“, navodeći da je on bio deo konkursa, na kojem su regionalni savezi arhitekata moglu da učestvuju i da je njegov savez dobio prvu nagradu.

„To nije bio politički konkurs, to nije bio konkurs koji je raspisao (Aleksandar) Vučić, niti bilo ko od vlasti, nego prosto – profesija, na osnovu prethodnih urbanističkih planova. Ali, ipak se pojavljuje određena drama i pitanja“, rekao je Mitrović.

On je upitao u kakvu situaciju ćemo doći ako instituciju konkursa stavimo pod znak pitanja.

„Moja odbrana arhitekture i profesije počinje polako da prelazi u političku odbranu nekog stava“, naglasio je Mitrović i podsetio da je na tom prostoru još pedesetih godina prošlog veka bila predviđena gradnja objekata kulture.

Mitrović je naveo da je njegovo rešenje dobilo prvu nagradu jer su se „zaista odgvorno trudili“ da sliku o „zelenom tepihu“. Dodao je da su, dok zvanično nije bilo objavljeno da ti projekti ulaze u program specijalizovane izložbe Ekspo „2027“, imali „miran rad koji se razvijao nakon konkursa“.

„Nažalost, sada je stvorena jedna takva atmosfera nepoverenja i mislim da se ‘a priori’ pojedini zaključci donose bez nekih bazično proverenih stvari“, ocenio je Mitrović i rekao da su i akvarijum i muzej u javnom interesu i da imaju uporište i sa Biološkim fakultetom.

On je istakao da veruje u taj projektat i da iza njega stoji, uprkos nepoverenju dela javnosti i ne želi da se projekat stavi u isti rang sa Beogradom na vodi.

Poslanica i predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović istkla je da je rušenje Beograda „počelo pre skoro 10 godina, rušenjem Savamale“.

„Tada je država prestala da postoji, tada nisu reagovale institucije i tada je jedan čovek umro od posledica maltretiranja to veče, čuvar Slobodan Tanasković. Rušenje u Savamali je početak onoga svega što na s je sačekalo i najbolji primer toga je Beograd na vodi“, rekla je Mila Popović.

Kao glavne probleme u gradu, ona je istakla problem izgradnje metroa i problem fabrike za preradu otpadnih voda, navodeći da je Beograd jedina evropska prestonica koja feklane vode izliva u Savu i Dunav.

„Grad pod vlašću Srpske napredne stranke je grad za investitore, a ne za građane“, ocenila je Mila Popović, ističući kako bi u javnom interesu više bilo da se grade vrtići i škole.

Gradski odbornik i član Pokreta slobodnih građana Stefan Simić je ocenio je da građani nemaju poverenje u bilo šta što SNS vlast gradi, ne bitno da li bi bilo dobro za grad ili ne.

On je rekao da su i ljudi koji žive u Beogradu na vodi građani Beograda i ko god želi da bude na vlasti mora da se obrati i tim ljudima.

Govoreći o metrou, prema njegovom mišljenju, ako se pogledaju slični projekti u drugim evropskim gradovima, metro se ni u narednih 15-20 godina neće izgraditi.

Aktivista inicjative Beograd ostaje Marko Jakšić istakao je da oblikovanje grada mora da podrazumeva i privatne aktere, ali da je problem kada se sve što se gradi, gradi za privatni interes, dok je sve što se urušava u javnom interesu.

„Struka se u svemu tome ne pita, urbanizam je politika, donošenje svakog planskog dokumenta počinje politički i završava se politički“, rekao je Jakšić.

Odgovarajući na pitanje o akvarijumu, on naglasio je da se dobrim projektnim rešenjima ne smeju pravdati urbanističke „svinjarije i društvene nepravde“.