INTERVJU Danica Grujičić: Nedopustivo je da neki lekari odlaze s posla u 12 prepodne da bi radili privatno, a ne možete da ih kaznite 1

Dopunski rad će zavisiti isključivo od ispunjenosti obaveza u državnim ustanovama – kaže u razgovoru za Danas ministarka zdravlja Danica Grujičić.

– Nedopustivo je da neki lekari ostaju na klinikama do 12 uveče da bi se posvetili pacijentima i ne možete da ih nagradite, a da neki odlaze sa posla u 12 prepodne i odlaze da rade privatno a ne možete da ih kaznite, dodaje u razgovoru za naš list ministarka Grujučić.

Upravo je ta tema izazvala najviše polemike u stručnoj javnosti nakon njenog stupanja stupanja na funkciju, ali ministarka ne namerava od ideje da odvoji privatnu od državne prakse.

– Među nekim kolegama ima onih koji rade skraćeno radno vreme i po zakonu ne bi smeli da rade dopunski. Ili ne ispune normative u državnoj ustanovi, a rade privatno. Mislim da će se svako složiti sa mnom da to nije pošteno prema građanima ove zemlje i prema pacijentima. Dopunski rad će zavisiti isključivo od ispunjenosti obaveza u državnim ustanovama. Oni koji nisu ispunili svoje normative ne mogu dobiti saglasnost za dopunski rad bilo u državnoj ili privatnoj ustanovi. Građani plaćaju porez za naše plate i odgovorni smo pre svega prema njima.

Nedopustivo je da neki ostaju na klinikama do 12 uveče da bi se posvetili pacijentima i ne možete da ih nagradite, a da neki odlaze sa posla u 12 prepodne i odlaze da rade privatno a ne možete da ih kaznite. Kao što sam rekla, 40 godina sam u zdravstvu i jako dobro poznajem situaciju. Takođe smo primetili jednu apsurndnu situaciju, jer zaposleni koji donose uverenja da imaju pravo na skraćeno radno vreme, vrlo uredno rade u popodnevnim satima u privatnim ustanovama. Tako da će i takve pojave biti strogo kontrolisane i sankcionisane. Treba isključiti politiku iz ovakvih pitanja i to da li je nekom neko simpatičan ili ne, ovde se radi o pacijentima. Idemo na neka rešenja, krenuli smo od Kragujevca zajedno sa RFZO ali svako ko je zaposlen u državnim zdravstvenim ustanvoma mora pre svega da odradi svoj posao tu.

Koji je bio Vaš glavni motiv da se nađete na listi SNS-a na prethodnim izborima, a sa kojim motivom ste prihvatili funkciju ministarke zdravlja?

– Motiv mi je da pokušam da utičem na rešavanje svih problema kojih sam jako dobro svesna posle godina rada u zdravstvu. Pre svega u oblasti primarne zdravstvene zaštite. Zatim, izgradnja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kao i još par velikih kapitalnih projekata. Što se tiče podrške na izborima, smatram da je mnogo uloženo u srpsko zdravstvo i želim da se to nastavi i još poboljša. To je jedini moj motiv.

Da li sa pozicije na kojoj se trenutno nalazite, možete iz drugog ugla da sagledate probleme zdravstvenog sistema Srbije? Koji su ključni, i na koji način ćete ih rešavati?

– Neko sam ko je 40 godina u zdravstvu i svesna sam jako dobro svih problema sa kojim se susreću i pacijenti, i moje kolege lekari, sestre i nemedicinsko osoblje. Organizacija zdravstvene zaštite je ključni problem, pre svega primarne. Jačanje kapaciteta opšte medicine kao i promovisanja lekara opšte medicine, a sa druge strane, forsiranje visokozahtevenih specijalizacija. S obzirom da je dosta uloženo u zdravstvo poslednjih godina u vidu opreme i obnavljanja bolnica i kliničkih centara, smatram svojom obavezom bolju organizaciju zdravstvene službe, kako bi sve to što smo nabavili poslednjih godina bilo zaista dostupno svim poacijentima kojima je to neophodno, i kako bi se smanjile liste čekanja.

Iz ugla pacijenata, postoji mnogo teškoća – nedovoljan broj lekara zbog ogromnog broja odlazaka u inostranstvo, liste čekanja su dugogodišnji problem, a i zdravstvene ustanove nisu u najboljem stanju.

– Zdravstvene ustanove su u daleko boljem stanju iz godine u godinu. Naravno, postoji još bolnica i ustanova kojima je neophodno obnavljanje ili izgradnja novih. Kao što je recimo slučaj sa Institutom za onkologiju i radiologoiju Srbije. Ali, da je mnogo uloženo poslednjih godina u opremu i zgrade, reći će svako ko je objektivan. Uvek može bolje i prva sam koja gleda šta još može da se uradi. Takođe, kada je reč o domovima zdravlja, oni su 2019. godine iz nadležnosti lokalnih samouprava prešli u nadležnost Ministarstva zdravlja i sada je na nama da ih uredimo ako nisu u dovoljno dobrom stanju, što dodatno crpi naš budžet Ministarstva. Cilj mi je da obiđem sve domove zdravlja i sve seoske ambulante, da lično izađem na teren sa svojim timom i da napravimo listu prioriteta.

Što se tiče lista čekanja, najbolji način ukidanja lista čekanja je prevencija određenih bolesti i zdravstveno vaspitanje stanovništva. Moramo mnogo tu da radimo. To su sve zadaci kojima se mora baviti upravo primrana zdravstvena zaštita. Takođe, reorganizacija rada zdravstvenih službi, stavljanje u pune radne kapacitete opreme koja je nabavljena i nabavljati opremu za bolnice kojima fale aparati. Ali verujem da možemo za početak značajno da smanjimo liste čekanja i da idemo ka tome da se potpuno ukinu.

S obzirom na brojne obaveze, koliko ste u mogućnosti da se posvetite vašim pacijentima, jer je neurohirurgija uvek bila vaše primarno interesovanje i vaš poziv?

– Već 15 godina pripremam svoje mlađe kolege, za trenutak kada ću otići u penziju. Naš dogovor je da operacije za koje im je potrebno moje prisustvo radimo popodne kasno i subotom. Često odem uveče do klinike ili kada je potrebno, uđem u salu. U potpunosti su preuzeli pacijente i veoma sam ponosna na njih. Zadatak svakog starijeg kolege i profesora je da ostavi iza sebe bolje naslednike i da im da vetar u leđa.

Takođe su vam zamerane neke izjave tokom pandemije, posebno ona u vezi smrtnosti zdravstvenih radnika od korone: „dokažite da su lekari umrli ‘samo od kovida’“. U javnosti su vas označavali i kao antivakserku. Hoćete li za naše čitaoce da rešite ove nedoumice?

– Interpretirana izjava o smrtnosti kolega za vreme kovida je zlonamerna i jeftina politička kampanja, neko sam ko je jako svestan šta su moje kolege prošle za vreme kovida. Pogotovo što su svi moji mlađi lekari sa klinike išli u crvenu zonu, takođe izgubila sam i par jako bliskih prijatelja među lekarima. Što se tiče vakcinisanja, nikada nisam dala nijednu izjavu protiv vakcina, ne možete je naći. Za vreme pandemije sam dobijala poruke da su neki ljudi razočarani jer nisam protiv vakcinacije. Pa kada sam primila vakcinu neki su pisali da to nije prava vakcina već samo rastvor. Zar zaista mislite da imam vremena da odgovaram na sve te komentare, to je javnost. Ja sam se vakcinisala, objavila to javno upravo da bih pokazala svoj stav.

Gotovo prvog dana nakon vašeg stupanja na dužnost, otkrivena je afera sa vakcinacijom beba u Narodnom frontu. Dokle se stiglo sa tim slučajem?

– Nije bila afera i nije slučajno otkrivena, desio se propust i čim sam dobila ta saznanja odmah sutra dan sam izašla pred građane i saopštila sve podatke i okolnosti. Dobro je, jer je u pitanju bio samo rastvor bez ikakvih komplikacija i neželjenih posledica po bebe. Nadležni organi su preuzeli slučaj i dalje vode postupak, to je već sada posao pravosudnih organa. Iz svega onoga što sam ja pročitala nisam videla nikakvu zlu nameru, ali svakako to se ne sme tolerisati. Na kraju postupka videćemo kakva će biti sankcija. Neko sam ko priča o problemima kakvi god oni bili, ne želim da ćutim o takvim stvarima već da sprečimo da se one ikada više dese. Što se tiče same vakcinacije negde smo na oko 80 odsto vakcinisanih, obavešteni su svi roditelji i očekujem da kroz par nedelja dođemo do 100 odsto vakcinisanih beba. Nijedno dete nije imalo neželjene reakcije. Odmah posle konferencije su pozvani svi roditelji i zakazivani su im novi termini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.