Foto: FoNet/Milica VučkovićKada bismo odlučili da proizvodnje plastike već od sutra više nema, i dalje bi ostalo više od pet milijardi tona plastike sa kojom ne znamo šta ćemo, rekla je FoNetu viša naučna savetnica Instituta za molekulatnu genetiku i genetičko inženjerstvo Sanja Jeremić.
Kako je objasnila u serijalu razgovora Vidokrug, mikroplastika se nalazi svuda oko nas, a podrazumeva komadiće plastike veličine do pet milimetara.
Mikroplastika predstavlja opasnost, ali još nismo svesni kakva je to opasnost, jer su se istraživanja u proteklih 15 godina svodila na mikroplastiku u vodenim sredinama, gde je prvo detektovana i gde je najlakše otkriti, ukazala je Jeremić.
Prema njenoj napomeni, mikroplastika u vodenoj sredini pravi problem ribama i drugim organizmima, jer je lako progutaju, zbog čega kasnije uginu.
Sa druge strane, kada je u pitanju čovek, mikroplastika je otkrivena i u ljudskom telu, predočila je Jeremić i podsetila da je pre dve nedelje jedno istraživanje pokazalo da je u ljudskoj krvi nađena mikroplastika.
Koliko god da je ta vest šokantna, naučnici nisu iznenađeni, tvrdi ona i naglašava da je bilo pitanje vremena kada će se razviti tehnologija za detekciju mikroplastike u krvi.
Još nije poznato koliko dugo se mikroplastika zadržava u ljudskoj krvi, na koji način izlazi iz organizma i koliko joj treba vremena da se deponuje u drugim organima.
Prema njenoj tvrdnji, naučnici, ipak, smatraju da plastika koja se nalazi u našoj sredini nije u prisutna u količini dovoljnoj da bi izazvala veći zdravstveni problem.
„Ukoliko dovoljno sitni komadi mikroplastike dospu u ćelije, mogu izazvati mehaničke probleme, jer je strano telo u ćeliji“, naglasila je Jeremić.
Ako se dugo zadrži u ćelijama, može izazvati upalne procese, upozorila je ona i obrazložila da su su istraživanja na ljudima posredna, jer zbog etičkih pitanja ne možemo tek tako raditi istraživanja na ljudima.
Trenutno nije poznato da li možemo uticati na izbacivanje plastike iz organizma, kaže Jeremić i navodi da ono što možemo učini jeste da smanjimo korišćenje plastike, a samim tim i njen unos u telo.
Preporučuje da koristimo alternativne materijale, odreknemo se jednokratnog plastičnog pribora za jelo, plastičnih kesa i da koristimo višekratne cegere.
Mikroplastika je prisutna i u kozmetičkim i higijenskim preparatima koji su u svakodnevnoj upotrebi, poput pilinga i paste za zube, dodala je Jeremić i ocenila da je svest o ekologiji znatno ojačala, naročito kod mladih, ali da to još nije dovoljno.
Dobro je, kaže, što mnogi već odbijaju da kupuju preparate koji u sebi sadrže mikroplastiku, što utiče samim tim i na smanjenje proizvodnje takvih proizvoda.
Ono što je znatno veći problem od pukog unosa plastike u organizam je to što mikroplastika često služi kao nosač za mnoge otrovne supstance, poput žive i olova, koje preko mikroplastike lakše unosimo u organizam, zaključila je Jeremić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
