Foto: N1Profesor Fakuleteta političkih znanosti u Zagrebu i gostujući profesor FPN u Beogradu Dejan Jović kaže da je ovo poslednje zaoštravanje odnosa između Srbije i Hrvatske, koje je usledilo posle zabrane Zagreba predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da bez službene najave poseti Jasenovac i Pakrac, iznenađujuće, jer je došlo na neočekivan način.
„Obično takvo zaoštravanje imamo oko 5. avgusta“ kada se obeležava godišnjica akcije „Oluja“. Misli da Hrvatska smatra problematičnim da predsednik Srbije predstavlja Srbe iz Hrvatske kada se radi o komemoraciji jasenovačkim žrtvama, jer Zagreb smatra da su predstavnici Srba, Roma i Jevreja iz Hrvatske legitimni predstavnici naroda žrtava u Jasenovcu.
Dodaje i da Hrvatska i Srbija trenutno idu u sasvim drugim smerovima i da jedna drugoj nisu prioritet u spoljnoj politici.
„Jasenovac je velika tema u Hrvatskoj u aprilu, kada predstavnici naroda žrtava već nekoliko godina pregovaraju s vladom, svaki put iznova, da li će učestvovati u vladinoj komemoraciji ili će se od nje odvojiti iz protesta zbog toga kako se Jasenovac tretira odnosno obeležava u Hrvatskoj. Ustanovljeno je da 10 puta više novca ide za Memorijalni centar Vukovar nego za Jasenovac, i da ide mnogo više školskih ekskurzija u Vukovar nego u Jasenovac, da je opšte znanje o Drugom svetskom ratu vrlo sporno u Hrvatskoj“, ocenjuje Jović u Danu uživo na TV N1.
Dodaje da Hrvatska smatra da su predstavnici Srba, Roma i Jevreja iz Hrvatske legitimni predstavnici naroda žrtava, jer je najveći broj žrtava bio iz Hrvatske i iz BiH.
„Smatraju da je predsednik Samostalne srpske demokratske stranke (SDSS) Milorad Pupovac, kao predstavnik Srba u Hrvatskoj dobrodošao i žele njega na komemoraciji svake godine. Neprihvatljivo je za hrvatsku vladu da Srbi iz Srbije budu predstavnici Srba iz Hrvatske“, navodi Jović.
On, takođe, ukazuje da Jasenovac postaje sve veća tema u Srbiji, podsetivši da se planira preseljenje Muzeja genocida na Staro sajmište, izgradnja kompleksa u Gradini, imenovanje ulice jasenovačkih žrtava.
„Hrvati paralelno s tim to pokušavaju sa Vukovarom, a Bošnjaci sa Srebrenicom. Imamo takmičenje ko je bio najveća žrtva u 20. veku, to nije samo balkanska specifičnost, već se slično dešava i u Ukrajini, Poljskoj, Rusiji“, kaže Jović.
Navodi i da je Hrvatska imala od 1945. godine naovamo problem sa stigmatizacijom zbog NDH, ali da taj problem stigmatizacije postoji i kod Srbije, koja želi da se reši tereta devedesetih.
Ističe da „nije nužno da se ovako nastavi dalje između Srbije i Hrvatske, to je stvar političke volje“.
„Umesto da đaci iz Srbije idu samo u Jasenovac, bilo bi dobro da idu i u Srebrenicu i Vukovar, a isto važi i za đake iz Hrvatske, koji bi trebalo da idu i u Jasenovac – da dobiju svest ne samo o zločinima nad njihovim precima već i o zločinima koje su činili pripadnici njihovog naroda“, ocenjuje Jović i dodaje da bi to poslalo sasvim drugu poruku, „to bi promenilo stvar, došli bismo do zaključka da je rat užasan.
Upitan da li, zbog stalnih tenzija, Srbija može da računa na Hrvatsku na svom putu ka EU, on kaže da je zagovornik da sve zemlje uđu zajedno, inače će uvek onaj ko uđe pre blokirati sledećeg, navodeći kao primer Bugarsku i Severnu Makedoniju.
„Hrvatska je zagovornica proširenja EU, jer smatra da je to snažan instrument u njenim rukama uz pomoć koga može da postigne neke partikularne nacionalne ciljeve“, smatra on.
Ocenjuje da trenutno Hrvatska i Srbija gledaju u sasvim drugim smerovima.
„Spoljna politika Hrvatske se bavi pitanjem Hrvata u BiH i integracijom u EU, odnosno u Evrozonu i Šengen, a Beograd joj nije prioritet. Ni Srbiji nije Zagreb prioritet, tako da mi se čini da najbolje što možemo postići u ovom trenutku – da se ne dodiruju“, poručuje Jović.
O doktoratu Malog: Univerzitet je autonoman, može da da zvanje i da ga ukine
Povodom odluke Ustavnog suda da visokoškolska ustanova nije ovlašćena da uređuje osnove prestanka radnog odnosa nastavnika i saradnika, niti može „oduzimati zvanja“, što, prema oceni Pokreta slobodnih građana, treba da dovede do toga da se ministru finansija Siniši Malom vrati doktorat, Jović ističe da je zagovornik autonomije univerziteta.
„Onaj ko je daje zvanje ima mogućnost da, ako dođe do novih činjenica, ga preispita i ukine“, smatra Jović.
Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je 12. decembra 2019. poništio diplomu doktora nauka Malom, na osnovu rešenja Odbora za prodesionalnu etiku BU, koji je utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat. Mali je potom podneo žalbu Upravnom sudu, koji je poništio odluku Senata univerziteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
