Kako nadzirati šta deca rade na internetu?

Važno je znati koje sajtove dete posećuje na internetu, koje aplikacije koristi i kakve objave piše, ko su mu prijatelji.

Stručnjaci kažu – najbolje je da roditelji u toj ulozi nisu islednici nego istraživači, piše RTS.

„Šta tamo ima, šta si tamo pogledao, čini mi se da si nakon gledanja telefona izgledao ovako, kao da te je nešto zabrinulo, oko čega se to smeješ… Prosto da budu zainteresovani i da puste dete da im objasni sadržaj, da im objasni likove koji su na društvenim mrežama“, savetuje psiholog Jelena Vukićević.

Postoje programi koji mogu da ograniče vreme provedeno na internetu i pristup nepoželjnim sadržajima.

„Za zaštitu bezbednosti svog deteta roditelj ima neograničenu slobodu da sazna koje najnovije aplikacije može detetu da postavi. Problem nije da vi imate slobodu da kao roditelj postavite detetu. Veliki je izbor tih aplikacija. Ovde je drugi problem – što će dete da odblokira tu aplikaciju. Ništa nismo uradili ako naše dete blokira kad je kod kuće, a kad izađe napolje odblokira“, ističe Bojana Stanković iz Fondacije za bezbednost dece na internetu.

Istorija pretraživanja može mnogo toga da pokaže i treba je redovno pregledati.

„Još bolje je ako mogu da razgovaraju sa detetom na prijateljski način, da im dete pokaže istoriju. Istorija na internetu se pamti par nedelja unazad. Istorija pretraživača, šta dete gleda i svakodnevno konzumira na interetu, može biti jedan od okidača roditelju da li dete ima neki problem, da li trpi neki problem, kraći ili duži vremenski period“, kaže Stankovićeva.

„Ne treba instistirati ukoliko dete ne želi da odgovori“

Psiholog Jelena Vukićević naglašava da kontrola nije nešto što unapred zakažemo, već dete treba pratiti.

„Vidimo da je na telefonu, vidimo da ima određeni izraz lica, komentarišemo taj izraz lica – čini mi se da te nešto baš zabavilo, baš me zanima šta je to. Vidimo da je dete izašlo iz sobe nakon što je bilo na računaru ili telefonu, da je možda pokunjeno, tužno, zabrinuto i namršteno –  vidim nešto nisi dobre volje, šta se desilo, šta si video“, navodi primere Vukićevićeva.

Ukoliko dete ne želi da odgovori, stručnjaci savetuju da ne treba instistirati već pokazati zanimanje za tu temu sledeći put, uz razumevanje i brigu.

Istraživanja pokazuju da u Srbiji oko 80 odsto dece školskog uzrasta na internetu provodi između šest i osam sati dnevno i po tome smo na prvom mestu u Evropi. Ni odrasli ne zaostaju u ovoj statistici.