Kao u opkoljenom Lenjingradu

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (12)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

U vreme pravoslavnog Božića 1991. gruzijska garda ušla je u Chinvali, izvršivši, kako tvrde Oseti, genocid nad njima uz saglasnost lokalnih ruskih snaga. Gruzijske snage su držale u blokadi Chinvali, uključujući tunel između Južne i Severne Osetije, čime je gotovo onemogućeno dopremanje hrane i ostalih potrepština. U februaru 1991. ruska televizija okarakterisala je stanje u Chinvaliju gorim nego u opkoljenom Lenjingradu 1942. „Ceo grad je bio bez struje i grejanja, nije bilo hrane”. U nekoliko navrata južnosetijske snage su odsekle gruzijska sela od Gruzije.

Mihail Gorbačov osudio je proglašenje nezavisnosti Južne Osetije, ali i odluku Tbilisija da ukine autonomnu oblast. On je pozvao na povlačenje gruzijskih trupa, ali je gruzijski parlament odbio da se povinuje sovjetskom predsedniku.

Započeo je rat oko Chinvalija, u gruzijskim selima kao i na severu na putu ka Severnoj Osetiji. Chinvali je podeljen na zapadni deo koji su kontrolisali Oseti i na istočni pod kontrolom Gruzina. Posle borbi koje su trajale dvadesetak dana, gruzijske snage su se povukle na obližnja brda. Oseti tvrde da su ih oni proterali, a Gruzini ističu da su se povukli na osnovu mirovnog sporazuma sklopljenog uz posredovanje komandanta ruskih trupa.

U međuvremenu, 17. marta 1991. održan je referendum u SSSR-u o predlogu Gorbačova o reformi u cilju očuvanja sovjetske države. Gruzija je odbila da učestvuje, dok su Abhazija i Južna Osetija glasale na referendumu za taj predlog.

U Gruziji je 31. marta 1991. održan referendum o nezavisnosti Gruzije. Čak 98 odsto građana glasalo je za nezavisnost. Južna Osetija i Abhazija bojkotovale su taj referendum.

Južnoosetijski nacionalni pokret isticao je pravo na samoopredeljenje kao želju da doprinese sprečavanju raspada SSSR. Zbog toga, iz ugla Južne Osetije nije separatistički njen pokret, već gruzijski koji je proglasio otcepljenje od SSSR.

U proleće 1992. ponovo su izbili sukobi, uz sporadično rusko angažovanje. U junu 1992. predsedavajući gornjeg doma ruskog parlamenta Ruslan Hazbulatov okvalifikovao je gruzijsko angažovanje u Južnoj Osetiji kao genocid, što bi moglo da prisili Rusiju da razmotri zahtev vlasti Južne Osetije za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji.

Iste godine sastali su se Jeljcin i Ševardnadze da bi razmotrili uspostavljanje primirja, koje je dogovoreno 14. jula 1992. Ustanovljena je Zajednička kontrolna komisija u kojoj su bili zastupljeni predstavnici Gruzije, Rusije, Severne i Južne Osetije, kao i OEBS-a. Gruzijske, ruske i južnoosetijske snage formirale su bataljon za nadgledanje i održavanje mira koji patrolira na području sukoba koje se proteže 15 kilometara oko Cinvalija.

Uloga ruskih trupa je od početka bila kontradiktorna i nejasna. Oseti optužuju ruske snage zato što nisu sprečile ulazak gruzijskih trupa u Chinvali. U međuvremenu, SSSR se raspao i ruske snage su se povukle. Prema gruzijskim izvorima, ruske snage su prilikom povlačenja dale oružje osetijskim trupama. Incidenti u kojima je pomoć ruskih snaga bila sve izraženija, tek su sledili.

Intenzivni sukobi nisu dugo trajali jer su izbile druge krize. Najpre su planule oružane borbe vlasti i opozicije u Tbilisiju, zatim su pristalice zbačenog predsednika Gamsahurdije („Zvidaist”) podigle ustanak u zapadnoj Gruziji i na kraju izbili su sukobi u Abhaziji.

Od 1992. do 1995. godine sukob je manje-više zamrznut uz sporadične incidente, a kontakti dveju strana bili su veoma retki. Tih godina Gruzija je smatrala da je Rusija izazvala sukob i tvrdila je da je ključ rešenja u Moskvi. Zato pregovori s vlastima Južne Osetije nisu uzeti za ozbiljno već se smatralo da je najvažnije promeniti stav Rusije. Istovremeno, Gruzija je bila zaokupljena sukobom u Abhaziji, koji je za nju bio važniji.

Nastavlja se