Koliko je sati? Zavisi sa koje strane gledate

Naravno, vozačima koji u Beogradu uđu u kružni tok primarno je da, pored gustog saobraćaja i pažnje da negde ne naprave udes, s vremena na vreme bace pogled i provere koliko je tačno sati.

Ipak, ovaj sat nije kao svaki drugi. Šapić kaže da je to ručni rad, mada neki zli jezici kažu da takav isti može da se nađe na određenim sajtovima kao što su Temu ili Alibaba za, recimo, 10.000 dolara, dok je ovaj naš, koji neodoljivo podseća na njih, plaćen više od 100.000 evra.

Nakon postavljanja sata, on je iznenada počeo da na svakoj svojoj strani pokazuje različito vreme, nešto poput sata Tike Špica koji je u isto vreme pokazivao koliko ima sati u Babušnici, Tokiju i Njujorku. Ovaj beogradski nije bio toliko sofisticiran, već je na svakoj strani pokazivao nekoliko minuta kasnije ili ranije, kako bi još više zbunio vozače koji se muče da prođu kružnim tokom na Trgu Republike.

Da vozači, ali i građani koji se nalaze na Trgu Republike, ne bi imali utisak da putuju kroz vreme, mehanizmi sa sata su uklonjeni i poslati na remont nakon samo par dana. Međutim, građani ne treba da brinu, jer je gradonačelnik rekao da sat ima garanciju od sto godina, pa ovaj sat može da se kvari do mile volje.

Dok je mehanizam na remontu, on, na primer, može biti preuređen u banderu, pošto stub neodoljivo podseća na uličnu rasvetu, a može privremeno da bude i svetionik, jer se ovakve briljantne ideje već motaju po Šapićevoj glavi.

Ova cena sata takođe ne bi trebalo da čudi građane, jer gradonačelnik dolazi iz jednog dela društvene kaste koji na ruci nose satove koji toliko koštaju i njemu je sasvim normalno da tolika satina košta sto hiljada evra.

Ono što može da bude najveća korist ovog sata jeste to što je glavni urbanista Beograda Marko Stojčić ponudio svoju ostavku ukoliko se ispostavi da se ovakav sat može naći po višestruko manjoj ceni, što je praktično već i dokazano.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.