„Bez političke volje, svi dokumenti su besmisleni“: Šta borci protiv korupcije misle o novoj Nacionalnoj strategiji?

Međutim, oni koji su život posvetili borbi protiv korupcije, skeptični su da će predstavljeni dokument učiniti bilo šta da se situacija na terenu popravi.

– Kod nas je korupcija toliko raširena da je čak i borba protiv korupcije korumpirana, kaže Siniša Janković, penzionisani inspektor za privredni kriminal i osnivač udruženja „Institut za istraživanje korupcije – Kareja“.

Janković je bio jedan od retkih predstavnika civilnog sektora koji je učestvovao u radnoj grupi iza predloga. Ipak, on je izdvojio mišljenje u odnosu na većinu. Bio je prisutan i na okruglom stolu koji je u utorak održan u Palati Srbija.

– Ništa to ne valja, a to sam im rekao i na javnoj raspravi, navodi Janković.

Međutim, malo ko je to mogao da čuje. Iako je na raspravi bilo dosta predstavnika medija, bilo je omogućeno snimanje samo uvodnih izlaganja. Nakon pauze, niko od predstavnika medija nije ostao. Kako navodi Janković, sa izuzetkom dvoje ljudi, svi ostali koji su prisustvovali javnoj raspravi bili su članovi radne grupe.

– Mi smo praktično glumili javnost. Ceo postupak je rađen tako da se izbegne javnost, a govorimo o strategiji za borbu protiv korupcije. Ja sam ih ranije pitao zbog čega se rasprava organizuje u avgustu, kada su ljudi na odmorima, a rečeno mi je da zakon ne propisuje mesec u kom mora da se organizuje. To je tačno, ali ovde se raspravlja o antikorupcijskoj strategiji, krovnom dokumentu. Koliko je bitno da sve bude po zakonu, isto toliko je bitno da ceo proces ima integritet. A ovaj proces ga je imao vrlo malo, izričit je Janković.

Ciljevi i ambicije

Predlog Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije kao njen opšti cilj navodi „stalnu posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije“, kao i efikasnu i doslednu primenu antikorupcijskih pravila.

U tu svrhu, navodi se niz koraka koje je neophodno preduzeti kako bi situacija u ovoj oblasti znatno bolje stajala za pet godina. Između ostalog, navodi se potreba za unapređenjem normativnog okvira, što će reći usvajanje novih i izmena postojećih zakona. Dodatno, predviđeno je „jačanje institucionalnog okvira“, kao i unapređenje transparentnosti. Najzad, autori strategije smatraju da bi u narednom periodu valjalo jačati kulturu integriteta, ali i podizati svest o štetnosti korupcije.

Ipak, sve ovo malo vredi kada se pogleda statistika primene prethodne Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Agencija za sprečavanje korupcije je analizirala ispunjenost Akcionog plana koji je pratio prethodnu strategiju i došla do zaključka da je 37 odsto aktivnosti realizovano, dok je 60 odsto ostalo nerealizovano, ili nije realizovano onako kako je previđeno. Za ostala tri odsto aktivnosti se nisu izjašnjavali.

Dušan Slijepčević je dugogodišnji član Saveta za borbu protiv korupcije, savetodavnog tela koje je Vlada Srbije osnovala 2001. godine sa zadatkom da predlaže mere u cilju efikasne borbe protiv korupcije i prati njihovo sprovođenje. On ističe da ima jako mala očekivanja da će nova strategija išta bitno promeniti.

– Već dvadeset i nešto godina ja slušam o strategijama, akcionim planovima i šta se promenilo? Ništa. Koji je rezultat? Možemo mi da donosimo zakone i strategije kakve god hoćemo, ako se oni ne sprovode. Ako nema volje, a očigledno da je u našoj državi nema, besmisleno je i pričati o strategijama, navodi Slijepčević.

Greška u koracima

Do slične dijagnoze stanja došao je i Siniša Janković, navodeći da su članove radne grupe preskočili prvi korak u pisanju strategije.

– Nije uopšte ispitana pojava protiv koje se mi to borimo. Valjda prvo treba definisati problem, videti koliko je i gde prisutan, koje su mu karakteristike…Tek onda možemo da govorimo o ozbiljnom pristupu. Međutim, ovde je taj korak preskočen, jer se autori boje šta bi istraživanja pokazala. Takvo jedno istraživanje bi praktično bila ocena vlasti u oblasti borbe protiv korupcije, a to oni ne žele. Zbog toga ovaj dokument ne doprinosi borbi protiv korupcije, već naprotiv. On ga stimuliše, zaključuje Janković ističući da se u dokumentu nigde ne spominje pojam političke korupcije, što je, prema njegovim rečima, najopasniji vid korupcije.

Na tragu sličnog zaključka nalazi se i Dušan Slijepčević kada kao primaran uzrok široko raširene korupcije u Srbiji navodi kadrovsku politiku donosioca odluka.

– Na odgovorna mesta se dovode nestručni ljudi, koji samo korupcijom mogu da postignu nešto. Da toga nema, verujem da bismo imali mnogo manje korupcije, ističe.

Postoji više načina da se izmeri prisustvo korupcije, ali jedan od preciznijih je broj optužnica za koruptivna dela. Kako se navodi u predlogu strategije, broj optužnica u Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje se bavi najozbiljnijim delima, poslednjih pet godina je u opadanju. Tako je u 2017. godini bilo 50 takvih optužnica, a u 2022. godini – 21.

Kada su u pitanju četiri Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije koji gone nešto blaža dela oni su u prošloj godini optužila 431 lice. Osuđeno je njih 83, a imovinska korist oduzeta je od 63.

Stručnost, moral, znanje…

Tužiteljka Bojana Savović je dugo radila u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije beogradskog Višeg tužilaštva. Početkom godine je, pod kontroverznim okolnostima, premeštena u Odeljenje za opšti kriminal i to u danu kada je izdala nalog za hapšenje osoba koje se sumnjiče da su oštetili EPS za više miliona dolara.

Ona za Danas navodi da postoji više uzroka zbog kojih procesuiranje koruptivnih dela nije efikasnije. Na prvom mestu, napominje da su za procesuiranje ovih dela neophodni specijalizovani, stučni, iskusni, moralni tužioci i sudije koji će imati vrhunska znanja iz oblasti tokova pranja novca, javnih nabavki, poreza…

– To, nažalost, nije slučaj. Najnovijim izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije se čak više i ne traži da se prilikom upućivanja javnih tužilaca u Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije vodi računa o posedovanju posebnih stručnih znanja i iskustava iz oblasti borbe protiv korupcije što je suludo i suprotno svim svetskim trendovima, ističe Savović.

Među sistemske prepreke ona ubraja i problem nedostatka stvarne kontrole javnih tužilaca nad radom policije, koja je pod direktnom i strogom kontrolom ministra policije.

– Zakoni koji se donose su namerno nejasni, a napredovanje u karijeri policajaca, tužilaca i sudija ni na koji način ne zavisi od rezlutata njihovog rada, zaključuje Savović.

Osim kroz broj optužnica i presuda, prihvatljiva metoda za merenje raširenosti korupcije je i indeks percepcije korupcije koju je razvila organizacija Transparentnost Internešenal. Prema poslednjem ovakvom izveštaju, Srbija se nalazi u grupi zemalja sa izuzetno visokim nivoom korupcije. Od 180 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 101 mestu. Jedan od ciljeva strategije je da se ovo popravi u narednih pet godina.

Javna rasprava o predlogu Nacrta strategije i dalje je u toku, a kako navode na sajtu Ministarstva pravde sve predloge i sugestije će razmotriti da bi došli do što kvalitetnijeg teksta kako bi „realizovali prioritetni cilj Vlade Srbije, a to je nulta tolerancija na korupciju“.

Odomaćena praksa

Osim što su radili istraživanje o ispunjavaju obaveza iz prethodne strategije, predstavnici Agenicija za borbu protiv korupcije istraživali su i stavove građana o ovoj pojavi. Tako su 2021. godine došli do podataka da svega 21 odsto građana ne bi platilo korupciju, dok bi još manje njih (16 odsto) istu prijavilo policiji.