Kovačević: Bahreinca je izručenje možda koštalo života 1Nikola Kovacevic (Foto: N1)

Izručenje državljanina Bahreina pokazuje da politika u Srbiji po potrebi preovladava u odnosu na pravo. Nažalost, to ga je možda koštalo života – ističe za Danas pravnik Nikola Kovačević upitan da prokomentariše to što su vlasti u Beogradu izručile državljanina Bahreina i pored toga što je sud u Strazburu izrekao privremenu meru.

Naime, kako su ukazali iz Beogradskog centra za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je odložio ekstradiciju Alija Ahmeda Jafara Mohameda do 25. februara i okončanja postupka pred tim sudom, međutim srpske vlasti nisu ispoštovale tu odluku.

U Beogradskom centru za ljudska prava su pojasnili da je Mohamed pretrpeo teške telesne povrede kada su 2011. pripadnici vojske i policije tokom razbijanja protesta u Manami usmrtili pet, a ranili oko 250 ljudi.

U odsustvu je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, u dva odvojena procesa, koji su vođeni 2013. i 2015. godine.

Postupak iz 2015. vođen je, naglasili su iz Beogradskog centra za ljudska prava, protiv još devet osoba, od kojih su tri osuđene na smrtnu kaznu i streljane 2017. godine.

I pored toga mu u Bahreinu preti opasnost od mučenja, političkog i verskog progon, kao i zahteva suda u Strazburu da im Srbija do 11. februara dostavi dodatna objašnjenja u vezi sa postupkom izručenja, Viši sud, Apelacioni sud u Beogradu i ministarka pravde su “utvrdili” da su se ispunile sve pretpostavke za njegovo izručenje, što je i učinjeno prošlog petka.

Kovačević za naš list naglašava da je praksa pokazala da se neki postupci u Srbiji sprovode brzo i površno, odnosno da se bez dubljeg razmatranja strani državljani izručuju u zemlju porekla.

– S druge strane, neki ekstradicioni postupci mogu da traju u nedogled, jer nisu ograničenog trajanja, poput slučaja Svetozara Marovića (poslednjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore, prim. aut.) ili ljudi koji su u Srbiji, a nalaze se na optužnicama u drugim zemljama zbog ratnih zločina ili nekih drugih teških krivičnih dela – objašnjava Kovačević.

Prema njegovim rečima, činjenica da je ovo treća privremena mera suda u Strazburu po kojoj se nije postupilo od decembra 2017. godine je dokaz da Srbiju vode ljudi koje ne zanimaju slučajevi kao što je slučaj Bahreinca niti šta misle međunarodna tela.

Redakcija Danasa pitala je Ministarstvo pravde po kom osnovu je Srbija izručila Kraljevini Bahrein državljanina te zemlje uprkos zabrani, odnosno privremenoj meri koju je za ovaj ekstradicioni postupak izrekao Evropski sud za ljudska prava i koliko je do sada naša država izručila stranih državljana.

Nažalost, Ministarstvo pravde nije odgovorilo na naša pitanja.

Slično se desilo i sa državljaninom Turske Dževdetom Ajazom koga je Srbija 2019. nezakonito izručila.

Ajaz, kurdski politički aktivista, trenutno u Turskoj izdržava kaznu zatvora od 15 godina zbog rušenja ustavnog poretka.

Kovačević, koji je bio jedan od pravinh zastupnika Ajaza, kaže za naš list da se on nalazi u zatvoru Silivri, koji je napravljen za protivnike vladajućeg režima, te da je zatvoren u ćeliji po 22 sata dnevno.

– Ajaz ima limitiran kontakt sa porodicom, u zatvoru nema smislenih aktivnosti, služi kaznu za koju je osuđen u nezakonitom postupku i za delo za koje je nevin – ukazuje Kovačević.

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koji su dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE) u oktobru prošle godine, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, od kojih je u tom trenutku bilo rešeno 15, dok se na jednom predmetu još uvek radilo.

U odgovoru Ministarstva pravde za RSE navedeno je da je izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj, a da je samo jedna osoba tražena radi izdržavanja kazne zatvora, pa je verovatno reč o Ajazu.

Beogradski centar za ljudska prava: Odgovor države Srbije neprihvatljiv

Beogradski centar za ljudska prava saopštio je danas da se Republika Srbija izjasnila na zahtev Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa izručenjem državljanina Kraljevine Bahrein.

“U odgovoru dostavljenom sudu u Strazburu, Državno pravobranilaštvo – Odeljenje za zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava obavestilo je sud da je gospodin Ali Ahmed Jaafar Mohamed izručen Bahreinu u ponedeljak 24. januara 2022. rano ujutru. Dalje se konstatuje da je Republika Srbija primila privremenu meru u petak, 21. januara 2022. godine u 19:57 časova, ali da je do nepostupanja po istoj došlo usled kratkog vremenskog razmaka između njenog izdavanja i same ekstradicije. U odgovoru se navodi i da navedeni državljanin Bahreina nije podneo zahtev za azil u Srbiji, kao i da je Srbija do sada uvek poštovala privremene mere Evropskog suda za ljudska prava”, navodi su iz izjašnjenja Srbije, koje su preneli iz Beogradskog centra.

Ova nevladina organicacije, međutim, ističe da je, od momenta kada su nadležni organi Srbije primili privremenu meru, do trenutka izručenja prošlo 57 sati, odnosno više od dva dana.

“Priroda privremene mere Evrospkog suda za ljudska prava zahteva hitno postupanje, upravo da bi se sprečilo nastupanje nenadoknadive štete i u ovom slučaju odložilo izručenje na teritoriju države u kojoj nekome preti opasnost od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja. S obzirom na to da je Srbija članica Saveta Evrope, da je potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i prihvatila nadležnost Evropskog suda za ljudska prava, nadležni organi imali su obavezu da postupe u skladu sa pravno obavezujućom privremenom merom ovog suda, te se ovakav odgovor države može okarakterisati kao neprihvatljiv”, ukazuju u Beogradskom centru za ljudska prava.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.