Foto. privatna arhivaLokalna samouprava u Zrenjaninu izradila je nacrt Plana razvoja Grada Zrenjanina za period 2023. – 2030. i stavila ga na javni uvid, što je bio povod zainteresovanim Zrenjanincima da daju pismene primedbe.
Za podnosioce primedbi, dokument koji je stavljen na javni uvid je „tehnički konfuzan i stranice su pobrkane“.
„Plan se donosi za 2023. godinu koja je pri kraju, što je nedostojno bilo kakve javne rasprave o ovoj temi. Analiza stanja je površno urađena i ono što je politički nepopularno, uopšte nije obuhvaćeno analizom ili je urađeno površno, dok se statističkim podacima manipulisalo u cilju kreiranja pozitivne slike o životu u gradu. Plan više liči na spisak lepih želja nego na realističan, sprovodljiv i merljiv Plan razvoja, kakav je potreban i kakav zaslužuju građani i građanke Zrenjanina“, navodi se u pisanim primedbama.
Najviše primedbi odnosi se, prema uvidu u koji je imao Danas, na vodu, životnu sredinu i uticaj Linglonga na okolinu, ali su se građanima našli u fokusu i deponija, železnićki saobraćaj, pa čak i praćenje buke, za koju smatraju da je nedovoljno obrađena, čini se prema predatim primedbama čak „samo prepisana“ sa svojim formalnim sadržajem.
„Nacrt Plana ne pominje činjenicu da su poslovi prečišćavanja otpadnih voda dodeljeni firmi “Metito” u vidu javno-privatnog partnerstva u oblasti prečišćavanja otpadnih voda, niti da je to prvi ugovor takvog tipa u Srbiji, inače donet u potpuno netransparentnom postupku. Takođe, o problemu obezbeđivanja vode za piće govori se kroz priču o izgradnji fabrike vode, kao da ta noćna mora ne traje već 11 godina, da grad nije već uložio i vreme i novac u njenu izgradnju, a čelnici grada nebrojano puta obećavali da će fabrika proraditi naredne godine ili najkasnije za dve godine“, navodi se u jednoj primedbi.
Zrenjaninci smatraju da će nvesticija od skoro milijardu dolara, Linglong, značajno uticati na oblast zaštite životne sredine i druge sfere života građana ali se, primećuju, retko pominje u Nacrtu Plana razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. godine.
„Zašto u navedenom Nacrtu Plana razvoja, osim činjenica da je ”već duži niz godina u gradu Zrenjaninu prisutan problem lošeg kvaliteta vazduha i pijaće vode”, za jedan od prioritetnih ciljeva nije predložena izrada Plana kvaliteta vazduha na teritoriji grada Zrenjanina sa posebnim osvrtom na uticaj Linglonga“, pritaju građani.
Nacrt Plana, kako stoji u jednoj od primedbi, uopšte se ne bavi pitanjem broja građana, koji je u stalnom padu, niti merama kako da se populacija poveća.
Ukupno 12 stručnih i argumentovanih primedbi na Nacrt Plana razvoja grada Zrenjanina za period 2023-2030. predato je i zavedeno na pisarnici gradske uprave.
Za razvoj Zrenjanina sela su od značaja
Grad Zrenjanin organizovao je javnu prezentaciju Nacrta plana razvoja grada 2023 – 2030. godine i pozvao zainteresovane da prisustvuju javnom predstavljanju i daju doprinos u izradi tog dokumenta.
Na predstavljanju Nacrta Plana razvoja Grada Zrenjanina istaknuto je da se vodilo računa o kreiranju podsticajnih uslova za razvoj preduzetništva, sektora lokalnih malih i srednjih preduzeća, saradnji između obrazovnih institucija i privrede, kao i unapređenju uslova za život i rad na ruralnom području.
Zašto se ovakvi planovi donose i koliko je važno da republička i pokrajinska sredstva budu transferisana lokalnim samoupravama objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Molnar.
„Ovo je posebno važno kada se ima u vidu da je Zrenjanin površinski druga po veličini lokalna samouprava u Srbiji i ima 21 selo. Centralne teme su i zaštita životne sredine i tranzicija ka zelenoj ekonomiji što je u skladu sa globalnim trendovima. Da bi Zrenjanin do 2030. godine bio ekološki bezbedan i energetski siguran, predviđeno je da se izgradi održiv sistem upravljanja otpadom, podsticajni ambijent za razvoj cirkularne ekonomije, kao i da se unapredi energetska efikasnost i uslovi za širu primenu obnovljivih izvora energije“, navodi se u osvrtu profesora Molnara, koji je objavio list Zrenjanin.
Sa planom se kasnilo
Prethodni Plan razvoja je bio donet za period od 2014. do 2020.godine i njim je bilo predviđeno rešavanje gorućih zrenjaninskih problema: pijaće vode, regionalne deponije, unapređenje toplane i izgradnja kanalizacije po selima koja uglavnom imaju septičke jame.
Prema toj, sada već istekloj strategiji, planirano je da će unapređenje kvaliteta pijaće vode biti ostvareno u periodu 2014.-2015.godine.
„Svima je poznato da proklamovani ciljevi uglavnom nisu ostvareni pa je pitanje, s obzirom da se odluke donose u Beogradu, čemu uopšte lokalni planovi razvoja. Od ranije je poznato da se na izvorištima u Zrenjaninu beleži pad nivoa izdani koji je posledica veoma sporog obnavljanja rezervi vode koje se smanjuju jer je zahvatanje veće od prirodnog dotoka. Opravdano se postavlja pitanje da li će velike količine vode, koje će trošiti Linglong, ugroziti vodosnabdevanje Zrenjanina i dovesti do daljeg siromašenja izvorišta. Svi dosadašnji “strateški dokumenti” obično su usvajani u gotovo u identičnom tekstu iz godne u godinu“, upozorio je ranije politikolog i aktivista Miroslav Samardžić.
Prema dosadašnjim strateškim dokumentima, izgradnja regionalne deponije sa reciklažnim centrom trebalo je da bude završena 2016. godine. Uvođenje alternativnih izvora energije u JKP “Gradska toplana” trebalo je da bude ostvareno u periodu 2015-2020. Strategijom je bilo predviđeno da se kanalizaciona infrastruktura u selima izgradi u periodu od 2016. do 2020. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
