Nakon poplavnog talasa koji je zadesio užički kraj i naneo velike štete, stanje se polako normalizuje, jer su vodotoci reka i potoka ili u stagnaciji ili opadanju, ali vanredna situacija je i dalje na snazi u Arilju, Bajinoj Bašti, Požegi, Kosjeriću i Prijepolju.
Fabrika vode u Arilju, koja vodom za piće snabdeva tu opštinu, ali i Lučane, Požegu, Čačak i Gornji Milanovac, od juče ponovo radi, regionalni i magistralni putevi su prohodni, ali ne i svi lokalni pravci koji su oštećeni bujičnim poplavama ili pojavom starih i novih klizišta. U prekidu su tri pristupna pravca za selo Godečevo u opštini Kosjerić, u kome ima oko 70 domaćinstava, a ostalo je da se otklone i manji kvarovi na elektomreži u pojedinim seoskim područjima Čajetine i Bajine Bašte.
U Bajinoj Bašti, u kojoj su najveće probleme izazvala stara i nova klizišta, osposobljena je jedna traka puta preko Nikojevića i Rogačice, ali za potpunu sanaciju te deonice potrebna su velika ulaganja, a ima oštećenja koja nisu otklonjena ni posle poplave od pre dve godine.
U Požegi voda se crpi iz podrumskih prostorija u domaćinstvima, ali su i dalje pod vodom malinjaci i oranice.
– Najveći problem Požege je u tome što je u pitanju nebranjeni deo rečnih korita u koje se slivaju vode Skrapeža, Moravice i Đetinje, ali situacija se polako normalizuje – kaže za Danas Saša Cicvarić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije Užice.
Na pitanje da li bi se posledice izlivanja reka mogle sprečiti boljim održavanjem postojećih i izgradnjom novih nasipa, Cicvarić kaže da bi se time štete ublažile, ali da je ovog puta količina padavina bila skoro dva puta veća od one na koju je upozorio Republički hidrometeorološki zavod.
– Zbog učestalih problema sa izlivanjem voda, lokalne samouprave postaju odgovornije, pa se bolje održavaju kanali i propusti, ali za kontinuirane preventivne mere potrebni su veliki novac i sistemska rešenja . Prioritet i treba da bude čišćenje kanala i propusta i uklanjanje divljih deponija iz reka i potoka i s njihovih obala – poručio je Cicvarić i dodao da je za održavanje voda prvog reda odgovorno JP „Srbijavode“, dok su vode drugog reda u nadležnosti lokalnih samouprava.
U Užicu nema nasipa za odbranu od poplava reke Đetinje, već je JP „Srbijavode“ kao odbranu od njenog izlivanja, pre nekoliko godina, uredilo njen tok u dužini od dva kilometra kroz centar grada, od ustave na gradskoj plaži do Velikog parka.
– To je jedino područje koje se brani od poplava po republičkom operativnom planu odbrane od poplava na teritoriji Užica. Sve ostalo su nebranjena područja, ali lokalna samouprava svojim planovima određuje koje od njih treba da se brane i to po lokalnom operativnom planu i ranijim iskustvima – kazao je za Danas Jugoslav Jovanović, rukovodilac tima za odbranu od poplava u Užicu.
Na pitanje zbog čega se nasipima ili na drugi način ne brane od izlivanja Đetinje područja nizvodno od grada u sevojničkoj dolini, selima Krvavci i Zlakusa, koja su i najugroženija, Jovanović navodi da to nisu područja koja su planovima predviđena za odbranu, jer je u pitanju poljoprivredno zemljište.
– Niko od vlasnika objekata na tom području nema saglasnost nadležnih republičkih organa da na tom području može bezbedno da gradi stambeni objekat. Po zakonu o vodama, takva područja spadaju u nebranjena područja, jer se tretiraju kao nenaseljena područja i poljoprivredno zemljište. Napravili su kuće pored njiva, na ravnom i pored reke, nakon čega su se pojavili problemi, ali niko od njih nema građevinsku dozvolu, jer da bi je dobili potrebno je da pribave saglasnosti od „Srbijavoda“ i Republičke direkcije za vode – objasnio je Jovanović, a potom istakao da je na tom području izgrađena i Valjaonica bakra, ali da su pre izgradnje pribavljena dokumenta kojima su se graditelji izjasnili da prihvataju rizike, kako bi se fabrici obezbedilo vodozahvat, čime su potvrdili da su svesni tog rizika. Jovanović kaže da lokalna samouprava u Užicu nema nikakvu odgovornost za povremena izlivanja Đetinje, ali da ipak preduzima mere za odbranu od poplava.
U Požegi, kako tvrdi Dragan Bojić, načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije, nasip na Skrapežu je izdržao nedavnu poplavu, ali su podzemne vode napravile velike probleme.
– Nasip je izgrađen posle poplave 1965. godine, a nizvodno bedem s desne strane je sedamdesetih godina napravila železnica, posle izgradnje pruge i pre nekoliko godina je dat na upravljanje JP „Srbijavode“ – kazao je za Danas Bojić, a potom dodao da on nije stručan da govori o tome da li bi se izgradnjom novih nasipa sprečile učestale poplave u Požegi.
U Arilju, koje je juče posetio ministar Velimir Ilić, ne postoje nasipi za odbranu od izlivanja Moravice i Rzava, a neće ih skoro ni biti jer, kako kažu u toj lokalnoj samoupravi, uprava JP „Srbijavode“, u čijoj je to nadležnosti, tvrdi da nema para. Na jednom delu toka Moravice postoji nasip, ali od džakova sa peskom koji su postavljeni još 2014. godine u vreme prethodne velike poplave.
– Reke Moravica i Rzav su vode prvog reda i u nadležnosti su JP „Srbijavode“. Postoji projekat od pre desetak godina za uređenje korita reke Moravice, koji jeste pomalo megalomanski, ali nikad nije bilo para da se on realizuje. Opština se više puta obraćala JP „Srbijavode“, ali oni tvrde da nemaju novca i najverovatnije da imaju preča mesta od Arilja koja treba da se brane – kazao je za Danas Branko Vukajlović, zamenik predsednika opštine Arilje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
