Nastava na daljinu iz ugla prosvetnih radnika: Nastavnici preopterećeni i pod stresom 1Foto: Beta/Milan Obradović

Najveći broj nastavnika u Srbiji suočio se sa višestrukim problemima u realizaciji nastave na daljinu, pokazalo je istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, sprovedeno u periodu maj 2020 – oktobar 2021, u kome je učestvovalo 50.202 prosvetnih radnika iz 1.800 osnovnih i srednjih škola.

Za skoro 54 odsto nastavnika najveća teškoća je bila dostupnost resursa i tehnologije učenicima, što je bio problem i za 43 odsto prosvetnih radnika, dok se 45 odsto njih požalilo na povećano radno opterećenje i stres prilikom rada od kuće.

Oko 35 odsto nastavnika kao ograničenje nastave na daljinu navodi to što im nije bilo jednostavno da procene napredovanje učenika.

Trećini je problem bio nizak nivo digitalnih kompetencija učenika, a 27 odsto navodi neodgovarajući nivo kompetencija samih nastavnika.

Sličan procenat kao problem u realizaciji ovog vida nastave navodi motivaciju i uključivanje učenika, a četvrtina uključenost nedisciplinovanih učenika, ali i komunikaciju sa đacima. Za nešto više od petine problem predstavlja uključivanje učenika iz marginalizovanih grupa.

„U uslovima u kojima su nastavnici već isuviše opterećeni (velika odeljenja, izostanak saradnje i partnerskih odnosa sa roditeljima, rad sa učenicima koji rade po nekom od IOP modela..) dodatno opterećenje i stres koji dolaze od organizovanja novih oblika nastave i učenja morao bi se naći u fokusu onih koji o školi i njenom funkcionisanju odlučuju. U tom smislu, nastavnicima bi trebalo obezbediti raznovrsne vidove pomoći i podrške usmerene na oslobađanje od stresa, vođeno suočavanje sa strahovima od novog i nepoznatog, prepoznavanje zone sopstvene odgovornosti i dometa, ali i zone koje tu odgovornost i domete prevazilaze“, navodi se u Zavodovoj analizi rezultata ovog opsežnog istraživanja.

Nešto više od četiri petine nastavnika smatra da je iskustvo njihovih kolega u izvođenju učenja i nastave na daljinu oskudno.

Od tog broja 38 odsto je reklo da su se u uslovima pandemije prvi put suočili sa tim vidom nastave, dok je tek 15 odsto navelo da nastavnici iz njihovih škola imaju veliko iskustvo.

Za najveći broj ispitanika jedna od važnih prednosti nastave na daljinu je  veliki izbor alata (56 odsto); sledi dostupnost (platformi, materijala, resursa) koje ovaj oblik organizovanja nastave omogućava (45,5 odsto).

Trećini je prijala mogućnost inovacije, odnosno sloboda eksperimentisanja nastavnom praksom, a sličan procenat je kao pozitivno naveo mogućnost prilagođavanja procesa učenja individualnim potrebama đaka.

Petina ispitanika je kao prijatno iznenađenje istakla uključenost učenika i njihovo zadovoljstvo ovakvim načinom rada, kao i korisnost za đake.

U realizaciji nastave na daljinu nastavnicima su najveća podrška bili besplatni alati i resursi (52,4 odsto) i različiti nastavni materijali i primeri dobre prakse (52,3 odsto).

Na listi pomoći i podrške nastavnicima, sledi obrazovni TV program (37,7 odsto), te obuke i seminari o nastavi putem interneta (28,4 odsto).

Nešto više od petine nastavnika biralo je kontakt sa stručnjacima (iskusnim nastavnicima u ovom polju, IKT stručnjacima) kao važan oblik podrške, a prosvetnim radnicima su od najmanje pomoći bile jasne smernice Ministarstva prosvete.

Istraživanje je pokazalo i da je za realizaciju nastave na daljinu gotovo dve trećine nastavnika koristilo gugl učionicu.

„Podatak koji ne bi trebalo da ostane nezapažen, a trebalo bi i da privuče posebnu pažnju onih koji o obrazovanju i njegovom kvalitetu odlučuju, jeste taj da nešto više od jedne petine ispitanih nastavnika tvrdi da nije koristilo sisteme za učenje i podučavanje, već su se oslanjali samo na alate za komunikaciju (mejl, Viber, Zum, Tims…Oni jesu dobar izbor za deljenje informacija, ali proces učenja i podučavanja nemoguće je i pedagoški neopravdano svoditi na prenos informacija, pa je ovakav izbor nastavnika teško objasniti“, piše u analizi.

Za komunikaciju sa đacima trećina nastavnika je koristila gugl učionicu li Edmondo, 31 odsto Viber, 11 odsto Gugl mit, oko 9 odsto i-mejl, a pet odsto Majkrosoft Tims.

Kada je reč o alatima za izradu obrazovnih sadržaja, prednjači gugl upitnik (62 odsto). Slede desktop aplikacije (vord, eksel, pauer point …) – 60 odsto, zatim već pripremljeni obrazovni sadržaji (44 odsto) i onlajn ofis aplikacije (35 odsto). Oko 10 odsto koristio je Quizziz i Prezi.

Najveći broj zaposlenih u obrazovanju (45,5 odsto) smatra da će škola, kada se trenutna epidemiološka situacija završi, biti promenjena, drugačija i da će se učenje na daljinu koristiti više nego ranije.

Skoro 17 odsto je uvereno da će učenje na daljinu postati sastavni deo buduće školske prakse, dok trećina veruje da će se škola vratiti uobičajenim tokovima.

Kada je reč o promenama koje bi u školsku praksu trebalo uvesti naredne školske godine, polovina prosvetnih radnika se zalaže da nastava na daljinu bude sistemski uvedena kao dopuna redovnom nastavnom procesu.

Petina nastavnika smatra da bi školskim kalendarom trebalo uvesti kraće periode (jednu ili dve nedelje) tokom kojih će se vaspitno obrazovni proces izvoditi putem učenja na daljinu.

S druge strane, 30 odsto bi stečeno iskustvo ostavilo u zoni epidemiološke situacije i vratiti se na staro.

„Ako je namera kreatora obrazovnih politika da zadrže/uvedu nastavu i učenje na daljinu u redovan školski život neophodno je pozabaviti se značajnim brojem zaposlenih, koji trenutno pokazuje otpor ka promeni ovog tipa. To znači da bi pre svega trebalo ispitati uzroke ovim otporima, a potom, sistemski, kontinuirano i raznovrsno raditi na njihovom uklanjanju“, navodi se u analizi.

Kadaje reč o preduslovima za ovaj vid nastave, 56 odsto ispitanika smatra da bi nastavnicima i školama trebalo omogućiti veći pristup IKT resursima (u smislu računara, stabilne internet konekcije i sl).

Polovina učesnika istraživanja smatra da bi trebalo ujednačiti alate i softvere koji se koriste na nivou cele škole, 44 odsto je za organizovanje sistemskih obuka za podizanje digitalnih kompetencija nastavnika.

(Ne)potrebni digitalni udžbenici

Polovina nastavnika tokom izvođenja nastave na daljinu nije koristila

digitalne udžbenike i platforme izdavačkih kuća, od tog broja 20 odsto je navelo da ovi udžbenici ne postoje za njihov predmet. Četvrtina ih je koristili ponekad, a 16 odsto retko. U ovom trenutku, svega 10 odsto veoma često koristi digitalne udžbenike u nastavi.

Uzorak

U istraživanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja učestvovalo je 47.030 nastavnika (94 odsto), 964 direktora (dva odsto), i 2.208 stručnih saradnika (četiri odsto). Od ukupnog broja nastavnika 31.907 (63,55 odsto) zaposleno je u osnovnim, a 17.478 (34,82 odsto) u srednjim školama. Jedan manji broj zaposlenih, tačnije njih 817 (1,63 odsto) radi delom u osnovnoj, a delom u srednjoj školi. Strukturu stručnih saradnika u uzorku, pored pedagoga i psihologa (1.716), čine i defektolozi (207), bibliotekari (204) i socijalni radnici (81).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.