foto (BETAPHOTO/Olimpijski komitet Srbije/MO)Biti i rekreativni skijaš u Srbiji nije finansijski nimalo lako i dostupno je ipak manjem broju privilegovanih. Biti profesionalni skijaš u zemlji gde se na individualni sport „u principu“ gleda kroz iskakanje nekih „bogomdanih“ pojedinaca, koji se pojavljuju „niotkud“, postignu neke rezultate, ali za razliku od još većih izuzetaka, ne žive baš dugo u srcima nacije, u medijima još manje.
Nevena Ignjatović u svojoj 32. godini predstavljaće uz Marka Vukićevića ovih dana Srbiju i sebe naravno na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu. Svojim četvrtim igrama, posle 2010. u Vankuveru, 2014. u Sočiju i u Pjongčangu 2018.
Na poslednjim je zauzela je 14. mesto u alpskoj kombinaciji, dok je u slalomu i veleslalomu bila 26. A samo dva i po meseca pre Pekinga napisala je otvoreno pismo javnosti u kojem je u desetak redova postavila dijagnozu srpskog skijanja.
„U situaciji sam da nakon 25 godina treninga, tri učešća na Olimpijskim igrama, rezultata u Top 7 najboljih na svetu, ispaštam po ko zna koji put zbog Skijaškog saveza i kao takva ne dobijem ono što mi na osnovu mojih rezultata pripada, sve to u u olimpijskoj godini koja mi je naravno najbitnija.
Na kraju još imam utisak da sam ja nešto kriva“, napisala je Ignjatovićeva iz Zinala, 1259 kilometara od Beograda sredinom novembra 2021. davši na znanje da je osim na stazi, sama i van nje.
Rođena je 1990. u Kragujevcu, počela je da skija na Kopaoniku kad je imala četiri godine, i tad se razvila ljubav prema tom sportu za koji se u Srbiji „sazna“ da postoji obično ovako kad su zimske Igre.
Učestvuje tu država u finansiranju, ima i nešto državnih sponzora, ali sve zajedno je po njenim rečima otprilike trećina budžeta koji imaju njene rivalke na stazi. Preko zime baza joj je u Sloveniji odakle su joj i treneri, na trkama svetskog kupa 14 puta se plasirala u top 30 najboljih skijašica, a najbolji plasman joj je 6. mesto u alpskoj kombinaciji 2018. u švajcarskom Lencerhajdeu.
U Peking je stigla povređena, koleno je ipak bolje i moći će da se takmiči ali samo u spustu i slalomu, super drži je otpao zbog prevelikog opterećenja. Kaže da bi bila zadovoljna da ostvari plasman među Top 10, ali i da bude bolja nego u Pjongčangu, te da u tom smislu „veruje u čuda“. Išla je vanredno u školu, vanredno na fakultet i postala master ekonomista, jer su „profesori dolazili na termine odvojeno za mene“.
Smatra da Srbija s obzirom na planine koje ima, ima i veliki potencijal da bude skijaška nacija i volela bi kad bi dala doprinos da se ovaj sport omasovi.
Spava u apartmanu sa svojim timom, jer za cifru kojom bi platili jedan dan boravka u hotelu, pokriju sedam dana u apartmanu. Voli visoke pete, suknjice i košulje, prstenje i uopšte nakit joj je fetiš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
