Foto: Privatna arhiva„Neću da ućutim. Nisam se uplašila. Vidimo se 15. marta u Beogradu“, poručuje Ana Jerotijević, aktivistkinja iz Kraljeva koja je početkom vikenda dobila anonimni telefonski poziv sa skrivenog broja „da se smiri i pripazi zbog dece”.
Pretnje, kako kaže ona za Danas, nisu počele sad, samo su se od pre neki dan – intenzivirale. Prošle nedelje Ana Jerotijević je bila na razgovoru u kraljevačkoj policiji zbog opšte poznate situacije sa „Terzićem i jajima”.
– Te prve večeri kada je bilo „1:0” za jaja, više nas je bilo ispred kraljevačke opštine i gađali smo jajima zgradu i njega. Ja sam prolila crvenu farbu ispred opštine. Tada smo, verovatno, svi snimljeni, i svi smo bili na saslušavanju. To sam i objavila na društvenim mrežama, u onom šaljivom tonu „ako me se sete na Dan bezbednosti” i izgleda da se neko „setio”, kaže naša sagvornica.
Prvo su joj preko društvenih mreža stizale poruke podrške, ne samo iz Kraljeva, već i iz drugih gradova, tipa: „i meni prete” ili „i mene su saslušavali” i to mahom od žena.
– Većinu njih nisam lično poznavala. Počeli su ljudi i da me zovi i telefonom, takođe dajući podršku, ili sa pitanjima „da li ću da platim kaznu?” i ako hoću „da li imam dovoljno novca za to ili mi je potrebna i ta vrsta pomoći?”… Tako da u prvom trenutku nisam ni obratila pažnju da mi stiže poziv sa skrivenog broja sa kojeg me je glas nepoznatog muškarca upozorio „ti mala, nemoj da se više zaje*avaš”, „da se smirim” i podsetio „da imam decu”, priča Ana Jerotijević.
Tog trenutka to je nije nešto posebno uplašilo i uznemirilo.
– Pošto sam glumica pa se bavim i lektorskim delom tog posla pokušala sam da otkrijem akcenat onog koji me je pozvao i pretio. To nije kraljevački akcenat. Kod nas je jako puno ljudi došlo sa Kosova ali nije „vukao” ni na kosovski akcenat, koji takođe umem dobro da prepoznam. Taj neko se „trudio” da onako, malo zvuči kao „beogradski” ali je očigledno da fingira takav govor, da je lažni…, analizira ona.
Kao glumica i umetnica, Ana Jerotijević isiče da po difoltu ima potrebu za kritičkim osvrtom na svaku vlast, i ono što ona radi. Prema njenom mišljenju, umetnici i umetnost zato i postoje. Ne krije ni da na drušvenim mrežama uredno i svakodnevno objavljuje sadržaje protiv režima i njegovog aktuelnog predsednika (sa jasno „okačenim” odrednicama da nije i njen) kao da je zbog takvih „sličica” i mimova dobijala pretnje i ranije – tipa: „ti mala iz Kraljeva”.
– Uvek sam mslila da je moje da radim svoj, a oni njihov posao. A, nisam mala uopšte. Imam 50 godina i borila sam se i protiv onog, a sada još više ovog režima. Zbog svog angažmana ostala sam bez posla za koji sam se školovala (profesor glume bio joj je bard Branislav Ciga Jerinić) jer sam pre 12 godina sa dolaskom SNS-a dobila otkaz u kraljevačkom pozorištu. Danas, u pozorištu mogu da kupim kartu i uđem, i to je to, navodi ona.
Zbog represija režima selila se i iz Kraljeva u Novi Sad ali se ni tad nije bavila svojim poslom, kao ni po povratku u zavičajno Kraljevo, gde radi na benzinskoj pumpi („pumpam svakodnevno”, duhovita je naša sagovornica na svoju muku). Takođe drži i školu glume.
Ljudi koji su nju otpustili, navodi ona, sada podržavaju studente.
– Oni su od nedavno „umešali u protestante”, nose transparente, idu na proteste u Kragujevcu, Nišu… Ne zbog svojih izgubljenih 12 godina već da podsetim na njihovu prošlost, ko su i šta bili na društvenim mrežama „kačim” njihove fotke iz „naprednjačkog” perioda i otvoreno ih prozivam zbog toga. Tako neće moći. Ne možeš da preko noći „opereš” ono što si radio više od decenije…, izričita je ona, zaključujući da je „Kraljevo mali grad i takve stvari se ovde ne praštaju”.
Prošlonedeljni poziv sa skrivenog broja nije prijavila policiji.
– Nisam, zato što sam dan-dva pre toga bila u policiji. U tom informativnom razgovoru, u kome su oni bili zaista veoma korektni, otvoreno sam ih pitala „da li je normalno da sa vama ispred opštine stoje poznati kraljevački kriminalci kao privatno obezbeđenje, a vi saslušavate samohranu majku dve ćerke?”. Oni su mi iskreno odgovorili – da nije. Kako onda da mi svojoj deci, ako im nešto zatreba, kažemo da se obrate policiji. Ko može da ima poverenja u vas kao službu?, zaključila je Ana Jerotijević taj razgovor, zbog koga je smatrala da je iluzorno da ih obaveštava o pretećim pozivima.
Posle pretećih, pak, imala je i druge, ne anonimne, prijateljske, dužebrižničke pozive u kojima je sada ne preteći već drugarski, takođe, posavetovna isto: „da se ipak smiri”, „skloni”, da „čuva decu”…
– Nisam se uznemirila toliko zbog pretećeg ali zbog ovih drugih uvukao mi se crv sumnje. Mlađa ćerka, kada je za vikend izašla u grad, po prvi put sam se ipak zabrinula i zamislila. Zamolila sam je da gde god je stalno se javlja. Pre nisam nikada ali sinoć i preksinoć neprestano sam razmišljala gde je i brinula da joj se nešto ne desi, iskrena je naša sagovornica.
Takođe, nije čak ni mislila da oko svega toga treba dizati posebnu frku, „priču podizati na taj nivo” i objavljivati po medijim, međutim, njen prijatelj pisac Marko Vidojković, sa svojim na žalost (pre)bogatim iskustvom na tom „polju”, posavetaovao ju je iskreno „da se sa tim stvarima nije šaliti”.
Nisu je pokolebali i zastrašili. Razgovor za Danas završava, u inat njima sa – vidmo se u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
