Foto: FoNet/Milica Vučković
Kao što je Danas već pisao Treće javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 15. marta da je uhapšeno osam osoba, dok se za dve traga, zbog sumnje da su opljačkali desno krilo Palate Srbija i iz jedne od kancelarija odneli vredno ordenje.
Kako je navedeno u njihovom saopštenju, u opsežnoj akciji hapšenja koja je organizovana od strane Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i UKP-a, Službe za suzbijanje kriminala lišeno je slobode osam lica J.M, N.A, I.Z, O.P.G, S.S, A.T, A.R. i R.K. , dok je za S.H. i S.B. tužilaštvo podnelo predlog za raspisivanje poternica.
Prema navodima krivične prijave, za sada 10 lica je u saizvršilaštvu iz kancelarije za ordenje, koja se nalazi u desnom krilu SIV-a izvršilo tešku krađu državne imovine i to 43.000 državnog ordenja izuzetno velike vrednosti.
Među imenima osumnjičenih za krađu u medjima se pojavilo i ime bivšeg državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodan Homen, za kojim se traga, jer se, navodno nalazi u bekstvu i za njim je raspisana poternica.
Slobodan Homen, se oglasio u pisanom saopštenju, povodom ovih demantujući ih u potpunosti.
– Opšte je poznato da su mi deda i otac bili kolekcionari ordenja, pa samim tim da se u kolekciji nalazi ordenje koje je sakupljano 50 godina. Baš zgodno za ovaj slučaj, zaključio je na kraju svog saopštenja Homen.
Homenov advokat Nenad Konstantinović izjavio je u subotu, 16. marta povodom čitavog ovog slučaja da su „mediji zloupotrebljeni i da se pravi senzacija”.
– Ne može neko lice biti u bekstvu koje ni na koji način nije kontaktirano od strane policije ili Tužilaštva. I policija i Tužilaštvo sigurno imaju podatke da Homen dolazi vrlo redovno u Srbiju i nikada ga niko nije kontaktirao, istakao je Konstantinović za Danas.
Za tako nešto trebalo bi sedam-osam kamiona
Da je ovo, kako je u medijima objavljeno i prikazano, apsolutno nemoguće izričit je advokat Zvonko Marković, počasni predsednik kragujevačkog Kluba kolekcionara i starinara „Miloš Veliki” o kome su mediji više puta pisali kao „čoveku koji u Srbiji ima najveću kolekciju ordenja”.
Marković kaže za Danas da je tokom vikenda bio na skupu na kome je razgovarao sa visokim vojnim licem, sada u penziji, koje je do pre desetak godina bilo zaduženo za bezbednost i staralo se i o ordenju i medaljama u pominjanom objektu.
– Pa, to je pet soba punih sanduka sa ordenjem, tone i tone i bilo bi neophodno sedam-osam kamiona da se sve to iznese iz Palate SIV-a. Kako pored obezbeđenja za koje svi znamo kakvo je i koliko je. Nemoguće je da se neprimećeno to iznese iz bivše Palate federacije, smatra Marković.
Po njegovom mišljenju u pitanju bi moglo da bude nedodeljeno oredenje iz ranijeg, socijalističkog perioda.
– Ali, ono kolekcionarski ne vredi ništa. Orden za hrabrost ili medalja rada može da se kupi za jedan evro. Na Lumundu ima takvog oredenja i prodaje se za 50 dinara, kaže Marković koji se sakupljanjem ordenja i medalja sa ovih prostora do početka Drugog svetskog rata bavi već punih 57 godina.
On podseća na poznatu činjenicu da je još otac Slobodana Homena sakupljao ordenje kao i on.
– Oni su ljudi poznati kolekcionari, imaju novca, i ne bave se time – kakva krađa. Znam da za svaki orden koji su kupili stari ili noviji, kao pravi kolekcionari imaju papir kao i potvrdu kome je, kada i zbog čega dodeljen, napominje ovaj naš sagovornik.
Šta je stvarno bilo utvrdiće istraga, advokatski a ne kolekcionarski zaključuje Zvonko Marković.
Zbirka odlikovanja porodice Homen svetski poznata i priznata
Da tu verovatno nečeg ima jer je isuviše velika lavina pokrenuta da bi to tek bilo čista fikcija, smatra Dragomir Acović, heraldičar.
– Ali, u celoj stvari ili onaj koji je sačinio prvobitnu informaciju ili oni koju se je čitali, neko nešto nije razumeo. Napravljena je ogromnu zbrka i na osnovu onoga što je do sada objavljeno nemoguće je steći objektivno viđenje tog događaja, kaže Acović koji je već puna tri dana „pod udarom novinara” povodom ovog pitanja – „samo se smenjuju”.
Prvo, pominje se 43.000 odlikovanja.
– Toliki broj, čak i da se radi o onim najelementarnijim, koji se najviše, masovno dodeljuju to je opet tolika količina kakva ne postoji kao zaliha u Centralnoj kancelariji ordena u Kini ne postoji. Obzirom da se danas kod nas dodeljuje 160 do 200 raznih odlikovanja na godišnjem nivou zamislite za koliko decenija bi tu trebalo da je deponovano zaliha. To je samo po sebi nepojamno, ističe on.
Drugo, kada se kaže 43.000 ordena on samo može da pomisli da je neko pobrkao broj odlikovanja sa recimo inventarskim brojevima.
– Na primer ovako, ako imamo jednu medalju sama medalja je broj 1, pa traka o kojoj medalja visi je broj 2, tračica za revere odela broj 3, kutija broj 4, povelja o medalji broj 5, kutija za povelju broj 6… Kada podelite broj 43.000 sa šest došli bi ste na negde nešto više od 7.000 jedinica što je već možda bliže pameti ali je i dalje strahovito veliki, navodi Acović.
Po njegovim rečima mora se imati u vidu da je sadašnji Zakon o odlikovanjima (i odlikovanja koja se dodeljuju) uveden 2009. godine.
– Dakle, ne možete da kažete „to nam je ostalo iz 1960.-tih godina”. Pre toga je bio na snazi Zakon iz 1998. godine koji je važio ukupno 10 godina, kada se jako malo oredenja dodeljivalo. Onda, toliki broj ne može da se odnosi ni na to. Može da se odnosi na odlikovanja iz SFRJ i FNRJ koje je u državi od 20 i kusur miliona neko po zadatku naručio toliku zalihu jer „trebaće u narednom milenijumu” a onda se država raspala pa je preostala velika količina toga. Koja je to država, režim, vlada, koji smatraju da to što se zateklo tamo u trezoru treba da ostane tamo dok je sveta i veka. I čemu?, odgovara i pita se ovaj naš sagovornik.
Na opaske da je među njima bilo i skupocenih, on izričito odgovara:
– A, ne. I onda, kada su se dodeljivali, to što je bilo skupocenih sa zlatom i draguljima – a bio ih je jako mali broj, to je držano u sefu a ne u magacinu. Bilo ih je vrlo malo i znalo se – ako je primerak za Tita onda je on napravljen od zlata, platine, dijamnti su iz Južne Afrike, rubini su iz Burme… A, ako su za nekog člana Centralnog komiteta onda su dijamanti iz Jakutije a rubini su sa Kavkaza jer su jeftiniji, upućen je Acović.
On podseća da je bila i jedna manja količina ordenja od zlata iskovanog 1944. godine u jeku rata na inicijativu Staljina koje je drug Tito dodeljivao ali njih nije bilo na stotine i hiljade komada.
– Sve ostale partizanske zvezde nisu pravljene od zlata već od materijala od koga se, inače prave blokeji za cipele, kaže on.
Kapitalno pitanje je količina navodno nestalog ordenja.
– Kada ukradte četiri komada nečega možete da smatrate da će za to biti zainteresovani kolelcionari jer je retko. A, 43.000 komada nečega – to ne vredi ništa, slaže se i Acović.
Acović, takođe, ne ulazi u to ko je naveden i apostrofiran imenom i prezimenom a ko inicijalima ali…
– Homenova zbirka, koja je u stvari zbirka njegovog oca je čuvena i poznata u svetskim okvirima a ne samo našim među kolekcionarima barem 40 godina i nije nastala juče. Do sada je bezbroj puta izlagana po muzejima i galerijama. O njoj su pisane razne publikacije, eseji i stručni katalozi, podseća i ovaj naš sagvornik.
Čudno je, smatra on, što se u saopštenjima navode ljudi koji su pravnici i advokati i jako dobro informisani sa svim posledicama kršenja zakona.
– Jednog dana kada se bude čula kompletna i prava verzija, ako se ikada bude čula onda ćemo biti pametniji, zaključuje Acović.
Bez javnih podataka koliko je odlikovanja bilo deponovano i da li na istom mestu
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je razvijeni sistem odlikovanja nastao kao svojevrsna kopija Sovjetskog modela tokom Drugog svetskog rata. Taj sistem je u kasnijim godinama unapređivan i usavršavan da je svoj konačni oblik dobio krajem pedesetih godina. Broj odlikovanje je na kraju bio 42, gde je bilo 35 ordena (15 ordena sa više stepena), 6 medalja i jedna spomenica – Partizanska spomenica 1941.
Neki od odlikovanja omogućavali su nosiocima različite povlastice, a u slučaju dva odlikovanja – Ordena narodnih heroja, i Ordena junaka socijalističkog rada nosioci su imali i pravo na počasni naziv (Narodni heroj i Junak socijalističkog rada), navodi za Danas Nemanja Todorović Štiplija, politikolog, društveni aktivista i takođe poznati heraldičar.
Odlikovanja su izrađena, ističe on, od različitih metala i njihovih legura, dok je najviše ordenje rađeno od plemenitih metala i ukrašeno dragim i polu dragim kamenjem. U kasnijim godinama korišćeno je i veštačko kamenje, ali za dodeljivanje odrena inostranim zvaničnicima i pravo drago kamenje – rubini i dijamanti u formi brilijanata. Autori jugoslovenskih odlikovanja bili su eminteni umetnici: Antun Avgustinčić, Đorđe Andrejević Kun, Frano Menegelo Dinčić i drugi.
Odlikovanja su se prvo izrađivala u Moskvi, da bi kasnije odlikovanja bila rađena u ZIN Beograd i IKOM Zagreb.
Kao i svaka socijalistička država, napominje Štiplija, i SFR Jugoslavija je medalje i neke niže redove ordenja dodeljivla masovno. Ta odlikovanja rađena su od skromnijih metala.
No, nekolicina odlikovanja, ordena u višem setpenu dodeljivana su izuzetno retko, te s toga na tržištu imaju veliku vrednost. Pretpostavka je da su odlikovanja izvorno izrađena u velikim koiličinama i da su i čak retko dodeljivani ordeni postojali spremni za neke buduća dodeljivanja.
– Ne postoje javni podaci o tome koliko je ovako vrednih odlikovanja bilo na „lageru” i da li su oni skladišeni na drugim mestima sem zgrade Palate Srbija (SIV). Bez liste odlikovanja koja je nestala ne možemo da znamo kolika je kolekcionarska vrednost ovih odlikovanja na tržištu. Takođe javnost treba da zna šta je sve od odlikovanja bilo u pomenutom depou i da li je država njima upravlja na valjan način, kaže Nemanja Todorović Štiplija.
Još uvek bez detalja u istrazi
I Homenov advokat Nenad Konstantinović u izjavi za Danas ističe koliko je zbirka ordenja porodice Homen poznata u međunarodnim i domaćim kolekcionarskim krugovima i da sadrži sva odličja svih država sa ovih prostora iz perioda 19. i 20 veka.
– Šta bi sada neko neko njemu, eventulano tražio da li on ima „nešto”, „ovo ili ono”, kada je opšte poznato da iz te oblasti od Kneževine i Kraljevine Srbije, preko kraljevina SHS i Jugoslavije, SFRJ, SRJ i SCG, kao i Kraljevine Crne Gore on ima sve, navodi on.
Pak, samu istragu, zbog toga što još nema nikakve detalje, ne može i ne bi da komentariše.
Ne kao advokat, već običan, zdravorazumski čovek Konstantinović, otvoreno sumnja da se tako nešto, zbog nevedene količine i broja – „uopšte i desilo” i kako nešto tako i toliko može uopšte da nestane iz zgrade MUP-a ili je došlo do neke greške u popisu koja je potom senzacionalistički puštena u medije.
– Naravno da Homen nema nikakve veze sa tim, jer on nema veze ni sa zgradom MUPa- SIV-om, ili bilo čim navedenem, stavlja, za sada, zaključak Konstantinović na ovu falerističku zavrzlamu i moguće spinovanje kako bi se javnosti skrenula pažnja sa mnogo važnijih tekućih pitanja.
Najvrednija odličja veoma retka i malobrojna
Po Štiplijinim rečima Ordenska zvezda Ordena Jugoslovenske velike zvezde, najviši orden SFRJ izrađen je od srebra i zata, na sebi je imao 10 brilijanata i 40 rubina. I sama petokraka u centru ordena bila je izrađena od rubina.
– Ovaj orden dodeljen je vrlo retko, najvišim predstavnicima stranih država, te samim tim postoji samo 115 stranih i 12 domaćih dobitnika ovog ordena. Ovaj orden zadržan je u ordenskom sistemu SRJ (tj. SCG) i dodeljen je još nekoliko puta od strane Slobodna Miloševića i jednom od strane Vojislava Koštunice i jednom od strane Svetozara Marovića, nabraja naš sagovornik.
Ordenska zvezda najvišeg vojnog odlikovanja SFR Jugoslavija – Ordena slobodne, je po njegovom mišljenju, možda najvrednije jugoslovensko odlikovanje. Dodeljeno je ukupno šest puta, što ga čini jednim od najređe dodeljivanih odlikovanja u Evropi i svetu.
– Stoga je ovaj orden jedan od najvrednijih odlikovanja SFRJ u kolekcionarskom smislu, zaključuje Štiplija.
Ordenska izvezda izrađena je od zlata i platine sa 45 rubina i 61 brilijantom. Dobitnici ovog ordena bili su samo najveće zvaničnici iz SFRJ (Tito, Gošnjak, Popović i Nađ), i dvoje iz SSSR (Žukov i Brežnjev). Ovaj orden zadržan je u ordenskom sistemu SRJ (tj. SCG) te ga je Slobodan Milošević 1999. godine dodelio generalima Ojdaniću i Pavkoviću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
