Foto: Dušan Pešić/DanasU Vranju je za vikend održan Drugi nacionalni simpozijum Dnevne bolnice za hemioterapiju iz ovog grada, čija su tema bile novine u lečenju onkoloških bolesnika u Srbiji.
Dr Kosta Zdravković, načelnik Dnevne bolnice za hemioterapiju u Vranju, ističe za Danas da je ovaj nacionalni skup onkologa u Vranju među tri najznačajnija u Srbiji, pored onih u Beogradu i Novom Sadu.
Razgovarano je o novinama u lečenju onkoloških bolesnika u Srbiji, a naš sagovornik kaže da su u pitanju lekovi koji se u vranjskoj Dnevnoj bolnici za hemioterapiju primenjuju od jula.
„To su lekovi koji se koriste, na primer, u lečenju karcinoma dojke ili debelog creva, ali je njihova primena sada ‘spuštena‘ na nivo prve linije terapije. Sada se oni daju na početku lečenja, što ima mnogo veću korist za pacijenta nego kada su se davali kao treća linija. Lek ‘perdžeta‘, koji se koristi u lečenju karcinoma dojke, a koji se u Vranju koristio samo od određenog nivoa lečenja, sada se primenjuje u adekvatnom trenutku za pacijenta. To je ta najmodernija terapija koja se koristi u Evropi i svetu“, ističe naš sagovornik.
Zdravković kaže da je pacijent koji je primio nekoliko linija terapije već iznuren, pa svi ti lekovi, koje je već uneo u organizam, slabije deluju.
„Odmah na početku lečenja idemo sa najkvalitetnijom mogućom terapijom. Štedi se i vreme koje je ključno u procesu izlečenja. Ranije je pacijent prvo primao jedan lek, pa ako dođe do pogoršanja stanja, drugi. Tek onda, kao treća terapija, davala se biološka ili imunoterapija. Sada se ona odmah daje zavisno od biologije samog tumora“, objašnjava Zdravković novine u lečenju onkoloških bolesnika.
Na ovom simpozijumu i „decentralizacija“ je bila tema, „kako bi terapije koje pacijenti primaju u Nišu, mogle biti dostupne i u Vranju“.
„Ideja je da lekove sa C liste RFZO ‘spustimo‘ na B listu, da možemo da ih dajemo u Vranju, da pacijent uopšte nema potrebu da ide u Niš. Da njihova aplikacija bude u ustanovama regionalnog tipa koje su za to opremljene i imaju kadar. A mi, u Vranju, to imamo“, mišljenja je on.
Kako objašnjava, decentralizacija znači da „sve ono što možeš – što više približiš pacijentu“.
„Lekare iz Niša smo od marta 2010. počeli da dovodimo u Vranje i ovde radimo konzilijarne preglede. Lečenje onkološkog bolesnika je, maltene, jedina grana medicine gde lekar kao pojedinac ne može da odluči o nečijem lečenju. To je multidisciplinarni pristup, gde sarađuju lekar operativac, lekar koji aplikuje hemioterapiju, lekar koji eventualno zrači, patolog… Svi zajedno donose najbolje moguće rešenje i prave plan lečenja za tog pacijenta“, ističe Zdravković.
Precizan podatak o broju obolelih od karcinoma u Vranju, kako ističe, „ne zna, jer je to apstraktno pitanje“.
„Mi imamo oko 5.000 kartona za ceo Pčinjski okrug. Ali, među njima ima i osoba koje su operisane pre 20 godina i izlečene. Dakle, imaju karton, ali nemaju aktivnu bolest. Dnevna bolnica za hemioterapiju ima oko 40 pregleda dnevno, u proseku, u koje su uključeni i konzilijumi i sami pregledi“, kaže sagovornik Danasa.
Poznati su, međutim, podaci o broju novoobolelih u Vranju na godišnjem nivou.
„Novoobolelih je između 300 i 350 ljudi godišnje, a taj prosek u Vranju je čak manji nego na republičkom nivou. Opet, treba imati u vidu da postoje pacijenti koji ne žele da se leče u državnim ustanovama, ali je to zanemarljiv broj. Možda pet odsto od ukupnog broja onkoloških bolesnika leči se privatno“, reči su Zdravkovića.
Objašnjava da je u Vranju najčešći karcinom pluća, ali se u poslednje vreme javlja mnogo pacijenata sa metastazama digestivnog trakta.
„Ima u tome udela i korona. Ja sam rekao da će posle epidemije korone nastupiti epidemija kancera u fazi metastaze, jer ljudi nisu išli kod lekara. Neki se plaše zbog korone, a neki osećaju da im nije dobro, imaju tegobe, ali ne žele da odu kod lekara da im ne bi rekao ono na šta i sami sumnjaju. Onda takvi pacijenti prave kardinalnu grešku, dođu kod nas tek u kasnijoj fazi bolesti, kada mi ne možemo da pričamo o izlečenju, već samo o prevođenju u hroničnu fazu bolesti kako bi pacijent mogao da živi sa njom“, govori naš sagovornik.
Porast obolelih od karcinoma je problem ne samo u Srbiji, dodaje Zdravković, već i u svetu.
„Srbija je negde u sredini po broju novoobolelih od karcinoma dojke na godišnjem nivou, u odnosu na Evropu. Ali smo, zato, prvi po broju umrlih od ovog karcinoma. To pokazuje da naša teritorija nije ugroženija u odnosu na ostale u Evropi, ali je kasnije javljanje u inicijalnoj fazi bolesti koje mnogo utiče na to da li će osoba preživeti ili ne. Podatak koji je profesor Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, izneo na simpozijumu je da će, kako je njemu rečeno, do 2050. svaka osoba starija od 65 godina bolovati od neke vrste karcinoma“, ističe.
Kada govori o faktorima za razvoj karcinoma, Zdravković naglašava da je „samo 10 odsto genetika, dok na čak 90 odsto stvari možemo da utičemo, a to su ishrana, fizička aktivnost i zloupotreba duvana i alkohola“.
Rekao je da se „iz godine u godinu“ u Vranju menjala svest ljudi o značaju preventivnih pregleda.
„Taj trend je bio u porastu do pandemije korona virusa, ljudi su išli na preglede, ali nas je onda virus unazadio i u nepovoljnijem smo položaju nego pre pandemije, jer su građani, od tada, prestali da kontrolišu svoje zdrave“, zaključio je Zdravković.
Dnevna bolnica za hemioterapiju u Vranju
„Vranjska Dnevna bolnica za hemioterapiju formirana je 24. decembra 2009. godine. Služi za aplikovanje hemioterapije, terapije bola i simptomatske terapije za onkološke bolesnike. Nemamo stacionarni deo, radimo samo u jednoj smeni. Na dobitku su svi. Prvo, jedan krevet koristi pet ili šest osoba jer ga pacijent ne zauzima non-stop. Drugo, pacijent u svojoj kući provodi veći deo vremena, u bolnici je samo sat i po ili dva. I treće, smanjeni su neki troškovi. Imamo sedam mesta za terapiju, a dnevno ih aplikujemo, u proseku, 16 ili 17, rekord nam je 25 terapija. Ona može da bude ubod injekcije u kuk i da traje pet minuta, ali neku terapiju pacijent prima i po šest sati“, rekao je Zdravković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
