Otvoreno pismo Ivici Dačiću

Pismo je upućeno i direktoru policije Draganu Vasiljeviću i vršiocu dužnosti načelnika Sektora unutrašnje kontrole Miroslavu Paunoviću.

U pismu se navodi da su Žandarmerija i policije primenile silu prema građanima ispred Rektorata, a da su u pojedinim situacijama prevazilazili standarde nužnosti i proporcionalnosti propisane Zakonom o policiji i međunarodnim standardima.

Dodaje se da su policajci primenjivali sredstva prinude odstupajući od propisanih standarda profesionalnog i kontrolisanog postupanja „uz obrasce kretanja i upotrebe sile koji upućuju na neadekvatnu obučenost i elemente proizvoljne, nekontrolisane primene sile“.

„Posebno je problematično formiranje kordona bez jasnog neposrednog povoda, što je doprinelo eskalaciji situacije, umesto njenom smirivanju – što predstavlja osnovnu dužnost policije“, naveo je BCBP.

Dodaje se da se na lokalnim izborima beleži „zabrinjavajući obrazac selektivne primene policijskih ovlašćenja“ – od izostanka reakcije u situacijama očiglednog nasilja, do nesrazmerne upotrebe sile prema građanima koji ostvaruju svoja prava.

Ukazuje se na prebijanje novinara i aktivista u Boru, na koje policija nije pravovremeno intervenisala, niti preduzela efikasne mere radi identifikacije i procesuiranja napadača.

Navodi se da su slični obrasci zabeleženi u Bajinoj Bašti, gde ni prisustvo osoba sa vatrenim oružjem nije dovelo do brze i odlučne reakcije policije, kao i u Kuli, gde su maskirani napadači fizički napadali građane.

„Dodatno zabrinjava praksa postavljanja policijskih kordona na način da su službenici licem i štitovima okrenuti ka građanima i novinarima, dok su im leđa okrenuta licima skrivenog identiteta, opremljenim sredstvima pogodnim za nasilje“, ističe se u saopštenju.

Zabrinutost predstavlja i postupanje policije tokom utakmice Crvena zvezda – Partizan, kada je uprkos direktnim fizičkim napadima na pripadnike Žandarmerije, reakcija bila znatno uzdržanija nego u slučajevima mirnih građanskih okupljanja.

„Ovakva razlika u postupanju dodatno učvršćuje percepciju arbitrarnosti i selektivnosti u primeni policijskih ovlašćenja“, navodi se u pismu.

U pismu se postavlja pitanja na koji način Ministarstvo unutrašnjih poslova pravno obrazlaže nužnost i proporcionalnost primenjenih mera i sredstava prinude u situacijama u kojima postoje dokumentovani navodi o prekomernoj upotrebi sile prema građanima i novinarima, i koji su konkretni kriterijumi primenjeni u oceni da je upotreba sile bila „minimalna“.

Traži se i da MUP obajasni „očigledne razlike“ u postupanju policije, na osnovu kojih procena i pravnih osnova su policijski kordoni postavljeni na način koji potencijalno izlaže građane većem riziku i zašto MUP nije obezbedio jednaku transparentnost u svim slučajevima nasilja, već je selektivno komunicirao sa javnošću.

Pita se i da li je Sektor unutrašnje kontrole MUP pokrenuo postupke za utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika u navedenim slučajevima, u kojim rokovima se očekuju rezultati, i koje konkretne mere će biti preduzete radi sprečavanja ponavljanja ovakvih postupanja.