Foto: N. Kovačević „Bože pravde“, potom „Pukni zoro“ i „Veseli se srpski rode“, tvrdnje gradskih funkcionera i ministara da živimo bolje, nego ranije, uz obećanja da će nam biti još bolje, nego sada, pa uručenja najviših gradskih priznanja i na kraju film o užičkim uspesima.
To je bila dramaturška okosnica svečane sednice Skupštine Užica kojom je, sinoć u Narodnom pozorišu Užice, kao centralnim događajem, obeležen Dan grada, 9. oktobar.
Povelje grada, najvše gradsko priznanje, dobili su Udruženje Užičana u Beogradu, Dobrovoljno vatrogasno društvo, Dragiša Milosavljević, istoričar umetnosti, kompanija Belplast i Mića Mićić, generalni direktor MPP Jedinstvo Sevojno.
Plakete su uručene dr Zoranu Jezdiću, prof. dr Biljani Mijović, Međuopštinskoj organizaciji Saveza slepih Srbije, Pevačko-amaterskoj grupi Kadinjača, Vesni Đurišić Čitaković, Ani Stambolić, Tamari Marković, Humanitrnoj organizacija Klub tri i fotoreporteru Milošu Cvetkoviću.
Nagrade za izuzetne rezultate u radu su dobili Vesna Lijeskić, profesorka istorije, Milica Cvijović, studentkinja ETF u Beogradu, Snežana Cvetković, profesorka srpskog jezika, Boško Zarić, Mihajlo Ćuričić i Stefan Nikolić, učenici Tehničke škole.
U ime nagrađenih zahvalila se Milica Cvijović, poručivši da je „podrška Grada značajna kao dodatna motivacija pojedincima i kolektivima da napreduju i ostvaruju svoje ciljeve“.
Pozdravljajući prisutne, predsednik Skupštine grada Branislav Mitrović je, ored ostalog, konstatovao da je „Užice grad u kome se njegovi stanovnici mogu sporiti oko mnogo toga, ali da je Užice svetinja“.
Gradonačelnica dr Jelena Raković Radivojević je nabrajala završene i najavljivala nove projekte, pa i one u okviru programa „Užice prestonica kulture Srbije 2024“, poručivši da su prioritet užičke vlasti „briga o najmlađima, zbog čega se grade i rekonstruišu vrtići i škole“.
Užičani su, kazala je, „uvek imali moćno oružje, a to je vedar duh, po čemu su bili i ostali najveći bogataši u Srbiji“.
„Kad je dobro, smejemo se što nam je dobro, a kad je teško – smejemo se da nam bude lakše i takav užički duh nikad neće nestati“, poručila je gradonačenica.
Svetlu budućnost Užičanima su nadahnuto najavljivali ministri Tomislav Momirović i Nikola Selaković, navodeći da je država „mnogo toga učinila za Užice“.
„Užice nije običan grad. On je kao sunce na zapadu naše države“, bio je poetični pokušaj Momirovića kojim je, valjda, nesvesno, ali istinito, opisao propadanje Užica.
Potom je, valjda, svestan izgovorenih reči, publiku „ozario“ tvrdeći da je „malo gradova u Srbiji, poput Užica, koji su dobili veliku pažnju republičkih organa“.
O kašnjenju početka gradnje obilaznice oko grada, ponudio je staro objašnjenje, uz poruku da je taj projekat „veoma važan i za predsednika Aleskandra Vučića“.
„Očekivali smo da to brže pokrenemo, ali kada imate projekat koji je star više od 30 godina ne možete da ga iskoristite. Morali smo da ga isprojektujemo ponovo i počeli su pripremni radovi. To će biti kruna infrastrukturnih projekata u ovom gradu“, radovao se ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović koji je, i ranije, u ulozi ministra građevinarstva, nekoliko puta obećavao Užičanima početak tih radova.
„Za nekoliko godina, neće biti bitno da li su radovi počeli pre šest meseci ili kasnije“, tešio je sa scene Momirović i sebe i publiku.
Njegov kolega Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji rado ističe svoje užičko poreko i stalni je gost na užičkim proslavama, otkrio je da se „u Užicu živi bolje, nego nekada“ i da je to „grad koji ima šansu da bude grad budućnosti“, pred kojim je „još mnogo velikih snova i projekata“.
„Ove godine, do sada, rođeno je više od 1.600 beba, dok ih je prošle godine za 12 mesci bilo 1.700. Presrećan sam što dva sela – Karan i Kremna dobijaju obdaništa i da je u planu vrtić u selu Zlakusi, a o vrtiću na Carini da ne pričam. Šta god činili, dragi moji zemljaci, kao što kaže Ljubivoje Ršumović, deca vam se rađala“, nadanut je bio Selaković.
U svojim didaskalijama, Selaković se nije osvrtao na to što je grad ostao bez skoro deset odsto svog stanovništva za jedanaest godina, niti na obećanja šefa države o velikim invesitorima koji će zaposliti na hiljade Užičana.
Osim njega i Momirovića, u pozorišnoj sali je sedeo i ćutao ministar bez portfela Đorđe Milićević, kao i pomoćnica ministra turizma i omladine Užičanka Dunja Đenić, državni sekretari u Minstarstvu državne uprave i lokalane samouprave Užičanin Steten Selaković i Čajetinac Đorđe Dabić, savetnici i drugi pomoćnici ministara i ostali gosti.
Na slavlju su bili ambasador Slovenije u Beogradu Damjan Bergant, predstavnici ambasada Rusije i Kazahstana, kao i gosti iz Ljutimera u Sloveniji i nekoliko gradova iz Republike Srpske i Crne Gore i mnogi drugi državni, okružni i lokalni funkcioneri, privednici, predstavnici stranaka i udruženja građana.
Oduševljenje i aplauz
Publika je, zajedno sa operskim pevačem Dragoljubom Bajićem iz Narodnog pozorišta u Beogradu, iz sveg glasa pevala „Pukni zoro“, a oduševljenje je, uz gromoglasan aplauz, nastalo kada je njegova koleginica Ljubica Vraneš zapevala „Veseli se srpski rode“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
