Otkud tako veliki broj Džedaja, Indijanaca, Marsovaca i Štrumpfova na popisu iz 2022. godine?

Istoričar iz Kragujevca Nenad Đorđević smatra da pojava ovako velikog broja popisanih građanki i građana Srbije koji su se izjasnili kao džedaji, vanzemaljci i drugi predstavlja jedan interesantan fenomen posebno u kriznim vremenima u kojem mi decenijama živimo.

„Tu ima nekoliko faktora koji su kumulirali jednu količinu problematične energije neslaganja i pobune protiv klišea koji dominiraju ovim prostorima. Tu je i faktor moderne tehnologije, internet komunikacija i dostupnost informacija, tako da se svako nalazi u nekom svom samoprojektovanom sajber prostoru. Drugi faktor je pad poverenja u državni sistem i u društvo, konkretno naše, koje ne izlazi iz začaranog tranzicionog kruga. Treći je gruba zloupotreba nacionalnog identiteta zarad ostajanja na vlasti. Naravno, ovde se mora dodati i PTSP sindrom koji nije ovde, posebno u Srbiji ozbiljno shvaćen i nikada mu nije posvećeno dovoljno pažnje“, navodi Đorđević i dodaje da se sigurno ovde mogu dodati i drugi faktori, ali da smatra da su ovi elementi najdominantiji prilikom ovakvih pojava na popisima.

Prema rečima Miodraga Miše Perića, vajara iz Novog Sada, ovakav rezultat u najvećoj meri svedoči o periodu u kom je ispitivanje učinjeno, te se može shvatiti kao minuli rad jedne državne garniture.

„Obesmišljavanje i oduzimanje svake izvesnosti za građane često vodi u beg na zamišljeno mesto, ali je istovremeno i jasan revolt onih koji evidentno ne mogu da učine mnogo da se stvari promene. Nepravda i korupcija iz vizure običnog građanina izgledaju nedodirljivi i na ovim prostorima su konstanta, koja se po pravilu nasleđuje od jedne do druge političke opcije. Zato ovaj rastuci broj hobita, štrumfova i ostalih, govori o progresiji nestajanja jedne nacije – rekao je Miodrag Miša Perić, vajar iz Novog Sada.

Građanski aktivista iz Niša Danijel Dašić, na ovaj rezultat gleda kao na duboko razočarenje, bekstvo od stvarnosti u izmišljene likove iz stripa ili filma, i vrstu „bromazepana“, koji je ovde bezmalo svima potreban.

„Ovo što živimo, uostalom, i jeste strip poput Alana Forda, pa je ljudima lakše da se identifikuju sa nekim imaginarnim likovima nego da sebe dožive kao ponosne stanovnike jedne ozbiljne države. Čudi me da nema više onih koji su se izjasnili kao Mogli jer mi smo džungla, a imamo i (ekonomskog) tigra“, zaključuje sagovornik Danasa.

Direktor Fondacije „Iskorak“ iz Zaječara Dejan Perić  za Danas ističe da je ovakvo izjašnjavanje građana jedan vid revolta i iskazivanja nezadovoljstva prema društvu u kome živimo.

„Očito da je nezadovoljstvo sve veće, a ovo je jedan vid njegovog iskazivanja za koji se neće trpeti posledice, za razliku od nekih drugih vidova kao što su peticije, protesti, javno okupljanje i iskazivanje stavova”, kazao je Perić.

Još vesti iz ovog grada

Drugi Sajam pogrebne opreme otvoren u Nišu

Počeli „Igorovi dani“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu: Gromoglasan aplauz za predstavu „Carstvo mraka“ beogradskog Narodnog pozorišta

Uhapšena dvojica Novosađanina zbog falsifikovanja robe: Prodavali keks i kućnu hemiju po pijacama

Na lokalne izbore u Nišu izlazi nova koalicija „Biram Niš“, u kojoj su četiri od sedam stranaka bivše „Srbije protiv nasilja“