Predsednica Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu: Insistiramo da se spreči zloupotreba i politička instrumentalizacija gubitka jednog mladog života

Povodom spekulacija u delu javnosti da se Filozofskom fakultetu sprema neka vrsta prinudne uprave, Popović kaže da jedino prosvetna inspekcija ima ingerenciju da tako nešto predloži, a zaštitnik građana može da predloži takvu meru.

– Ali tu se i Savet fakulteta pita, a on je ozbiljno i odgovorno telo, koje ne podleže političkim pritiscima, manipulacijama i zastrašivanjima – poručuje Popović.

Sve što je prethodnih dana objavljivano u tablioidima nakon što je na Filozofskom stradala studentkinja, profesorka Popović vidi kao poziv na “medijski linč” i osvetu, to jest “kaznenu meru” Filozofskom fakultetu, što treba da posluži kao primer ostalim fakultetima.

– Studenti i profesori Filozofskog fakulteta su dobro poznati po upornoj borbi protiv nepravde, korupcije i nasilja i već dugo smo mi zapravo na meti režima. Napadi koji se dešavaju poslednjih dana nisu neočekivani, to je jedan u nizu sistematskih pritisaka koji se vrši i na Filozofski fakultet, ali i na ceo univerzitet. Mi se ipak nadamo da će doći do objektivnu i profesionalnu istrage tragedije koja se desila.

I naravno, insistiramo na tome da se spreči zloupotreba, manipulacija i politička instrumentalizacija užasnog gubitka jednog mladog života. U tom smislu pružamo punu podršku dekanu i upravi Fakulteta i smatramo da su pozivi na prinudnu upravu zapravo režimsko spinovanje i da je to pokušaj pritiska za koji se nadamo da neće uroditi plodom, odnosno ne bi smeo da zameni ozbiljnu, profesionalnu istragu do koje nam je jako stalo. Svi zaposleni na Fakultetu pružaju podršku istražnim organima i smatramo da je apsolutni prioritet da se utvrdi istina. Osuđujemo pokušaje da se u tabloidima slučaj reši pre toga. To je politička banalizacija ove tragedije, koja je nedopustiva i sa ljudskog, i sa pravnog aspekta.

Upravo ministar prosvete od prvog dana šalje poruke da dekan Danijel Sinani, kao i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić neće moći da izbegnu odgovornost. Plaše li Vas takve izjave?

– Mi smo već navikli na tu vrstu pritisaka i navikli smo na to da vlast prejudicira pravne odluke i da preuzima ingerencije koje zapravo nisu njihove. Izjave ministra prosvete su potpuno neutemeljene, jer su date pre bilo kakvih rezultata istrage, i to smatramo delom političkog pritiska na Fakultet. Režim odavno pokušava da ograniči ili čak potpuno zgazi autonomiju i Filozofskog fakulteta i celog Univerziteta, tako da je najblaže rečeno neodgovorno da ministar prosvete izlazi sa takvim izjavama dok je istraga u toku. Dan nakon tragedije na Fakultetu je ceo dan bio UKP, a članovi uprave i profesori su u svojstvu građana bili pozvani i dali detaljne iskaze. To se nastavlja. Prečešljali su i dokumentaciju, ne samo ono što je vezano za tu tragediju, nego i mnoge druge stvari, odneli registratore koji apsolutno nisu vezani za ovaj tragičan slučaj, već imaju veze sa studentskim pokretom i sa studentskim plenumom.

To je, uz prozivanje rektora Đokića i onu bizarnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje, dodatno probudilo našu sumnju u političku pozadinu ovakvog načina tretiranja tragedije. Ali u svakom slučaju, mi smo odlučni u tome da pružimo i dalje podršku istrazi. Gnušamo se i užasavamo toga da čak i najviši organi, poput predsednika ili ministra prosvete, izlaze iz domena svoje odgovornosti, ne čekajući da se istraga završi, i pojačavajući pritisak preko režimskih medija. Ono na čemu i studentski pokret i mi zaposleni koji smo ih podržali insistiramo – apsolutno jeste preuzimanje odgovornosti i to, nadam se, nije zaboravljeno. Ali moramo prvo jasno da vidimo ko i za šta preuzima odgovornost, a ne da se presuđuje u tabloidima.

Deo javnosti veruje da će upravo to što će UKP naći u spisima studenata poslužiti za obračun sa dekanom Sinanijem. I da će se težište prosto prebaciti sa jedne tragedije na to šta su studenti radili i šta su skladištili na fakultetu.

– To je vrlo moguće i ne bi nas iznenadilo. Ono što je strašno jeste upravo to što ste pomenuli, da se pomera fokus sa istrage o ovoj tragediji, na to da se kopa po spiskovima i da se nađe nešto što će se instrumentalizovati protiv fakulteta. Naravno, oni to mogu da urade, videli smo i do sada puno toga što su uradili, a za šta nisu imali pravno, zakonsko utemeljenje. Setimo se čuvene uredbe 5/35 i brojnih drugih primera. To pokazuje da delovanje koje nije utemeljeno u pravu i pravnim procedurama njima uopšte nije strano, tako da ne bi bilo čudno da neke nalaze iskoriste i interpretiraju na način koji bi omogućio da nastave pohod gaženja autonomije univerziteta i ućutkivanja Filozofskog fakulteta kao jednog od najznačajnijih kritičnih glasova akademske i šire društvene javnosti. Ali se ipak nadamo da je ovakva tragedija nešto što će, ako ne pravno, onda bar ljudski da ih dotakne i da ih spreči u tome. Zaista bi bilo sramno da se taj fokus pomeri i da se cela situacija iskoristi za napad na Filozofski fakultet, a da užasna smrt studentkinje i utvrđivanje istine padnu u senku.

Istraga o stradanju studentinje je u toku pa Vas nećemo pitati za detalje. A da li je primereno i normalno da fakultet u to doba bude otvoren i da neke prostorije fakulteta služe da se tamo skladišti oprema koja je korišćena za organizaciju protesta, što se videlo na snimcima koje su objavili tabloidi? Dakle, da li je tome mesto na fakultetu?

– Potpuno je normalno da se nastava održava uveče. Ja, recimo, četvrtkom imam časove do 10 uveče upravo u tom terminu. I naravno da se ostane ponekad i malo duže sa studentima u razgovoru i slično, to uopšte nije neuobičajeno. Pitanja zašto se fakultet ne zaključava u 20 časova su smešna. Ko je ikada bio na Filozofskom, zna da smo mi fakultet sa 10 odeljenja i sa jako malo prostora, i moramo da koristimo sve termine jer nemamo dovoljno sala. Zato je to potpuno uobičajeno i normalno vreme za nastavu, i da studenti budu tu. A kako se pomenuti materijal našao tu, ko ga je uneo, čija je to bila odgovornost, pitanja su za istragu. Sem toga, ako se i utvrdi da je postojala neka vrsta zanemarivanja aspekta sigurnosti i slično, to je još uvek daleko od dokaza o umešanosti u tragičnu smrt ove studentkinje. Zato je danas ključno da se ova tragedija vrati tamo gde joj je mesto – u okvir nezavisne i profesionalne istrage i da se jasno povuče granica između odgovornosti koja se utvrđuje na osnovu činjenica, i političke manipulacije koja počiva na interesu, jer je svako njihovo mešanje ne samo zloupotreba jedne smrti, već i otvoreni napad ne samo na Univerzitet, ali i na pravni poredak i dostojanstvo društva u celini.