Zlatarsko jezero/Foto: Privatna arhiva Poslednjih meseci, nivo vode u Zlatarskom jezeru je toliko opao da se vide nasukani čamci na suvom jezerskom dnu, a „isplivali“ su ostaci groblja i crkve koji su potopljeni pre šest decenija, kada je napravljena ta akumulacija.
Iako sagovornici Danasa navode da je drastično pražnjenje jezera posledica preterane proizvodnje električne struje, zbog lošeg stanja u elektroenergetskom sistemu zemlje, u HE Limske to demantuju i tvrde da je manjak jezerske vode posledica nepovoljne hidrološke situacije, za koju kažu da je najlošija za poslednjih deset godina.
„Nivo vode na Zlatarskom jezeru je veoma smanjen, zbog smanjenog dotoka, ali i zbog povećane proizvodnje električne struje i slična situacija je skoro u svim akumulacijama u Srbiji“, ocenio je za Danas Stevo Radosavljević iz Specijanog rezervata prirode Uvac.
Poslednjih dana stanje se malo popravilo ali, kaže, i dalje je veoma loše. „Sneg sa Peštera, Jadovnika i Zlatara se otopio i sva ta voda je prošla kroz turbine, a dotok je veoma mali“, navodi Radosavljević i objašnjava da i pored toga „životinjski i biljni svet nije ugrožen, jer se održava biloški minumum nivoa jezerske vode“.
„Za sada nije ugrožen mrest ribe, koji je u toku. Kako se u centralama na Uvačkom i Zlatarskom jezeru obavlja remont, one trentno ne rade, pa se očekuje bolji dotok vode“, navodi naš sagovornik.
Niskih vodostaja u Zlatarskom jezeru bilo je, podseća, ranije i to „najčešće u kriznim godinama i prilikom havarija u elektroenergetskom sistemu zemlje, pa se, zbog povećanja proizvodnje u hidrocentralama, akumuacije brže prazne“.
Zabrinuti su i meštani Kokinog Broda, koji je veoma popularna turistička destinacija, zahavljujući upravo Zlatarskom jezeru.
„Sada možemo da se kupamo do pojasa nasred jezera“, opisuje stanje meštatin Radojica Kurtić. Priseća se da je „slično bilo pre deset godina, ali da je posle pala kiša, pa se jezero napunilo vodom“.
„Svake godine se menja nivo vode, ali ne kao ove. Ove godine nema kiše. Nema kupanja, pa neće biti ni turista“, razočaran je Kurtić i za Danas dodaje da je „centrala na Zlatarskom jezeru, u Kokinom Brodu, stalno radila, jer u Srbiji nema dovoljno struje“.
S druge strane, Predrag Šaponjić, direktor HE Limske, tvrdi da pražnjenje Zlatarskog jezera nije posledica prekomere proizvodnje električne struje, zbog lošeg stanja u srpskom elektroenergetskom sitemu, posebno u termoelektranama, nego izuzetno loše hidrološke situacije u ovoj godini.
To preduzeće posluje u okviru EPS-a i upravlja hidrocentralama na Uvačkom, Zlatarskom (Kokin Brod) i Radoinjskom jezeru (Bistrica), kao i centralom Potpeć na Limu kod Priboja.
„Dotoci u Uvačkom i Zlatarskom jezeru su najmanji za deset proteklih godina. Zbog toga smo u prvom kvartalu ove godine proizveli 40 odsto struje manje, nego u istom periodu prošle godine“, kazao je za Danas Šaponjić i istakao da su to „činjenice i faktičko stanje“.
Dnevni dotok u Uvačkom jezeru, čijim vodama se puni Zlatarsko jezero, objašnjava direktor, „prošle godine je bio veći od 100 kubnih metara u sekundi, dok je u ovoj godini maksimalni dotok bio četriti puta manji“.
„Trenutna kota vode u Zlatarskom jezeru je 865 metara nadmorske visine, što je 20 metara iznad minimalne radne kote, odnosno biološkog minimuma, što je propisano našom vodnom dozvolom“, kaže za Danas Šaponjić.
On tvrdi da nisu ugrožene životinjske i biljne vrste, jer to preduzeće „poštuje vodnu dozvolu“.
„Svakodnevno merimo dotok vode i njen protok kroz turbine. Izveštaje redovno šaljemo EPS-u, vodnoj inpekciji i Srbijavodama. Imamo redovne i vanredne nadzore vodne inspekcije i njihovi nalazi su u skladu sa našom vodnom dozvolom“, kaže direktor Šaponjić i dodaje da iz rezervata Uvac nije bilo pritužbi na rad hidrocentrala.
U toku je, dodaje, remont centrala u Kokinom brodu i Bistrici, zbog čega turbine ne rade ali, ističe, Zlatarsko jezero se ne može napuniti, jer nema dovoljnog dotoka vode. Krajem maja, najavljuje, počeće remont i centrale na Uvačkom jezeru, kako bi se ceo sistem pripremio za zimu.
„U maju prošle godine gotovo smo ispunili plan proizvodnje. Ali, posle toga, usedila je suša i dotoci su bili manji skoro četiri puta. Pokazatelj da naše turbine nisu preterano radile je podatak da smo, u prvom kvartalu ove godine, prozveli 40 odsto struje manje, nego u istom periodu prošle godine“, poručio je Šaponjić.
On je istakao da je nivo vode u Zlatarskom jezeru bilo izuzetno nizak 1999, kao i od 2000. do 2002. godine, takođe, zbog izostanka obimnijih kiša, te da se nada da će se uskoro popraviti hidrološka situacija.
Kvalitet vode u Radoinjskom jezeru
„Voda iz Radoinjskog jezera se delimično koristi za vodosnabdevanje Priboja. Njen kvalitet se svakodnevno kontroliše i, u tim analizama, nismo dobili nijednu negativnu referencu“, istakao je direktor HE Limske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
