Foto: ShutterstockPre nego što bilo šta postavimo ili podelimo na internetu o drugoj osobi bilo bi dobro da se zapitamo kako bismo se mi osećali kada bi to neko uradio sa nekim našim sadržajem. Kako izgleda kada smo na primajućem kraju? Ljudi su prestali da vode računa o drugima. Moramo da nađemo način da se vratimo tome da je svako vredan, važan i da zaslužuje poštovanje – kaže u razgovoru za Danas Radmila Vulić Bojović, porodični psihoterapeut.
Pre dva dana dvadesetdvogodišnji mladić iz Laktaša preminuo je od suicida nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak u kome je ismevan prilikom razgovora za posao. Dvojica muškaraca koja su učestvovala u pravljenju tog snimka su uhapšeni.
Tragičan događaj ponovo je bacio svetlo na sajber nasilje i njegovu sveprisutnost u društvu.
O tome koliko je učestalo digitalno nasilje, postoje različiti podaci. Prema istraživanju koje je preneo Unicef u 2019. godini, svaka treća mlada osoba bila je žrtva onlajn nasilja u 30 posmatranih država.
Sa dolaskom pandemijem i dužim vremenom koje se provodi na internetu moguće je da su ovi brojevi i veći.
Digitalno nasilje može da ima različite oblike – od ismevanja i vređanja do pretnji. Koji god oblik da ima i prema kome god da je usmereno njegove posledice se ne smeju minimizirati.
– Sajebr nasilje prodire u sve pore društva i za razliku drugih oblika nasilja je i pervazivnije i podlije jer se dešava u prostoru koji je van kontrole i mi nikad ne znamo kako će neko reagovati na neku stvar koja se objavi. U direktnoj komunikaciji jedan na jedan imate osobu ispred sebe. U virtuelnom svetu je drugačije, a ljudi sebi dopuštaju da kažu i napišu mnogo više nego što bi rekli u realnoj komunikaciji. Ono što je dodatno uznemirujuće je nedostatak osećanja i empatije što ima pandemijske karakteristike – kaže sagovornica Danasa.
Kada se govori o sajber nasilju, najčešće se pominju deca, koja su po rečima Radmile Vulić Bojović posebno osetljiva jer ne mogu da brinu o sebi. Često su sajber nasilje i vršnjačko nasilje duboko isprepletani a sagovornica Danasa kaže da obrazovni sistem mora imati mnogo veću ulogu u ovakvim situacijama.
– Deca uče informatiku ali ne uče o osećanjima, o sebi i drugima. Niko se ne bavi u vaspitno-obrazovnom procesu tim suptilnim stavrima koje je nekada radila porodica ali koja sada ne može da isprati sve promene. Vreme je da se zauzme platforma da se sa decom od vrtićkog uzrasta radi na tome da je dobro koristiti savremenu tehnologiju ali ih upozoravati i na negativne posledice – navodi ona.
Posledice ne prolaze lako
Sagovornica Danasa ističe da je “svako omalovažavanje, etiketiranje, nevrednovanje nešto što zaslužuje pažnju”.
– Sa detetom koje tako nešto doživljava treba razgovarati i čuti njegova osećanja koja su često vrlo duboka i trajna. Treba validirati osećanja i prepoznati povredu koja je očigledna. Svi kažu “proći će”. Pa neće tako lako proći. Mora se posvetiti pažnja i dati detetu prilika da iskaže kako se oseća. Sa druge strane, treba razgovarati i sa onima koji tako nešto rade jer dete koje čini nasilje prema drugom detetu je na neki način isto žrtva. Žrtva nedostatka okvira u kom se kreće i bilo bi korisno i sa tom decom razgovarati o tome šta bi oni radili kada bi se njima tako nešto dogodilo. Generalno nama u današnjem društvu nedostaje empatije i saosećanja, i trebalo bi da se dobro zamislimo nad tim – navodi Vulić Bojović.
Upitana šta da radi mlada osoba koja više nije dete sa sajber nasiljem, ona kaže – “da prijavi”.
– Svaku vrstu ugrožavanja treba prijaviti a treba i senzibilisati one kojima se prijavljuje nasilje da prepoznaju takve stavri. Nije potrebno da neko puca na vas ili da vas udari da biste bili povređeni. Kad je neko žrtva ili kada je povređen na bilo koji način, i on ili ona znaju da ne može tek tako da nestane. Zato je važno validirati tuđa osećanja, razgovarati šta osoba koja je povređena misli da bi bilo dobro. Nikako ne treba minimizirati takve događaje ili biti neutralan u odnosu na čin koji se desilo, već ga treba jasno imenovati. To žrtvi pomaže da shvati i razume da nije sama u tome – zaključuje Vulić Bojović.
Dostupna pomoć
Na sajtu Unicefa moguće je pročitati šta je digitalno nasilje, koje oblike i posledice ima. Deca mogu digitalno nasilje prijaviti na besplatan broj telefona 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu). Australijska ogranizacija kidshelpline navodi nekoliko poruka za žrtve nasilja: Nije vaša krivica, Postoji dostpuna pomoć, Postoje stvari koje je moguće učiniti, Niste sami, Nije slabost zatražiti pomoć, Možete da se izborite sa ovim.
Osobe koje razmišljaju o samoubistvu mogu da pozovu SOS linije za prevenciju samoubistva pri Klinici „Dr Laza Lazarević“ 0800 309 309, opcija 1, i dostupan je 24h svakoga dana. Linija centra Srce je 0800-300-303, svakog dana od 14h do 23 časa.
Žene koje su žrtve nasilje na internetu mogu da se obrate između ostalog Autonomnom ženskom centru na broj 0800 100 007 radnim danima od 10h do 20h
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
