Rad sa učenicima iz Ukrajine: Nastavnicima u Srbiji najveća prepreka jezik

U ovom odeljenju nastava se izvodi na srpskom jeziku, a novopridošli đak govori samo ruski i ukrajinski, pa je jezička barijera prva sa kojom su se suočili nastavnici.

Profesor engleskog jezika Goran Herling ističe za Danas da pokušava da se snađe „i rukama i nogama“ da uspostavi komunikaciju sa novim učenikom, koristeći, kako kaže, svoje prepotopsko znanje ruskog koji je nekada učio, a koji je obnovio prateći preko medija aktuelnu situaciji u Ukrajini.

Porodica ovog dečaka je stigla u Srbiju na poziv poznanika iz Kovačice sa kojima su ranije sarađivali i smešteni su u selu Uzdin, u kome žive pretežno Rumuni.

Dečakova mlađa sestra je upisana u osnovnu školu u Kovačici, a on je u Ukrajini pohađao elektrotehničku školu i njegov izbor je bio da uđe u IT odeljenje.

Herling kaže da učenik ne govori engleski, jer u njegovoj matičnoj zemlji nije bilo kadra pa taj jezik nije ni učio.

– Dobra stvar je što govorim odlično slovački, sa kojim ukrajinski ima dosta sličnosti pa mi to pomaže. Pitao sam u školi zašto ovaj učenik nije upisao odeljenje na slovačkom jeziku jer verujem da bi to omogućilo bolju komunikaciju sa nastavnicima i decom, ali je navodno on hteo IT odeljenje. Moja ideja je da na Filološkom fakultetu nabavim udžbenike srpski jezik za strance i da dečak polako krene da uči srpski, ali je pitanje da li će se i koliko zadržati u Srbiji ili će sa porodicom otići dalje – priča Herling, koji smatra da bi najbolje rešenje bilo da se za ove đake obezbede asistenti prevodioci.

Nastavnicima je rečeno da bi dečaka trebalo ocenjivati formativno, ali naš sagovornik kaže da se školska godina završava za sedam nedelje i da će biti jako teško da on dobije bilo kakve ocene.

Na pitanje kako su ga prihvatili drugi đaci, Herling kaže da su se sa njim povezali preko društvenih mreža i da verovatno koriste za komunikaciju Fejsbuk jer ima mogućnost za prevođenje.

Najviše osnovaca

U resornom ministarstvu kažu za Danas da je u osnovnim školama trenutno upisano 27 dece iz Ukrajine, a u srednjim troje, a svi oni su u Srbiju došli nakon što je izbio rat.

Deca su uključena u ukupno 15 škola na teritorijama školskim uprava Beograd, Leskovac, Požarevac i Zrenjanin.

Od početka rata u Ukrajini dvoje dece iz ove zemlje upisala su se u kragujevačke škole, Osnovnu „Svetozar Marković” i ŠOSO (Školo za osnovno i srednje obrazovanje) „Vukašin Marković”.

– Kod nas je došla sedmogodišnja devojčica, učenica prvog razreda, na samom početku rata u prvom talasu izbeglica iz Ukrajine. Ona ide u celodnevnu nastavu, boravak, i odlično se uklopila, iako pre dva meseca nije znala da govori srpski, kaže za Danas Tatjana Marinković, direktorka OŠ „Svetozar Marković”.

U novi kolektiv dobro se uklopila učenica trećeg razreda ŠOSO „Vukašin Marković”, s tim što je njena situacija donekle dugačija.

– Reč je o učenici koja je i pre imala kontakte sa Srbijom i dolazila kod nas jer otac Srbin. Njena majka je Ukrajinka i porodica je došla pre izbijanja rata da bi se ona porodila sa trećim detetom u našoj zemlji. U međuvremenu je izbio rat pa oni nisu mogli da se vrate u Ukrajinu – kaže Tatjana Simić, direktorka ŠOSO „Vukašin Marković”.

Prema rečima Gorana Joksimovića, načelnika Školske uprave Kragujevac, iako nisu dobili striktna upustva da prate decu iz Ukrajine koja su se upisala u kragujevačke škole, on je imao saznanja o ove dve učenice, kao za još jedno dete predškolskog uzrasta, koje su roditelji najverovatnije upisali u privatno obdanište.

Ukupno 15 dečaka i devojčica iz Ukrajine pohađa škole u Vranju – 13 je upisano u osnovne, a dva đakau srednje škole, rekao je za Danas Slobodan Savović, koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS) za jug Srbije.

Deca ukrajinskih izbeglica smeštenih u Centar za azil u Vranju u školu su krenula 4. aprila.

– U osnovnim i srednjim školama ima đaka iz Ukrajine, i oni se pojavljuju sporadično. Tačan broj ne znamo jer se menja, ali ih ima – kratko nam je rekao rukovodilac Školske uprave Novi Sad Milan Grujin.

Među đacima iz Ukrajine, jedan broj je i onih koji su upisani i tokom ovog polugodišta, nakon što su pobegli od rata u matičnoj zemlji.

Na području Školske uprave Zrenjanin, koja pokriva teritoriju širu od srednjeg Banata, učenika koji su zbog rata stigli iz Ukrajine ima u osnovnim školama u Opovu, Kovinu, Kovačici i Padini, potvrdila je načelnica uprave Snežana Oluški Vlačić.

U zrenjaninskim osnovnim i srednjim školama nema učenika iz Ukrajine koji su stigli u poslednja dva meseca.

– Dobili smo uputstva kako prihvatiti učenike ali zasada ih, prema mojim saznanjima nema – rekla je Dragana Bogojević, predsednica Aktiva direktora osnovnih škola na teritoriji grada Zrenjanina.

Isto su nam potvrdili i u Zrenjaninskoj gimnaziji.

Nijedno dete iz ratom zahvaćene Ukrajine, trenutno, ne pohađa nastavu u užičkim školama. To su za Danas rekli rukovodioci aktiva direktora osnovnih i srednjih škola u gradu, uz pojašnjenje da se majka jednog deteta, sa kojim je izbegla Ukrajine i koji su smešteni kod rođaka u Užicu, interesovala za upis u osnovnu školu, ali još uvek ga nije upisala.

Svako ima pravo na obrazovanje

– Ministarstvo prosvete je odmah po dolasku prvih ukrajinskih izbeglica, preduzelo niz aktivnosti uključujući informisanje svih školskih uprava u kojima je registrovan priliv dece iz Ukrajine i dostavilo instrukciju o uključivanju dece iz populacije migranata i izbeglica u sistem obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Zahvaljujuči projektu Specijalna mera 7 u kome Ministarstvo učestvuje, organizovali smo u saradnji sa Internacionalnom organizacijom za migracije (IOM) jednog prevodioca koji prevodi didaktički materijal na ukrajinski jezik, a škole dobijaju podršku mentora – ističu u Ministarstvu.

Kažu i da je školama poslata informacija o obrazovnom sistemu u Ukrajini kako bi u što većoj meri prilagodili nastavne materijale i povezali se sa sistemom iz koga deca dolaze.

Iz Ministarstva podsećaju da u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta, Ustavom Srbije i zakonodavnim okvirom naše zemlje, sva deca imaju jednako pravo na besplatan pristup obrazovanju, bez obzira na status, i upisuju se u školu po pojednostavljenoj proceduri.

– To znači da za upis nije neophodna dokumentacija ukoliko je dete nema, nego se ono uključuje u sistem po postojećim procedurama. Naše škole već imaju bogato iskustvo u uključivanju dece migranata koji su od 2013. godine prisutni u Srbiji, te je upis dece iz Ukrajine već krenuo i deca pohađaju nastavu. Uzimajući u obzir okolnosti izbeglištva, sve škole su obučene da decu uvode u sistem postupno sa prevashodnim ciljem prevladavanja traumatičnog iskustva i stvaranja prijateljskog okruženja u kome se deca osećaju sigurno i prihvaćeno. Izrađuje se plan podrške na nivou škole, ali i plan podrške za svakog učenika što je propisano Stručnim uputstvom iz 2017. godine – preciziraju u Ministarstvu prosvete.

To ministarstvo je u saradnji sa Unicefom i Centrom za obrazovne politike uradilo i Priručnik za škole u realizaciji stručnog uputstva za uključivanje učenika izbeglica/tražilaca azila u obrazovni sistem.

U njemu se nalazi se niz smernica za nastavnike, a neki od njih pak kažu da dokument više liči na spisak lepih želja, jer prvi i najveći problem predstavlja jezička barijera zbog koje mnoga deca ne uspevaju da prate nastavu.

U školama 145 đaka migranata

Prema poslednjim podacima iz aprila, na teritoriji Republike Srbije u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja uključeno je ukupno 145 dece iz populacije migranata/izbeglica, od čega je 115 dece sa Bliskog istoka i Afrike, dok je 30 dece ukrajinskog porekla. Najveći broj dece nastavu pohađa na teritoriji ŠU Beograd, oko 51 odsto, pokazuju podaci Ministarstva prosvete.